Roberts: Seljimi potpuno nevin; Dikson: Delovanje Veseljija hvale vredno

Iznošenjem završnih argumenata branilaca Kadrija Veseljija, a potom i branilaca Redžepa Seljimija, u Hagu su nastavljene završne reči odbrane na suđenju četvorici bivših lidera OVK, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine.

Advokat Kadrija Veseljija Rodni Dikson nastavio je izlaganje o dokazima koje koristi tužilaštvo i koji, po njegovim rečima, ne znače ništa, pošto su to dokazi iz druge ruke koji ne terete njegovog branjenika.

„Ne postoje dokazi o paralelnom lancu izveštavanja, na koji je tužilaštvo stavilo akcenat u završnom podnesku, iako na njemu nije insistiralo tokom samog suđenja“, rekao je Dikson, govoreći o tri sastanka Glavnog štaba OVK iz novembra 1998. i marta i aprila 1999. godine.

„To su sastanci na kojima nije bilo nikakvih krivičnih ili protivzakonitih elemenata. Ne postoje osobe koje je na neke položaje postavio Kadri Veselji, niti ima njegovih izjava ili propisa koje bi potpisao. Takođe, nema informacija o bilo kakvim kontaktima sa Glavnim štabom OVK ili bilo kim drugim na Kosovu u periodu dok je gospodin Veselji boravio u inostranstvu“, naveo je Dikson, komentarišući tvrdnje tužilaštva da je Kadri Veselji neprestano bio u vezi sa Glavnim štabom OVK.

„To sve ne ukazuje ni na kakvu krivičnu zaveru u koju bi bio umešan gospodin Veselji“, naglasio je advokat Dikson.

Kritikujući završni podnesak specijalnog tužilaštva koji je nazvao „iracionalnim“, Dikson je zatražio od sudskog veća da ne dozvoli takvo „iskrivljavanje pravde“, naglasivši da je izuzetno bitno da stanovnici Kosova, ali i okolnih zemalja, imaju poverenja u sudove kao što je ovaj. 

Britanski advokat je, pri tome, podsetio na reči kardinala Rišeljea iz sedamnaestog veka o tome da „svakome može da pronađe razlog da ga obesi“. Istakao je da niko ne bi smeo da bude osuđen na osnovu glasina, ličnih antipatija ili neproverenih informacija.

„Ako želite nekoga da osudite, morate to da uradite na osnovu pravih dokaza“, poručio je Dikson, koji je zatim opširno prokomentarisao niz dokaza koje je tužilaštvo ponudilo u delu završnog podneska koji se bavi njegovim branjenikom, tvrdeći za sve te dokaze da su „iz druge ili treće ruke“.

Dikson je tvrdnju da se cela teza tužilaštva o udruženom zločinačkom poduhvatu zasniva na posrednim dokazima ilustrovao primerom intervjua Kadrija Veseljija, u kome je govorio o organizaciji Glavnog štaba OVK, ali deset godina posle rata.

On je naveo da njegov branjenik u tom tekstu nije rekao da su sve odluke donošene kolektivno, što bi moglo biti osnov udruženog poduhvata, već da je govorio samo o vojnoj organizaciji i pitanjima opšte prirode, dakle o nečemu što nije kažnjive prirode.

„Tužilaštvo je dotaklo dno dna kada kaže da ovaj dokument dokazuje da je Kadri Veselji doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu“, istakao je advokat Dikson i podvukao da je to „sve čime oni raspolažu“.

Dalje je naveo da tužilaštvo insistira na tome da je Kadri Veselji, budući da je navodno bio šef obaveštajne službe OVK, bio zadužen za otkrivanje „srpskih kolaboracionista“ koji će kasnije biti zlostavljani u pritvorima OVK, ali da i te tvrdnje zasniva na intervjuima i izjavama samog Veseljija.

„Gospodin Veselji je jasno rekao da tokom rata uopšte nije bilo koordinacije obaveštajne službe OVK, jer za to tada nije bilo uslova. Tek u drugoj polovini 1999. godine formirana je obaveštajna služba, i to kao civilna struktura ograničenog obima, a Veselji je tek tada došao na njeno čelo i mogao da ustroji tu službu“, rekao je Dikson.

U završnom delu svog izlaganja advokat Dikson je posebno naglasio da se nigde u dokazima koje je ponudilo tužilaštvo ne pominje Kadri Veselji kao odgovoran za zločine, već su u tom kontekstu uvek spominjani svi optuženi u ovom slučaju.

Dikson se tom prilikom ponovo osvrnuo na suđenja u Nirnbergu, istakavši da su ona primer da je neophodno dokazati da je optuženi delovao u okviru sistema, da je imao saznanja i bio kadar da preduzme mere kako bi sprečio krivična dela. Međutim, nema dokaza da je Kadri Veselji na bilo koji način bio uključen u izvršenje krivičnih dela koja mu optužnica stavlja na teret.

