Uoči nove runde dijaloga u Briselu: Konfuzija u definisanju prioriteta

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Posle letnjeg odmora koji je prekinuo intenzivnu akciju saniranja stanja koje je nastalo u maju na severu Kosova, nekoliko skupova koji se tiču regiona, održano je u relativno pozitivnoj o ohrabrujućoj atmosferi. Prvo takvo okupljanje bilo je u Atini, iako je ono povezalo ukrajinsku i zapadnobalkansku evropsku perspektivu. Posebno je bilo okupljanje foruma Brdo – Brioni koji je održan u umirujućem tonu. Nakon ovih uvodnih skupova, činilo se da bi nova runda dijaloga Beograda i Prištine u Briselu mogla da da krene napred, tako što bi se veoma brzo vratila nazad – na stanje koje je prethodilo policijskoj i nasilnoj eskalaciji na severu Kosova i u odnosu prema Srbima na Kosovu u celini. Uoči današnjeg skupa u Briselu, čini se da takva očekivanja nisu utemeljena i da uspostavljena praksa eskalacije ostaje na delu. Šta se doista događa, pomogao je dosta da se razume američki specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar. On rekao je da, uoči nove runde dijaloga Beograda i Prištine, od Aljbina Kurtija nije dobio uveravanja da je posvećen primeni sporazuma o normalizaciji odnosa i njegovog aneksa. To znači da kosovski premijer nije prihvatio obavezu da predstavi Nacrt Zajednice srpskih opština.

"A to, kada je reč o kosovskoj strani, znači predstavljanje nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Kurti se nije obavezao da će to učiniti. U suštini onoga na šta se obavezao je da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga", rekao je Eskobar.

Sam Eskobar je odmah definisao da su sankcije, odnosno, kako ih Amerikanci u ovom slučaju zovu, « posledice », već na vidiku. One su već u prvim koracima najavljene još u maju, neke od njih su i demonstrirane, ali se ubrzo kreulo u popuštanje, kako se jedna strana, u ovom slučaju, prištinska, ne bi obeshrabrila da bude konstruktivna u pregovorima.

Eskobarovo neprikriveno nezadovoljstvo pokazuje da nema mnogo temelja da se računa na optimistički ishod briselskog sastanka. Eskobar je u više navrata rekao da ZSO treba da se obrazuje „odmah“, « hitno“, ali to njegovo požurivanje da se ispuni nešto što je dogovoreno pre 10 godina, kako bi se krenulo dalje u napretku dijaloga – otišla je u vetar.

Osim toga, evropski i američki zaključci o normalizaciji odnosa na severu Kosova koji su usledili posle nasilnog upada sa specijalnom policijom u opštinske zgrade na severu Kosova, traže povratak na « status quo ante », ali ni toga sada nema. Evropska unija uvela je kaznene mere Kosovu i zapretila da će iste uvesti i Srbiji, do ispunjenja tri uslova: povlačenje specijalaca iz zgrada opština, povlačenje gradonačelnika i opštinskih administracija na alternativne lokacije i raspisivanje inkluzivnih izbora. Američki diplomata takođe se čudi zašto se i to izbegava.  On predlaže ostavke gradonačelnika koje bi bile brži i bolji način za održavanje novih izbora na kojima bi učestvovali Srbi. "Rešenje koje obuhvata peticiju nikada do sada nije bilo primenjeno. Brojni propisi i zakoni koji bi se odnosili na to nisu na snazi. Ipak, mi podržavamo bilo kakav način, usklađen sa Ustavom, kako bi se održali izbori. Tražimo od srpske zajednice da učestvuje u glasanju, kada izbori budu raspisani", naveo je Eskobar i dodao da prate situaciju.

Kakve razlike postoje prema primeni Briselskog i Ohridskog sporazuma, odnosno, prema stvaranju Zajednice srpskih opština, moglo je da se vidi i na osnovu razlika u saopštenjima nemačkih i američkih zvaničnika. Nemački ambasador na Kosovu stavio je kao prioritet da se Ohridski sporazum mora da se primeni odmah i da je vreme da se "deluje u korist svih". "Ohridski sporazum mora da se primeni odmah. Nema više igrica o krivici. Uklonite prepreke za napredak. Vreme je da delujemo u korist svih”, saopštio je nemački ambasador. On je naveo da je potrebna puna posvećenost obe strane ka deeskalaciji, dijalogu EU i i participativnoj demokratiji.

Za razliku od njega, Sjedinjene Američke Države, narednog dana, odnosno juče, postavile su se drugačije. Čini se da tu nisu u pitanju nijanse. Ambasada u Prištini je potvrdila da SAD « nastavljaju snažno da podržavaju dijalog kojim posreduje Evropska unija kao način za postizanje mirnih i produktivnih odnosa između Kosova i Srbije ». Američki stav u jednom delu identičan je sa nemačkim, gde se ističe da « obe strane treba ozbiljno da shvate obaveze koje proizilaze iz Ohridskog sporazuma », ali onda dodale suštinsku dopunu.

