Čehova: Na Kosovu sam se razočarala u međunarodnu zajednicu, ali su me osvojili obični ljudi

Proputovala sam dosta, ali ima samo nekoliko mesta u koja sam se zaljubila na prvi pogled. Vidite i osetite nešto, morate da sednete jer ne možete da izdržite na nogama. S Mitrovicom je bilo tako - ljubav na prvi udah, iako sam tamo udahnula grozan vazduh koji može da vas uguši. Zaljubila sam se u priču tog grada, toliko da su mi čak i čitaoci sa Kosova rekli da sam ih rasplakala opisom Mitrovice u knjizi „Total Balkan“. I to nije zbog lepote ili znamenitosti grada. Nekoliko godina kasnije povela sam muža, koji je poreklom iz Dubrovnika, sa mora, okružen lepotom ceo život. Razgledajući Mitrovicu rekao je da zna ljude koji su se zaljubili u Pariz, ali mu nije jasno kako se neko zaljubi u Mitrovicu. To ne deluje na svakoga, ali kod mene je proradilo od prvog momenta i mislila sam da ću u Mitrovici provesti život, rekla je u podkastu KOntekst Blanka Čehova, književnica i pravnica iz Češke.

Gošća KOnteksta studirala je pravo na Karlovom univerzitetu u Pragu i kreativno pisanje na Oksfordu. Kao mlada pravnica započela je karijeru u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. 

„U Strazbur sam otišla sa 25 godina i možete da zamislite kako se mlad čovek oseća kada dobije takvu priliku da bude pravni asistent suda. Ima ogromna očekivanja, a idealizam je u tim godinama normalan i ispravan. Međutim, vrlo brzo shvatite da ništa nije onako kako ste mislili da će biti. Sud ima svoja pravila i procese. Bude vam žao ljudi koji čekaju presudu, a koja će možda biti suprotna njihovim očekivanjima, iako oni toga nisu svesni. Mene je to grizlo i dala sam otkaz. Odlučila sam da neću imati ništa sa međunarodnom zajednicom, bila sam razočarana“, rekla je Čehova. 

Međunarodna zajednica je ubrzo dobila drugu šansu. Nakon odlaska iz suda, do nje stiže oglas za posao koji je vodi na Kosovo. 

„To je bila misija na terenu i verovala sam da će biti drugačije - da su tamo ljudi koji spasavaju situaciju, nose vreće brašna, dovode internet u izolovana sela, da zaista nešto rade. Otišla sam i već posle 48 sati shvatila da ni tamo nije tako i to me je jako pogodilo“, seća se gošća KOnteksta. 

Motiv da se prijavi za posao bio je članak o školi na Kosovu izgrađenoj zahvaljujući međunarodnim fondovima. Po dolasku odlučuje da potraži selo koje je predstavljeno kao primer uspešnog projekta. 

„Tražila sam to selo i došla u jad i bedu, gde su šetala bosonoga deca. Pitala sam ih gde je ta škola, a oni nisu znali o čemu pričam. Stvarno sam mislila da sam nešto pogrešila jer sam nova, bila sam uverena da sam pogrešno čitala kartu“, opisuje književnica iz Češke. 

Danas zna da je kartu pročitala dobro, kao i organizaciju u kojoj je radila. Ipak, nije odustala od misije koja ju je dovela na Kosovo, već je tražila način da pomogne najugroženijima. 

„Kada mi je teško pala neefikasnost mog službenog mandata, smislila sam kako da pomognem izolovanim školama. Shvatila sam da su deci potrebni savremeni udžbenici engleskog jezika. Ili fluorescentne trake za decu koja su do škole išla po mraku, nebezbednim putem. Palo mi je na pamet da spojim lokalne škole sa srednjim školama u Češkoj i Engleskoj, gde sam takođe studirala. Napravila sam veb-stranicu na kojoj sam objavila šta je sve potrebno školama na Kosovu. Škole u Češkoj i Engleskoj su to spremile, a ja sam pakete vozila autom i lično predavala deci. To je apsolutna sitnica, kap u moru, ali dokaz da se može raditi transparentno ako se hoće“, rekla je gostujući u podkastu. 

