Džepa: Otvoreni Balkan dao pozitivne doprinose, problem što ne uključuje sve

Sastanci u Skoplju, gde će okupiti regionalni lideri povodom Plana EU za rast Zapadnog Balkana vrednog šest milijardi evra, dobra su prilika da se oživi saradnja i dijalog između zemalja, kako bi se ublažila negativna retorika i stvorila bolja klima za viši nivo trgovine, ulaganja i veći prosperitet građana, kaže za Kosovo onlajn Selami Džepa sa Evropskog univerziteta u Tirani i bivši član Upravljačkog odbora Banke Albanije.

Prvobitno je bilo planirano da uoči okupljanja lidera u okviru samita Otvorenog Balkana u Skoplju članice ove inicijative, Srbija, Severna Makedonija i Albajija, potpišu važne protokole o slobodnom pristupu tržištima rada, što je protumačeno kao korak ka oživljavanju ove inicijative. Međutim, ovaj događaj je odložen, kako je navedeno iz Vlade Severne Makedonije, do trenutka kada se ne steknu svi tehnički uslovi za sprovođenje te mere, koja je, naglašeno je, "u potpunosti usaglašena".

Džepa ističe da je u prethodnom periodu na Balkanu došlo do značajnog porasta tenzija, sukoba i negativne retorike, što se, ukazuje, kosi sa davno započetnim inicijativama u cilju jačanja regionalne saradnje, ali i najnovijom inicijativom Berlinskog procesa. 

“Naravno da se Otvoreni Balkan preklapao sa Berlinskim procesom. Mislim da je glavni problem, ili glavna razlika, to što su sve zemlje regiona uključene u Berlinski proces, dok su samo tri države u Otvorenom Balkanu. Ova dihotomija očigledno stvara probleme. Ipak, oživljavanje ovog procesa, i sastankom koji je prošle godine održan u Tirani, i novim planom rasta koji Evropska komisija predlaže za zemlje Balkana, jasno izražava potrebu da se sa Otvorenog Balkana ide ka širokoj saradnji uz uključivanje svih zemalja koje su već deo Berlinskog procesa”, navodi Džepa.

On ukazuje da je Otvoreni Balkan dao pozitivne doprinose, jer je bilo mnogo inicijativa i sporazuma za olakšavanje saradnje. 

"Jedini problem bio je što to nije bila sveobuhvatna inicijativa. Mislim da revitalizacija ovog procesa kroz novi investicioni Plan za ekonomski rast zemalja regiona ima snažnu regionalnu dimenziju. Sastanak u Skoplju doprineće ne samo unapređenju političkih odnosa, već posebno aspektu ekonomskog razvoja, približavanju naših zemalja, kako bi one zaista imale koristi od ove nove prilike, kako ne bi finansiranje EU bilo paralizovano ili da ga realizuje samo nekoliko zemalja. Za ovo su potrebni zajednički projekti susednih zemalja”, smatra Džepa. 

Ističe da je nesumnjivo da su politički problemi obustavili ekonomsku saradnju i posebno investicije. 

"Zemlje regiona treba da budu aktivnije u istraživanju mogućnosti ulaganja koje postoje u okviru evropske saradnje. Za ovo je potrebna jasna tehnička ekspertiza i zajedničke radne grupe, kako bi naše zemlje bile aktivne u osmisljavanju projekata, a zatim i u obezbeđivanju sredstava. Po mom misljenju, može se doći i do zajedničkih grupa za lobiranje u evropskim finansijskim institucijama. Na ovaj način stvara se sinergija, zbližavanje među zemljama. To povećava naše kapacitete, pomaže nam da učimo jedni od drugih i povećavamo sposobnost lobiranja, koja je danas ključna za obezbeđivanje sredstava”, uveren je Džepa.