U zaključku je rekao da je veoma bitno sačekati utorak, kada će se sudu obratiti predstavnici žrtava, kako bi se, kako je naveo, konačno čuo glas razuma.

„Vidimo da tužilaštvo nije dokazalo udruženi zločinački poduhvat. Kadri Veselji je za vreme rata radio legitimno, promovisao ciljeve OVK, a posle rata pomogao u uspostavljanju struktura. Njegovo delovanje je samo hvale vredno“, zaključio je Dikson, tražeći da Veselji bude oslobođen.

Posle pauze za ručak, sa iznošenjem završne reči započeo je branilac Redžepa Seljimija, advokat Džefri Roberts.

„Gospodin Seljimi je potpuno nevin po svakoj tački optužnice, a tužilaštvo nije uspelo da dokaže krivicu optuženih“, izjavio je Roberts na početku izlaganja.

„Za razliku od tužilaštva, mi nemamo ništa da krijemo. Iznećemo direktno svoje argumente i nećemo se kriti iza dvosmislenih formulacija. U potpunosti usvajamo ono što su izneli advokati gospodina Tačija i gospodina Veseljija, u meri u kojoj se to odnosi na našeg klijenta, a naročito delove koji se tiču prirode i raspona udruženog zločinačkog poduhvata“, rekao je Seljimijev branilac u uvodnom delu.

Naveo je da tim odbrane ima nameru da u celosti ospori navode tužilaštva o udruženom zločinačkom poduhvatu, navodnom doprinosu Redžepa Seljimija tom poduhvatu, uključujući tvrdnje da je bio fizički prisutan prilikom izvršenja zločina, kao i navode o njegovom umišljaju.

„Ako nema udruženog zločinačkog poduhvata, nema ni krivice gospodina Seljimija“, istakao je advokat Roberts.

„Kao primere doprinosa Redžepa Seljimija udruženom zločinačkom poduhvatu, tužilaštvo navodi stvari koje nemaju veze sa krivičnim delima koja mu se stavljaju na teret“, tvrdi Roberts.

Prema njegovim rečima, pominju se jačanje postojećih jedinica OVK, transport oružja i odobravanje sredstava jedinicama u operativnim zonama, ali nije objašnjeno na koji je način time doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu, jer ništa od toga nije kažnjivo niti predstavlja doprinos takvom poduhvatu, naveo je advokat Roberts.

„Rukovodeća pozicija ne znači automatski da je osoba koja se nalazila na takvom položaju uključena u udruženi zločinački poduhvat“, istakao je zastupnik odbrane, komentarišući navod tužilaštva da je Redžep Seljimi bio glavni inspektor OVK, o čemu, kako je rekao, nije govorio nijedan svedok u procesu.

Jedan od svedoka izjavio je da je Seljimi, kao glavni inspektor, primao instrukcije od glavnokomandujućeg OVK, što znači da nije bio u istom rangu, kako tvrdi tužilaštvo, objasnio je Roberts, dodajući da je „nejasno kakva su bila ovlašćenja Redžepa Seljimija“.

Tužilaštvo je, kako kaže Roberts, naknadno u završni podnesak unelo tvrdnju da je Seljimi bio lično prisutan prilikom izvršenja krivičnih dela iz optužnice u Drenovcu kod Prištine, ali tu tvrdnju nije potkrepilo nijednim dokazom.

Takođe, raspoloživi dokumentarni dokazi i iskazi svedoka ne ukazuju na bilo kakvo učešće ili prisustvo Redžepa Seljimija tokom ispitivanja i premlaćivanja pojedinih „kolaboracionista“ koje pominje tužilaštvo, dodao je Roberts.

Povrh toga, tužilaštvo je bez ikakvih dokaza pokušalo da Redžepu Seljimiju pripiše političku ulogu u okviru OVK, o čemu uopšte nije bilo reči tokom dokaznog postupka, rekao je advokat Roberts, čime je i završio današnje izlaganje.

Iznošenje završne reči odbrane Redžepa Seljimija nastavlja se sutra ujutro, posle čega će završnu reč izreći i odbrana Jakupa Krasnićija.

Do sada su završne reči u potpunosti izneli advokatski timovi Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, a ova faza postupka treba da se završi u sledeću sredu, posle koje sudsko veće treba da razmotri sve iznete argumente i donese presudu.

Tužilaštvo je u ponedeljak zatražilo da sva četvorica optuženih bivših lidera OVK budu oglašeni krivima i da svakome od njih bude izrečena zatvorska kazna od 45 godina zatvora.