Pre selidbe o Kosovu nije znala mnogo, kao ni njena porodica, kojoj je Blankin odlazak u neizvesno teško pao. 

„Stav moje porodice je iz ove perspektive bio apsurdan i pomalo smešan. Svi su bili izmanipulisani medijima i postavljali pitanja - gde ideš, imaš li pancir, hoće li ti pucati u glavu, nemoj nigde da izlaziš, završi misiju i idi kući. Na Kosovo sam krenula sa ubeđenjem da me čeka otvoreni konflikt, a to se dešava 2007. godine, kada je rat uveliko završen i kada se ne puca, ali postoje drugi problemi“, kaže Čehova. 

Na Kosovu su je, kaže, osvojili obični ljudi sa kojima je provodila najviše vremena. Ne zna kako su je oni doživljavali, ali zna da se osećala prihvaćeno. 

„Došla sam na Kosovo i uselila se u svoj fantastični stan koji nikada nisam zaključavala, niti sam zaključavala auto. Ne znam da li sam se ikada osećala sigurnije - možda sada u Beogradu, gde boravim ovih dana i gde se takođe osećam dobro“, rekla je ona. 

Iako nikada nije želela da napusti Kosovo, zadržala se svega godinu dana. Svedočanstvo tog perioda je knjiga „Total Balkan“, koja je sa češkog na srpski prevedena 2020. godine. 

„Žao mi je što knjiga nikada nije prevedena na albanski, iako je to od početka bila ideja. Ja albanski ne razumem, a u knjizi ima mnogo momenata koji u prevodu mogu potpuno da promene priču. Zato je važno da autor makar poznaje jezik kako bi imao završnu reč u procesu prevođenja“, ocenjuje Čehova. 

Autorka ističe da knjiga nije autobiografska, već pisana u formi dnevnika. U njoj, između ostalog, opisuje i odlazak sa Kosova. 

„Opisujem osećaj napuštanja Kosova. Kategorično nisam želela da odem, ali sam osetila da moram, sa idejom da se ponovo vratim“, objašnjava sagovornica KOnteksta. 

Poslednji put je na Kosovu bila pre pet godina, a želja joj je da ga ponovo poseti sa svoje troje dece. Sa pojedinim prijateljima, Srbima i Albancima, ostala je u kontaktu do danas. Kaže da malo pričaju o politici, a više o životu, ličnim stvarima i porodicama. Često je pitaju kada će im doći na slavu. 

„Oni žive isto, što je u kontekstu Kosova loše, jer bi trebalo da žive bolje. Kada pogledam koliko je život napredovao i koliko ljudi danas imaju više mogućnosti, a na Kosovu postoji stagnacija. Nekome odgovara da se sve drži u mestu i žao mi je što je tako“, rekla je Čehova. 

Opisuje da su i Srbi i Albanci na nju ostavili snažan i pozitivan utisak. Veruje da su odnosi između dva naroda opterećeni pre svega neizvesnošću koja je svakodnevica na Kosovu. 

„Moje iskustvo je da su sukobi i incidenti često nametnuti odozgo. Normalni ljudi koji žive po selima ili se bave običnim poslovima žele da im deca normalno odrastaju i ne žele sukobe. To je svuda u svetu isto“, smatra Čehova. 

Za Balkan kaže da je poslednje ostrvo slobode u Evropi, iako se i ovde stvari ubrzano menjaju. 

U Češkoj, iz koje dolazi, tema Kosova je, kaže, vremenom isparila i na neki način dosadila ljudima. Ipak, ohrabruje je činjenica da u njenoj zemlji postoji velika grupa turista koji dolaze na Balkan, ne više samo zbog Jadranskog mora, već i da bi posetili Kosovo i unutrašnjost Srbije. Ponosna je što je njena knjiga inspirisala nekoliko stotina Čeha da posete Kosovo i što zahvaljujući tome pitanje Kosova ostaje živo. 

Celo gostovanje Blanke Čehove u podkastu KOntekst možete pogledati u video-prilogu