Sejdarasi: Sporazumi i projekti Otvorenog Balkana nastaviće da žive kroz Berlinski proces

Bardi Sejdarasi
Izvor: Kosovo Online

Sporazumi i projekti koje su Srbija, Albanija i Severna Makedonija realizovale u okviru Otvorenog Balkana doneli su građanima i privredi regiona brojne benefite i nastaviće da žive i da se dalje razvijaju kroz Berlinski proces, ocenio je glavni i odgovorni urednik ekonomskog programa Radio-televizije Albanije i direktor Udruženja ProEkspor Albanija Bardi Sejdarasi.

"Danas se slobodnije krećemo, samo sa dokumentom kao što je lična karta. Ovo je pozitivan aspekt. To pokazuje da je Otvoreni Balkan bio dobar i pravi put, koji će se nastaviti i sa Berlinskim procesom, koji je nepovratan proces, dok se ne postigne integracija regiona u EU, kao što je potvrđeno i na poslednjem sastanku u Tirani. Svi sporazumi Otvorenog Balkana su važeći sporazumi i treba da se nastavljaju. Ovo treba svaka vlada da kaže. Ono što je potpisano na stolu, ono što su vlade odobrile, mora da se sprovodi bez prekida i bez odlaganja, kako Albanija, tako i druge zemlja koje su bile deo Otvoreog Balkana", rekao je Sejdarasi za Kosovo onlajn.

On je saglasan sa zvaničnim stavom premijera Albanije Edija Rame da je Otvoreni Balkan "završio svoju misiju" i da je vreme da se region potpuno posveti integraciji u evropsko tržište kroz Berlinski proces. Prema njegovim rečima, Otvoreni Balkan bio je neki vid uvertire i pripreme za Berlinski proces od koga su Albanija, Severna Makedonija i Srbija imale brojne koristi.

"Otvoreni Balkan je dodatak ili pomoć Berlinskom procesu, dugo uspostavljanom procesu još od vremena kancelarke Merkel, koji se nastavlja i danas. Naravno da zemlje koje su imale velika očekivanja od Berlinskog procesa nisu mogle da čekaju birokratiju Brisela. Preuzele su među sobom inicijativu u onome što se zvalo Otvoreni Balkan, sa dobrom namerom da ostvare četiri glavna principa slobodnog kretanja na Zapadnom Balkanu, kako bi se spremili za Berlinski proces. I pored toga što ovaj proces nije obuhvatio šest zemalja regiona, tri su, ipak, uspele da imaju koristi, a to je vidljivo zbog potpisanih sporazuma", istakao je Sejdarasi.

Zahvaljujući Otvorenom Balkanu danas funkcioniše slobodno kretanje ljudi, priznate su diplome i stručne kvalifikacije, a kamioni sa robom se manje zadržavaju na granicama, naveo je on.

"Dovoljno je da podsetimo na održane sajmove kao što su poslednji sajam u Tirani i sajam vina u Beogradu. Isto tako i drugi sajmovi. Ovo je pomoglo privrednicima u regionu da stvore blisku saradnju, da potpišu brojne ugovore. Ima još mnogo toga da se uradi, ali sve dok naše zemlje nisu deo Evropske Unije, ne mogu u potpunosti imati koristi od projekata EU", naglasio je Sejdarsi.

Podsetio je da je paralelno sa Otvorenim Balkanom pokrenuta i Unija Privrednih Komora Balkana u koju je uključeno svih šest ekonomija Zapadnog Balkana, a na čijem je čelu predsednik Privredne komore Kosova, i istakao da je svaka inicijativa veoma značajna za ekonomiju i privrednike regiona.

"I pored ideje da je inicijativa Otvorenog Balkana došla do kraja, mislim da će države nastaviti saradnju, sada u okviru Berlinskog procesa, jer žele da ostvare sve standarde koje ovaj proces zahteva. Na poslednjem sastanku Berlinskog procesa u Tirani počeo je rad na novom programu. To je program finansiranja sa oko šest milijardi evra, novi plan rasta, kako je ga nazvao Brisel, od kojeg imaju korist svih šest država. S pravom se postavlja pitanje kakve smo koristi imali od Otvorenog Balkana. Mislim da potpisani sporazumi, koji su funkcionalni, nastavljaju da se sprovode bez obzira da li to zovemo Otvoreni Balkan ili Berlinski proces, jer su na kraju cilj i suština isti", zaključio je Sejdarasi.

Smatra da su zemlje koje se nisu uključile u Otvoreni Balkan pogrešile i da su na ekonomskom gubitku iz političkih razloga.

"Bilo je problema sa zemljama koje nisu postale deo ove inicijative, kao što je Kosovo, koje je više zanimao Berlinski proces iz poznatih razloga, ali ja kažem da je najvažnija ekonomska korist, bez obzira na politički uticaj, bez obzira na pitanja ili probleme koje različite zemlje imaju. Bitno je da je posao imao koristi, da je trgovina slobodna, otvorena i da se trgovinska razmena povećala. To je evidentno ako se pogledaju carinski podaci sve tri zemlje potpisnice. Svuda smo povećali spoljnotrgovinsku razmenu, iako su ekonomije bile manje, više u istom nivou kao i ranije", ukazao je on.

Promena ekonomske slike je, pojašnjava, došla od postignutih sporazuma u okviru iznicijative Otvoreni Balkan, "od sedenja za stolom tri vlade i preduzeća", koji će nastaviti da važe bez obzira na "sudbinu same inicijative".

"Ovo nam je omogućilo da danas imamo otvoreno tržiste. Mi znamo da u ovom regionu živi više od 60 miliona ljudi i njima je potrebna trgovinska razmena, kretanje roba, kretanje ljudi... Oni se realizuju kroz Otvoreni Balkan iako još nismo deo Evropske Unije", rekao je Sejdarasi.