Abraši: Između Kosova i Albanije nisu potrebni novi sporazumi nakon prihvatanja "mini Šengena"

Kosovo i Albanija
Izvor: info-ks.net

Kosovo i Albanija više ne treba međusobno da potpisuju sporazume o saradnji, sada kada se u Vašingtonu Kosovo složilo da bude deo "mini-Šengena", stav je istraživača iz Demokratije plus Emira Abrašija.

Na drugoj strani, Astrit Pandža iz Kluba proizvođača na Kosovu kaže da nisu potrebni novi sporazumi, već primena onih koji su do sada potpisani, prenosi Gazeta Ekspres.

Prema njihovim rečima, "mini Šengen" će doneti novi oblik saradnje, sa bilateralnog na regionalni.

Vlada Kosova i Vlada Albanije od 2014. održavaju zajedničke sedice na kojima kontinuirano obećavaju međusobnu saradnju i potpisuju sporazume u različitim oblastima.

Do sada je održano pet zajedničkih sednica i potpisano je preko 70 sporazuma, od ekonomije do obrazovanja.

Ovi sporazumi su imali za cilj zajedničko strateško upravljanje, a pre svega međusobno uklanjanje trgovinskih barijera.

Očekuje se da će još jedna takva sednica kosovske vlade i Vlade Albanije biti održana 2. oktobra, ali mišljenje mnogih je da one nisu potrebne, ukoliko se na njima potpisuju sporazumi koji se ne sprovode.

Sporazumi Kosova i Albanije sa toliko okruglih stolova i zajedničkih sednica vlada, ali rezultata nema. To znači da je nema efekta od ovih sporazuma. Postavili smo barijere jedni drugima, iako postoji sporazum o uklanjanju svih barijera i birokratija, s obe strane ima neuspeha u privlačenju stranih direktnih investicija, takođe je evidentno da nedostaje zakona i reda", rekao je Abraši.

Srbija i Kosovo su se sporazumom o ekonomskoj normalizaciji potpisanim 4. septembra u Beloj kući u Vašingtonu, dogovorili da se pridruže mini-šengenskom prostoru, koji su Srbija, Albanija i Severna Makedonija inicirale u oktobru 2019. godine.

Abraši kaže da "mini Šengen" kao takav znači da bi trebalo ukloniti barijere ne samo između Kosova i Albanije, već i svih zemalja koje su članice ovog tržišta.

Mnogi sporazumi potpisani između Kosova i Albanije imali su za cilj uklanjanje barijera između dve zemlje. Ali, u praksi, predstavnici proizvodnih preduzeća kažu da se ti sporazumi ne sprovode i da su preduzeća ta koja se neprestano žale na birokratske procedure.

Izvršni direktor Kluba proizvođača Kosova Astrit Pandža, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, kaže da bi obe vlade trebale da se usredsrede na sprovođenje potpisanih sporazuma, a ne na nove.

"Smatramo da su redovne sednice dve vlade važne, ali koliko su te vlade bile produktivne. Mnogi sporazumi su potpisani tokom godina, ali nisu sprovedeni u praksi. Verujem da ne bi trebalo da razgovaramo o novim sporazumima, već treba da zahtevamo odgovornost u pogledu primene postojećih sporazuma“, kaže Pandža.

On dodaje da su skeptični po pitanju "mini Šengena", odnosno da li može da se realizuje zbog problema između Kosova i Srbije, a u tom slučaju trebalo bi da se postignu dogovori sa svim zemljama koje su deo ove inicijative.

Pandža kaže da bi sve zemlje koje su se obavezale da će primeniti "mini Šengen" trebalo da sednu i pregovaraju o modalitetu i obliku koji će ovaj proces imati.

Kosovo i Albanija treba da rade na osnaživanju privreda

Emir Abraši iz Demokratije Plus kaže da bi na sledećim sednicama čelnici kosovske i albanske vlade trebali da podrže svoje privrede kako bi povećale konkurenciju na tržištu "mini Šengena" jer, kako kaže, ima disproporcije između privrede Srbije i privrede Kosova i Albanije.

Mislim da bi trebalo da postoji nacionalna strategija za saradnju privreda dve zemlje. Imamo veliku disproporciju između nivoa uvoza Kosova i Albanije. Možete li da zamislite diproporciju koja može nastati na otvorenom tržištu koje uključuje Srbiju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Na ovom otvorenom tržištu naši proizvodi možda neće ni postojati ako se nešto ne promeni“, kaže Abraši.

Takozvani "mini Šengen" projekat stručnjaci u ovoj oblasti ocenili su kao omogućavanje mobilnosti preduzeća i profesionalaca i pomaganje u uklanjanju trgovinskih barijera u zemljama zapadnog Balkana.

Ova inicijativa ima za cilj unapređenje regionalne saradnje.

Trgovinska razmena između Kosova i Albanije nije na zadovoljavajućem nivou

Zvanični podaci Kosovske agencije za statistiku za 2019. godinu pokazuju da vrednost proizvoda koji se uvoze iz Albanije na Kosovo dostiže cifru od preko 200 miliona evra godišnje, dok je vrednost kosovskih proizvoda koji se izvoze u Albaniju oko 70 miliona evra.

Mark
27. Septembar 2020.
Mi smo jedna derzava samo vise tergovine izmegju sobe je dobar samo napred serbija je na mesto 11 ajde da stavimo na mesto 50