Veberova teorija loših namera

Činjenica da profesor sociologije Bodo Veber već izvesno vreme važi za najistaknutijeg nemačkog poznavaoca prilika na Balkanu mnogo govori o tome zašto smo po pitanju Kosova, koje je njegovo omiljeno polje delovanja, danas tu gde jesmo - na korak od novog krvavog sukoba.

Naime, država iz koje uvaženi Veber dolazi, ovde odavno povlači glavne poteze, što na samoj sceni, što iza nje. Ti potezi uzrokuju bitne posledice, makar je tako u poslednjih 30 godina, a profesor uprkos upadljivom problemu da dokaže istinitost svojih tvrdnji i dalje insistira na istoj teoriji o uzrocima sukoba Srba i Albanaca na Kosovu i onome što je jedini poželjan i moguć ishod. U centru zaključaka nemačkog sociologa, naravno, Srbi su isključivi i jedini krivci, a Srbija bilo kako mora da bude naterana da prihvati kosovsku državnost.

Koliko je stereotip o “zlim Srbima” besmislen danas zna svaki poluobavešten zapadni intelektualac, ali Bodo Veber, iako slovi za eksperta u izučavanju ovdašnjih prilika, i dalje uporno na tome zasniva svoj pristup. Ovaj naučni metod, dakle, svakako nije dobar put za traženje održivog rešenja složenog i opasnog spora između dva naroda, i zato njegove teze o Kosovu možemo nazvati “teorijom loših namera prema Srbima i Albancima”.

Jer, iz onoga što berlinski stručnjak govori jasno je da prve otvoreno ne podnosi, a druge gura u zabludu i manipuliše njihovim emocijama. I jedno i drugo sa naučne strane ne priliči ozbiljnom istraživaču, dok je za etičke kriterijume ovog pristupa svaki komentar suvišan.

Uzeću za pravo da polemišem s nekim poslednjim Veberovim izjavama, pošto već berlinski ekspert sebi daje slobodu da, sa bezbedne udaljenosti, nama ovde deli vrlo zapaljive lekcije.

U poslednjem intervjuu za Albanijan post Veber kaže: “Zapad je odlučio da pomogne Kosovu da dobije nezavisnost kao jedinu realnu opciju za rešavanje sukoba, zbog srpske politike 'Svetog Kosova' i nacionalističkog insistiranja da Kosovo ostane deo Srbije nakon raspada jugoslovenskog okvira”.

Na stranu neskrivena malicioznost kad pominjete “Sveto Kosovo”, ali čekajte profesore, pa zar se tu nije radilo o "intervenciji NATO bombama iz humanih razloga"? Ne znam šta će vam reći Osmani i Kurti što ste preskočili da pomenete "genocid". Onaj "genocid" o kome prištinska vlast i dalje svaki dan priča, a posle koga stanovništvo na Kosovu sada čini skoro 95 odsto Albanaca, dok je od 1999. "nestalo" 250.000 Srba.

I da, u pravu ste kad kažete da je Kosovo deo Srbije po jugoslovenskom okviru. Insistiranje Beograda i Srba na Kosovu da tako ostane nema veze sa nacionalističkim motivima, o kojima govorite. Radi se samo o poštovanju međunarodnog prava. Sećate se, to je ono poštovanje granica, koje predstavnici vaše zemlje tako beskompromisno brane u slučaju Ukrajine. Uostalom, koliko su opasni presedani u prekrajanju granica treba pitati za mišljenje Špance, Rumune, Grke, Turke, Italijane, pa i same Nemce uostalom. Da se ovde zadržimo na Evropi jer primera je širom sveta i suviše.

O Zajednici srpskih opština u istom razgovoru Bodo Veber tvrdi: “Problem je što je EU kroz dva sporazuma, iz 2013. i 2015. godine, izbegla da definiše suštinu. Da stvar bude gora, sada je 'još jedan slon u dnevnoj sobi', odnosno, monoetnički mehanizmi predviđeni sporazumom suprotni su Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, odnosno principu nediskriminacije”.

“Dirljiva” je ova Veberova briga za multietničnost u nekoliko preostalih mesta na Kosovu gde žive Srbi. Zaboravio je samo da pomene Prištinu, Đakovicu, Uroševac, Podujevo, Vučitrn, Peć… O kakvoj se tamo monoetničnosti radi, po kojim je to konvencijama? Iz Veberovih reči, međutim, jasno prepoznajemo ko Kurtiju daje smernice za njegove stavove po istom pitanju. Istovetna “argumentacija” koju koristi kosovski premijer, kada se svakodnevno ismeva Briselskom sporazumu, ukazuje da Veberov berlinski Centar za demokratizaciju politike danonoćno bdi nad sudbinom Kosova. Pa i kad govori neistinu da Briselskim sporazumom nije definisana suština ZSO. Nije čudo da mu se od tolikog napora već priviđaju i slonovi. Što bi rekao jedan srpski rok muzičar, čuju se bubnjevi i zurle, visoko podigli su surle…

Ide dalje Veber u skandaloznom glorifikovanju uloge Aljbina Kurtija, pa kaže u istom intervjuu da je on “predvidljivo postao žrtva svog dogmatskog pogleda na svet koji kosovske Srbe zamišlja kao nezavisne građane”. Takvi kosovski Srbi, objašnjava Veber, međutim, “ne postoje i neće postojati dok ne budemo imali konačan sporazum zasnovan na priznanju nezavisnosti Kosova od Srbije, koji će omogućiti kosovskim Srbima da postanu punopravni pripadnici Kosova, države i društva, odnosno slobodni građani”.

Ovde se postavlja pitanje iz kojih pretpostavki Veber izvlači zaključke da Srbi na Kosovu žele da postanu “punopravni građani države Kosovo”? Upravo suprotno, Srbi žele da ostanu punopravni i slobodni građani države Srbije. Što im Kurti uporno brani silom, i to uz upotrebu oružja. Po Veberovoj teoriji ovaj Kurtijev pristup je opravdan. Tragično, profesore.

A, za dogmatski pristup Kurtija, imate pravo. Samo radi se o političkim dogmama Lenjina i Envera Hodže, koje lider Samoopredeljenja vrlo brižljivo neguje. Ne znam jedino kako se to pakuje uz “demokratizaciju politike” i ostale zapadne vrednosti.

Kaže Veber još i da je “jedino pravo i održivo rešenje konačan, sveobuhvatan sporazum koji uključuje formalno priznanje Kosova od strane Srbije”. I dodaje, “da bi do toga došlo, EU i SAD moraju da stignu do nove, jasno definisane političke strategije prema Srbiji i Vučićevom režimu”.

Na kraju dolazimo do suštine. Veber u nedostatku boljih argumenata za svoju teoriju, poput svog štićenika Kurtija, otvoreno preti. Šta bi to moglo da bude definisano novom strategijom prema Srbiji i Vučiću verovatno nećemo morati dugo da čekamo da nam Veber ili neko od kolega iz njegovog centra saopšte. Sada su otvoreno ukazali gde vide problem i jasno je šta ih i ko ih najviše muči u sprovođenju zacrtane ideje.

Teorija Boda Vebera do sada nije pokazala velike domete, ali on je germanski uporan. Nemačka izreka kaže: “Ko na početku nije dovoljno pametan, njega će kraj opametiti".

Piše: Miloš Garić, urednik portala Kosovo onlajn