"Tražimo od Kosova i Srbije da ozbiljno shvate svoje obaveze iz sporazuma o normalizaciji koji su postigli ranije ove godine i počnu da napreduju u ispunjavanju svojih postojećih i prethodnih obaveza u okviru Ohridskog dijaloga i sporazuma, uključujući uspostavljanje Zajednice srpskih opština", saopštio je portparol Ambasade SAD u Prištini.

Istoga dana, reagovala je i nemačka ambasada u Prištini, koja je dala drugačije saopštenje od svog ambasadora. Sada je dopunila svoj stav i ranije nedostajućom Zajednickom srpskih opština. « "Hitno je da se obe strane u potpunosti angažuju i obavežu na deeskalaciju i punu primenu Ohridskog sporazuma, uključujući i stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom", navela je nemačka ambasada. Iako je nemački ambasador u drugim prilikama, u intervjuima pominjao i stvaranje ZSO, ova dopuna i detaljnije i suštinski ohrabrujuće razjašnjenje, pitanje je koliko je to doista pravi stav, a koliko « kontrola štete » koja je nastala nakon sasvim drugačijih izjava američkih zvaničnika.

Sumnju na to bacaju izjave predsednika Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, Mihaela Rota. Rot je na platformi iz nedavnog javnog pisma kojem je supotpisnik, zajedno sa britanskom koleginicom, ostalim britanskim poslanicima i grupom baltičkih parlamentaraca, koji traže « ravnotežu » tako što bi i Srbija bila kažnjena. Iako se Rot veoma delikatno i pažljivo izražavao, u nekim formulacijama, posebno pominjanjem « federalne strukture », išao čak i dalje u prilog Zajednice srpskih opština, nego što to čak i srpska strana očekuje, Rot je ostao rezervisan prema Zajednici srpskih opština i dao jasnu prednost Ohridskom sporazumu.  Mihael Rot je izjavio da je potrebno formirati Zajednicu srpskih opština, ali da je protiv stvaranja "Republike Srpske 2.0" na Kosovu, već da opcija može da bude federalna struktura koja ne narušava unitarni karakter Kosova.

"Veoma je teško spekulisati o novim inicijativama i novim konceptima, novim idejama. Bila je to moja poruka vladi da ostane privržena dokumentima koji su na stolu, a to je implementacija Ohridskog sporazuma, koji je ključan", rekao je Rot u Prištini.

"Najdelikatnije pitanje je implementacija Zajednice. Da budem sasvim jasan, veoma sam protiv Republike Srpske na Kosovu, ali federalna struktura, pravedna podela vlasti koja nije pretnja ili opasnost za jedinstvo Kosova može biti opcija za prevazilaženje sporova iz prošlosti i dovede do ispunjenja obaveza koje su na stolu već 10 godina", rekao je Rot i dodao da ne želi da "zaseni razgovore na visokom nivou nagađanjima".  

Sada se stiglo na mesto gde je bilo već pre početka razgovora o nemačko – francuskom predlogu jasno da će se stići : da će novi dogovor nastojati da poništi prethodni Briselski sporazum i da će se suštinski ići na konfuziju u definisanju prioriteta koja bi trebalo da ukloni ili minimizuje obaveze iz Briselskog sporazuma. U stranim medijima i kod evropskih spoljnopolitičkih zvaničnika postavlja se pitanje, šta je važnije : Briselski ili Ohridski sporazum ?

Za srpsku stranu sva ti pristupi u kojima će se pridavati veliki značaj minornim pitanjima, a izostavljati centralno i najvažnije od njih – Zajednicu srpskih opština, ne predstavljaju nikakvu uverljivu platformu u kojoj bi se doista osećalo da dijalog ima smisla jer se u njemu poštuje dogovoreno. Bojkot izbora na severu Kosova i Metohije usledio je upravo zbog toga što se nije otišlo ni korak unapred u stvaranju Zajednice srpskih opština. Pošto se do sada nije ništa promenilo, teško je očekivati da će neispunjeni dogovori bilo koga motivisati za učešće u novim izborima i u novim dogovorima.  

Tako će se propustiti prilika za napredak u ostvarenju strateških ciljeva – evropskih integracija. Šta se tu dešava, razjasniće veoma brzo šef evropske spoljne politike, Žozef Borelj koji će se prvo odvojeno sresti s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem, a planiran je i zajednički sastanak. Nakon toga, na pres konferenciji će se predstaviti šta se dogodilo i da li je to bilo nešto više od „prisustva sastanku“, kako je to formulisao Gabrijel Eskobar.