Samit "Brdo-Brioni" pokazao snagu pragmatične diplomatije u pronalasku rešenja bez mentora

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Kao instrument nacionalne moći, diplomatija je svoje korene počela da razvija još pre nove ere, kada su Kina, Indija i starogrčki gradovi konstruktivne razgovore u međusobnoj komunikaciji pretvarali u diplomatske prakse. Dijalog je postao najjače sredstvo u ostvarenju političkih ciljeva, zadržavši tu moć do danas. Premda smo svedoci da je dijalog skrajnut govorom oružja, zasigurno je da se rešenje može iznedriti samo ovom diplomatskom metodom.

Samit "Brdo-Brioni" u Skoplju, održan 11. septembra, vratio je na pozornicu dijalog pod punim svetlom, te pokazao uspešnost konstruktivne diplomatije među šefovima država Zapadnog Balkana, o čemu svedoči i potpisana Deklaracija, koja svojim suštinskim sadržajem dokazuje da su članice inicijative "Brdo-Brioni" jedinstvene u želji da ostvare evrointegrativni put i postanu članice evropske porodice do 2030. godine. Ovo je naročito značajno istaći s obzirom na veoma složene probleme koji postoje kako na unutrašnjem tako i na bilateranom planu zemalja Zapadnog Balkana, pre svega, odnos Beograda i Prištine, gde se po međunarodnom javnom pravu ne poštuje Rezolucija 1244 ili odnos Skoplja i Sofije, gde Bugarska preko EU osporava evrointegrativne procese Severne Makedonije i uslovljava ovu zemlju novom promenom Ustava. Takođe, u Bosni i Hercegovini je otvoren problem Šmita i njegovog legitimiteta i legaliteta koji proizilazi iz Dejtonskog dogovora.

Svakako, šefovi država Zapadnog Balkana, najtrusnijeg područja u Evropi, pa i šire, čiji su politički tektonski poremećaji često menjali kartu sveta, na ovom samitu, na kome su ostali skoro sat duže od predviđenog protokola, ulili su nadu u snagu zajedništva, pokazavši da se mogu bolje sami dogovoriti o svakom pitanju nego posredstvom tutora koji nameću svoje uslove, često bez ikakvog političkog smisla, vođeni isključivo sopstvenim interesima.

Evropska unija, namećući iznova nove uslove za prijem zemalja Zapadnog Balkana, ove zemlje godinama permanentno drži na distanci odlažući proširenje Evropske unije, pod izgovorom da su neophodne reforme unutar Unije, a zapravo je reč o neraščišćenim odnosima među samim liderima EU i njihovoj igri za prevlast. Posebno je apostrofiran Makron, predsednik Francuske, ne samo od strane domaćina Pendarovskog, čija se zemlja već suočila sa licemernom politikom Zapada i izneverenim obećanjima, već i od kodomaćina Samita hrvatskog predsednika Milanovića, koji je istakao kako ne vidi nikakav rezon u postupku EU da Ukrajini dâ brži put pristupnih dogovora nego Bosni i Hercegovini. U tom svetlu, ne možemo se odupreti Titovoj konstataciji: "Pa, majku mu Božiju, da li treba da zaratimo pa da nas primite u EU?"

Srpski i hrvatski predsednik održali su govore za medije nakon Samita u Skoplju, pokazavši da su njihove zemlje nasledile veliko diplomatsko iskustvo i da se vode Kisindžerovim pragmatičnim pravilom da se dijalog vodi o onome što je na stolu, a ne o željama. Aleksandar Vučić, kao najiskusniji lider na Zapadnom Balkanu, za stolom u Skoplju nije otvarao sadržaj Briselskog dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, niti najnovije provokacije Kurtija u Tetovu, kada je, promovisan predsednikom svih Albanaca, oživljavao ideju o stvaranju "velike Albanije". Na osnovu iskustva u međunarodnoj diplomatiji, predsednik Vučić je sa svojim timom procenio da je bolje i efikasnije raspravljati o evrointegrativnim procesima nego podsticati pitanja koja se rešavaju na nivou Evropske unije, dok ni ona sama ne može da se izbori sa svojim obećanjima.    

S druge strane, za razliku od Vučića, Denis Bećirović, bošnjački član Predsedništva BiH, pokazao je diplomatsko neiskustvo objavivši na Instagramu video-zapis dela svog obraćanja na Samitu, čime je narušio pravilo debatovanja poznato kao "Čatam haus pravilo", koje ovaj samit poštuje od osnivanja. Naime, ono podrazumeva zabranu snimanja obraćanja bilo kog učesnika na ovakvom skupu, a naročito je zabranjeno javno objavljivanje. Ovakvim postupkom Bećirović bi mogao da ugrozi već poljuljan kredibilitet BiH. 

No, kao što je već pokazala inicijativa "Otvoreni Balkan", i samit "Brdo-Brioni" u Skoplju pokazao je snagu pragmatične diplomatije u pronalasku rešenja bez mentora, jer perspektiva života i jeste u zajedničkom dogovaranju, a ne u mentorskim zeljama koje nameću stranci u duhu svojih interesa, te nije isključeno da im, zapravo, pogoduje posvađani Balkan. Imajmo na umu da "Otvoreni Balkan" nije oberučke dočekan od strane EU, kao i činjenicu da mu se oštro protivi upravo Kurti, koji svojim delovanjem potpiruje mržnju i stvara varnice etničkog sukoba. S druge strane, Crna Gora smatra da pre svih, čak i bez "Otvorenog Balkana", može u okrilje EU. BiH podeljena je kada je reč o pristupanju "Otvorenom Balkanu", zbog toga što muslimanski deo ne vidi perspektivu ove inicijative, navodeći da postoji Berlinski proces, a zaboravljajući da je "Otvoreni Balkan" i proistekao iz Berlinskog procesa.

Već danas u Briselu biće nastavljen dijalog o ovom ključnom strateškom pitanju Zapadnog Balkana. Godina 2030. nije daleko, ali dakako nije ni garancija da će zemlje Zapadnog Balkana u tom roku uploviti u okrilje Evropske unije. To zavisi od nas, ali mnogo više od lidera EU, a Severnu Makedoniju imamo kao primer stalnih odlaganja priključenja evropskoj porodici.