Otvoreni Balkan - polupuna ili poluprazna čaša?

Sajam vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana" koji je proteklih dana u Beogradu okupio oko 350 izlagača iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije, tri zemlje učesnice inicijative Otvoreni Balkan, danas se zatvara, a iako je "zatvaranje" prethodnih meseci prognozirano i ovoj regionalnoj platformi, ekonomski stručnjaci i analitičari, sagovornici Kosovo onlajna, ocenjuju da Otvoreni Balkan ima potencijala da opstane.

Za to bi, kako smatraju, bilo poželjno da se uspostavi institucionalna saradnja između ministarstava zemalja učesnica, kao i da se svi dosad potpisani sporazumi između učesnica inicijative sprovedu na terenu, dok u Crnoj Gori vide moguću buduću članicu Otvorenog Balkana.  

Baš kao što je ubeleženo da je crnogorski predsednik Jakov Milatović bio gost na otvaranju sajma vina u Beogradu, notirano je i da je izostao albanski premijer Edi Rama, jedan od pokretača Otvorenog Balkana, koji već neko vreme slovi za najslabiju kariku inicijative. On se, doduše, obratio putem video poruke u kojoj je rekao da je "povezati naše zemlje sa svetom, a međusobno se ne povezati - kratkovido". 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tom prilikom poručio da je Otvoreni Balkan afirmisana platforma mira, a premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski da se kroz Otvoreni Balkan otvaraju putevi saradnje za države u regionu.   

Da li su, međutim, reči političara dovoljne da Otvoreni Balkan, osnovan 2019. kao "Mali Šengen" opstane?  

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić kaže da je za to potrebno da se uspostavi institucionalna saradnja između ministarstava zemalja članica kako bi rad unutar inicijative bio operacionalniji, ali dodaje i da je upitno da li će se to desiti. 

"Bojim se da postoji neka prepreka u vidu preplitanja političkih uticaja iz inostranstva koji na to mogu da utiču. Videli smo, bio je sajam vina, koji je i prethodno organizovan. To je na primer jedna vidljiva strana ove inicijative, mada mislim da tu saradnju više guraju kompanije i privredne komore koje imaju dobru saradnju u okviru regiona nego što je to sprovođenje od strane vlada", ocenjuje Bjelić za Kosovo onlajn. 

Najveća dostignuća Otvorenog Balkana, kako kaže, su mere za olakšavanje trgovine, odnosno za prelazak granice, sporazumi između država o priznavanju ovlašćenih privrednih subjekata što je bilo inicirano u Cefti, ali je operacionalizovano u Otvorenom Balkanu, kao i zajednička promocija regiona događajima poput sajmova. 

Bjelić kaže da se videlo u jednom trenutku da se Albanija politički povlači iz ove inicijative, i pored toga što je, kako smatra, ona bila jedan od najvećih zagovarača čitavog ovog procesa. Takođe ističe da bi za Srbiju bilo veoma bitno da i Crna Gora i Bosna i Hercegovina pristupe Otvorenom Balkanu. 

On objašnjava da je Otvoreni Balkan zaživeo u političkom trenutku kada su Severna Makedonija i Albanija bile blokirane na evropskom putu i da je to bio reginonalni odgovor na tu situaciju.

"Sa druge strane, pošto je Cefta bila pod političkom blokadom zbog odnosa Kosova i Srbije, to je bio povoljan trenutak da Srbija, Severna Makedonija i Albanija stvore neku svoju regionalnu integraciju. To je, da kažemo, prva inicijativa koja dolazi baš iz regiona. Sve ove druge su stimulisane spolja i ona je prvenstveno zaživela politički, mada je njen osnovni smisao ekonomski, znači liberalizacija trgovine u regionu", navodi Bjelić.  

Kako kaže, Otvoreni Balkan je zapravo subregionalna integracija u kojoj su tri od sedam potpisnica Cefte.

"Svaka saradnja je dobrodošla i svaka liberalizacija dodatno doprinosi razvoju regionalne trgovine. Smatram da je nedostatak inicijative što su u njoj samo tri strane, a čak i kada bi više njih ušlo, postavlja se pitanje šta će nam ovo, ako već imamo Ceftu. Tu mora da se napravi neka strateška odluka i da se koordinira rad, jer cilj treba da bude uspostavljanje što liberalnijeg tržišta u regionu i prisajedinjenje Evropskoj uniji", kaže Bjelić.

Analitičar i komunikolog iz Severne Makedonije Petar Arsovski smatra da je inicijativa Otvoreni Balkan trenutno u nekoj vrsti hibernacije, ali da će doživeti renesansu jer će priključivanje regiona Evropskoj uniji biti na sporoj traci. 

"Kako EU usporava proces pristupanja zbog svojih internih dilema i debata, i dilema i u zemljama kandidatima na Balkanu, mislim da će taj proces opet oživeti i doživeti renesansu. Ova regionalna inicijativa, sa zajedničkim tržištem, i kao ekonomska i politička inicijativa je dobra jer povećava interes EU za Zapadni Balkan. Da bi oživela nisu dovoljni simbolični gestovi kao vinski sajam ili zajednički sastanci lidera, već ona mora da doživi istinsku primenu na terenu kada je reč o granicama, priznavanju dokumenta, slobodnom protoku ljudi, ideja i kapitala", kaže Arsovski za Kosovo onlajn. 

