Stanić: Zajedničko tržište rada važno za strane investitore, opasnost od političkih stega

Ne može se očekivati da će Protokol o slobodnom pristupu tržištu rada koji su potpisale Srbija, Albanija i Severna Makedonija u okviru Inicijative Otvoreni Balkan rešiti problem nedostatka radne snage, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, ali dodaje da Srbija ima određenu prednost, zato što je veće tržište i veći ekonomski potencijal, pa je time veća mogućnost za dobijanje posla.

On podseća da je jedan od glavnih problema za privredu Srbije u dugom roku nedostatak radne snage, što se posebno oseća u sektoru građevinarstva, saobraćaja, ugostiteljstva, a sve više i u nekim delatnostima prerađivačke industrije, pa i u sezonskim poslovima u poljoprivredi.

"Međutim, činjenica je da kapacitet Zapadnog Balkana generalno, a posebno ove tri države u okviru Inicijative nije toliko veliki da bi mogao da zadovolji sve potrebe koje Srbija ima. Takođe, ono što je jako bitno, treba voditi računa i o održivosti tih privreda u okviru Inicijative. Ovde Srbija ima određenu prednost, zato što je veće tržište, zato što je veći ekonomski potencijal i zato što je veća mogućnost za dobijanje posla", ističe Stanić za Kosovo onlajn. 

Kako navodi, nije cilj da sav raspoloživi kontingent radne snage sa tržišta Albanije i Severne Makedonije pređe u Srbiju, jer i njihove privrede takođe ispoljavaju problem nedostatka radne snage.

"Ali činjenica je da bi tržište bilo funkcionalnije, da neko ko je pokušao da nađe dole posao, može sada da pokuša da ga nađe u Srbiji. Ili obrnuto, dakle i naši visoko obrazovni profili koji imaju problema da nađu ovde posao, možda su takvi profili potrebni negde u Skoplju ili u Tirani", kaže naš sagovornik. 

Stanić ocenjuje da je veoma bitno kako situaciju posmatraju strani investitori.

"Oni sada vide jedno tržište koje na nivou Srbije ima 6-7 miliona stanovnika po popisu, al ako dodate i populaciju ove dve zemlje dobijate nekih 11-12 miliona. Tako da oni sada gledaju taj prostor kao jedan širi ambijent gde jednostavno mogu povući radnu snagu koja je neophodna za njihove investicije. I ono što je treće bitno, kada govorimo o izraženom demografskom problemu, on je najizraženiji u tim rubnim područjima, recimo na jugu Srbije. I onda kada vidite mogućnost da ne samo na jugu Srbije nađete radnike, nego na primer i one koji bi došli iz severnog dela Severne Makedonije svakako onda imate veći izbor radnika i mogućnost da pokrenete proizvodnju i u tim delovima koje karakteriše izražena demografska kriza", objašnjava Stanić.

Koliko će koristi imati koja zemlja, zavisi od toga da li se posmatra u apsolutnom iznosu ili relativnom, dodaje Stanić i ističe da je Srbija u pogledu svog kapaciteta lider Inicijative Otvoreni Balkan, te bi u tom apsolutnom smislu mogla da ima najviše koristi.

"Ako uzmemo na primer Ceftu, koja okuplja ceo Zapadni Balkan, Srbija tu ima najveće prilive od intraregionalne trgovine, dakle one koja se odvija unutar regiona. Međutim, vremenom, kako se primenjuje taj sporazum, a primenjuje se od 2006. godine, pokrivenost uvoza izvozom Srbije u region opada relativno, što znači da oni ipak u relativnom smislu povećavaju u svoju korist prihod koji ostvaruju u trgovini sa Srbijom, odnosno vrednost izvoza u Srbiju. Tako da po toj logici može da se desi nešto slično i kod ove Inicijative Otvoreni Balkan, ali jako je bitno da moramo da mislimo ne samo o održivosti sopstvene privrede, nego i o održivosti drugih, ako govorimo o zajedničkoj inicijativi", kaže naš sagovornik. 

Upozorava i da bi se eventualna kriza u nekoj zemlji u regionu, zato što je on sve integrisaniji, kasnije odrazila i na situaciju u zemlji koja nije direktno pogođena krizom. Sve zavisi da li će Protokol početi da se realizuje od 1. marta, ističe Stanić, uz podsećanje na ranija negativna iskustva da se nešto dogovori, a kasnije da se ne realizuje.

"Dakle određene politiičke stege koje postoje svakako mogu da ograniče funkcionisanje tog sporazuma. Kad se setimo da je Inicijativa OB krenula pod nekim nazivom Mali Šengen 2019. godine – skoro pet godina je prošlo, a nema tu mnogo opipljivih rezultata, što privrednici osećaju. Onda se gubi autoritet same te Inicijative. Postoje određena olakšanja koja su se desila kada je u pitanju transposrt robe, ljudi mogu da idu sa ličnim kaetama po regionu, ali je činjenica da privrednici ne vide te benefite koji su najavljeni još uvek, imajući u vidu da postoji zaista izraženo političko mešanje u te ekonomske stvari i stavljanje u drugi plan cele te priče na korist neke dnevne politike", navodi naš sagovornik. 

On podseća i na izjave pojedinih zvaničnika koji su rekli da je Otvoreni Balkan "izvršio svoju misiju".

"Pa kako može da izvrši svoju misiju ako nije postigao ni deseti deo onoga što je planirano, posebno ako govorimo o trgovini, uslugama i kretanju kapitala? Verujemo da upravo ta politička strana može da ograničava funkcionisanje ovog sporazuma, ali imamo čvrste najave iz Skoplja, gde su bili i predstavnici Srbije i Albanije i Severne Makedonije, gde je rečeno da se ide u realizaciju takvog protokola koji znači jednistveno tržište rada", podseća Stanić.