Ahmeti: Očekujemo da se zahtev Kosova uvrsti u dnevni red Saveta Evrope

Zamenik ministra spoljnih poslova i dijaspore Krešnik Ahmeti izjavio je da Kosovo očekuje da se zahtev za članstvo u Savetu Evrope nađe na dnevnom redu te međunarodne organizacije na sledećem sastanku, prenosi Telegrafi.

"Trebalo bi da postoje (koraci za članstvo Kosova u Savetu Evrope) i to ne samo zato što Kosovo to traži, već zato što to već traži Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Dakle, očekujemo da Kosovo što pre postane članica, a sa druge strane, lobiramo i da države članice na to pristanu“, rekao je Ahmeti.

On je istakao da ZSO ne može biti uslov za članstvo u Savetu Evrope i da to pitanje spada u dijalog.

"Zakonodavstvo Kosova u skladu sa relevantnom konvencijom Saveta Evrope po ovom pitanju daje mogućnost opštinama da naprave Asocijaciju, kao NVO, kakvu već imamo i niko to ne sprečava. Dakle, to ne može biti uslov za Savet Evrope“, naglašava on.

Ahmeti je takođe prokomentarisao izjavu nemačkog emisara Manuela Zaracina, koji je pre nekoliko dana rekao da bi Kosovo, da je pre izvesnog vremena sprovelo odluku Ustavnog suda o manastiru Dečani, već bilo u Savetu Evrope, navodeći da je Zaracinova izjava nejasna.

"Nisam razumeo Zaracinovu izjavu o tome kakva bi razlika u sadržaju bila šest meseci ranije ili šest meseci kasnije", naveo je Ahmeti.

Osim toga, on smatra neophodnim uklanjanje kaznenih mera EU prema Kosovu nakon konstituisanja novih struktura u EU.

"Trebalo bi već nešto konkretno da urade, jer od početka nisu bili u pravu i to je na najotvoreniji način dokazano u slučaju terorističkog napada, agresije Beograda u Banjskoj, koji je bio odgovorna strana za napetost u situaciji na severu. Već imamo izjavu Borelja da sankcije moraju nestati i neshvatljivo je zašto su još uvek tu. Odluka bi trebalo da bude donesena pre, na kraju mandata komisije, ili u najgorem slučaju, među prvim odlukama novog mandata komisije EU. Međutim, ovi uslovi uopšte nisu doprineli stanju u regionu, jer je poruka koja je poslata, osim što je sama po sebi nepravedna i nije sankcionisan agresor, već onaj koji je na meti agresije mora biti sankcionisan, što je krajnje pogrešno“, dodaje on.

Što se tiče spoljnopolitičkog rada tokom četvorogodišnjeg mandata, Ahmeti kaže da je učinjen veliki korak u diplomatiji.

Prema njegovim rečima, neiskrene su kritike zbog izostanka novih priznanja i članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.

"Iskreno, ne razumem ovu kritiku, jer kada smo došli u vladu bila su dva velika pitanja u spoljnoj politici. Prvo je bila diskusija koju smo pronašli o teritorijalnoj razmeni, koja je sada mrtva. To je izuzetno veliki napredak i drugi za međunarodne organizacije smo bili u moratorijumu. Nismo imali pravo nigde da apliciramo. Ako se sećate, neposredno pre isteka ovog moratorijuma, postojao je pritisak iz zemalja partnera da se nastavi i održi status kvo za uspeh dijaloga. Zahvaljujući našem lobiranju, moratorijum je prošao i od tog trenutka Kosovo je pristupilo u deset međunarodnih organizacija“, rekao je Ahmeti.

Naveo je i da je u prethodnom periodu Kosovo apliciralo za članstvo u EU, uspešno zaključilo liberalizaciju viza, podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope, a da je u multilateralnom smislu došlo do "preokreta negativne situacije".

"Sa mnogim državama postoji dalji napredak koji nije dobro spominjati. Najotvorenije je bilo sa Grčkom. Tokom ovog mandata podigli smo status naše kancelarije, što nije bilo formalno uzvišenje, ali su napravljeni i sadržajni izveštaji između ministarstava", rekao je Ahmeti.