Iako su u okviru Otvorenog Balkana potpisani brojni sporazumi, Arsovski ocenjuje da su potpisani dokumenti i sprovođenje na terenu na Blakanu često dve razčličite stvari. 

„Imamo dokumente kojima se garantuje slobodan prolaz na granicama, pa ipak na granicama imate dva punkta na kojima morate da stanete i da date dokumenta. Imamo potpisane ugovore za priznavanje diploma, sertifkata i kvalifikacija, pa opet u različitim zemljama to je podložno nekakvim sertifikacijama. Tako da postoji neka razlika između onoga što je na papiru i onoga što se događa na terenu. Jedna od dobrih inicijativa koja je profunkcionisala je ukidanje rominga za Zapadni Balkan, tako da takve inicijative koje građani osete odmah i koje su realizovane vrede više nego sto potpisanih dogovora na papiru. Važno je da ova inicijativa ostane živa, da zemlje imaju političku volju da je sprovode, da se posvete realizaciji da bi građani imali poverenje u taj proces. Dolazi povoljno vreme za to, jer će priključivanje EU biti uslovno rečeno na sporoj traci zbog unutrašnjih problema u EU, ne samo zbog nesprovođenja reformi i usaglašavanja spoljnih politika sa EU, tako da će Otvoreni Balkan u sledećem periodu biti duplo značajan", kaže Arsovski.

On smatra da Crna Gora i Bosna svakako treba da budu deo ove inicijative i kaže da će EU posvećivati pažnju ovom regionu "što smo mi veći, a što smo rascepkaniji to su njihovi interesi za priključivanje manji". 

Kada je reč o Albaniji, i mogućnosti da ona izađe iz Otvorenog Balkana, Arsovski kaže da ukoliko EU insistira da ne mogu da koegzistiraju dva regionalna procesa - Berlinski proces i Otvoreni Balkan, da je onda moguće da će Albanija odlučiti da je Otvoreni Balkan za njih mrtav i da će se okrenuti Berlinskom procesu. Istovremeno, Arsovski kaže i da će se možda na kraju Otvoreni Balkan i Berlinski proces čak spojiti u zajedničku incijativu.

Da inicijativa Otvoreni Balkan ima budućnost smatra i ekonomista Mihailo Gajić.

"Najveći trenutni benefiti koje mi vidimo od nje su u domenu prelaska granica robe, u domenu međusobnog priznavanja fitosanitarnih isprava. Drugim rečima kamioni više ne moraju da čekaju satima na granici, brže prolaze kroz carinske procedure. Recimo, srpska carina prihvata dokumenta koja su izdale laboratorije iz Albanije i Severne Makedonije što ubrzava i smanjuje troškove trgovine i to je naročito pozitivna stvar pa i za nas potrošače koji tu robu kasnije kupujemo na rafovima", kaže Gajić za Kosovo onlajn.

On navodi da ništa manje važno nije ni to što je od jula zaživelo i regionalno tržište rada. 

"Prijavom na sajtu možete da unesete ime i prezime i dobijete neku vrstu privremenog JMBG koji važi u sve tri zemlje, članice Otvorenog Balkana, drugim rečima ne morate da tražite kasnije radnu dozvolu ukoliko ste državljanin neke od ove tri zemlje da biste radili u njima. To za sada vidimo. Otvoreni Balkan jeste nastao kao neka vrsta odgovora na to što su takvi dogovori u okviru Berlinskog procesa bili zakočeni usled loših političkih odnosa nekih država, prvenstveno Crne Gore i Kosova, ako ga prihvatamo kao neku ekstra teritorijalnu jedinicu u odnosu na Srbiju. Kada svih šest država i entiteta treba da se dogovore oko nečega, to ide mnogo sporije i teže nego kada su tu samo njih tri koje su spremnije da prodube međusobnu saradnju. I zato je Otvoreni Balkan imao više uspeha u inicijativama nego Berlinski proces", smatra Gajić.

On dodaje, da su rezultati Berlinskog procesa, iza koga stoji birokratija EU, gotovo minimalni ili da ih skoro nema u odnosu na situaciju sa Otvorenim Balkanom i da je "prilično jasno koja od ovih regionalnih inicijativa za sada daje rezultate". 

"Otvoreni Balkan može da posluži kao neka vrsta 'laboratorije' za dokazivanje toga šta i kako radi u ovom regionu", kaže Gajić. 

Prema njegovim rečima postoji mogućnost da u roku od godinu Crna Gora postane članica Otvorenog Balkana, uzimajući u obzir političke promene u toj zemlji.

"Što se tiče BiH, i tamo neki političari, poput recimo nekih ministara kao što je Elmedin Konaković daju prilično pomirljive izjave vezano za Otvoreni Balkan imajući u vidu da je zapravo glavni cilj trgovinsko-ekonomsko povezivanje i da nema puno veze sa politikom", navodi Gajić.

Međutim, ipak navodi da nije siguran zbog istorije devedesetih da postoji mogućnost skorog pridruživanja BiH ovoj inicijativi, ističući da to važi i za Kosovo. 

"Mislim da će oni više gledati ka Berlinskom procesu kao nekoj vrsti načina za produbljivanje regionalne saradnje i regionalnog tržišta", smatra Gajić.