Nova inicijativa za članstvo Kosova u Savetu Evrope: Nemoguća misija bez ZSO?

Kosovo je ove godine propustilo priliku da postane deo Saveta Evrope (SE), organizacije koja se bavi ljudskim pravima, demokratijom i vladavinom prava, ali tokom jesenjeg zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) poslanici kosovske skupštine pokrenuli su novu inicijativu da se pitanje članstva Kosova nađe na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara u maju sledeće godine. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da bez načinjenog koraka ka formiranju Zajednice srpskih opština, Kosovo ne može da pokuca na vrata te organizacije.

Piše: Milena Miladinović

Dva uslova bila su postavljena Kosovu da postane deo Saveta Evrope. Prvi je vraćanje imovine manastiru Visoki Dečani. Taj uslov je ispunjen. Vlada Kosova je 13. marta ove godine dala "zeleno svetlo" Katastarskoj agenciji za prenos imovine na manastir Visoki Dečani.

Međutim, prema rečima nemačkog izaslanika za Zapadni Balkan Manuela Zaracina ta odluka je doneta kasno.

“Zamah je neophodan u politici. Odluka o manastiru Dačani je kasno došla. Takav je život. Ovo nije stav Nemačke, već moj lični, da je Kosovo to uradilo šest meseci ranije, situacija u SE bi bila drugačija”, rekao je Zaracin tokom poslednje posete Prištini.

Drugi uslov je slanje Nacrta Statuta Zajednice srpkih opština Ustavnom sudu na razmatranje.

Taj uslov još uvek nije uspunjen, a nije da nije bilo obećanja, ili barem polovičnih.

Ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Donika Gervala je samo par dana pre sastanka Komiteta ministara poslala pismo predsedavajućem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Teodorosu Rouzopulosu u kome je naglasila da Kosovo planira do kraja maja da pošalje Nacrt statuta Zajednice srpskih opština koji je izradila Fondacija “Fridrih Ebert” (koji Zajednici srpskih opština ne daje nikakva ovlašćenja i svodi je na nivo NVO), Ustavnom sudu.

“Od 17. aprila Vlada Kosova preuzela je važne korake da bi u potpunosti primenila Osnovni sporazum od 2. febuara 2023. i njegov Aneks iz 18. marta 2023. godine, uključujući i forimiranje Zajednice opština sa srspkom većinom (član 7 i član 10 Osnovnog sporazuma). U skladu sa tim, već smo počeli sa konsultacijama sa predstavnicima srpske zajednice kako bismo videli šta su najvažnije potrebe opštinske službe. U vezi sa tim, Vlada Kosova planira da pošalje nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, inspirisanu Fondacijom Fridrih Ebert, koji će biti predat Ustavnom sudu na razmatranje do kraja maja 2024. godine" , navela je Gervala u pismu.

Gervalino obećanje nije bilo dovoljno da Kosovo tada postane članica Saveta Evrope.

Nova prilika za Kosovo biće u maju naredne godine, ukoliko se nađe na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara. Poslanici Skupštine Kosova učestvovali su na jesenjem zasedanju PSSE i pokrenuli novu inicijativu.

Poslanica DPK Ariana Musljiu-Šoši, zatražila je na PSSE da se pitanje članstva Kosova stavi na dnevni red u maju 2025. godine.

Ona je u ime kosovske delegacije zatražila od generalnog sekretara Alana Berseta da pitanje članstva Kosova bude uvršteno na dnevni red narednog ministarskog sastanka, koji će se održati u maju sledeće godine.

„Hvala vam na prilici da govorim. U ime delegacije Kosova, želim da vam čestitam na imenovanju. Vaša posvećenost i posvećenost funkcionisanju demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava otklanja sumnju u ovom procesu o zasluženom pravu Kosova da bude deo ove organizacije. Posvećeni smo i pozdravljamo vašu podršku i saradnju da se nađemo na dnevnom redu sledećeg ministarskog sastanka u maju 2025.", navela je Musljiu- Šoši.

Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da je pitanje članstva Kosova u SE zamrznuto. Kako navode, jasno je da bez koraka ka ZSO Kosovo ne može ostati deo te međunarodne organizacije. Međutim, podršku Nemačke po tom pitanju smatraju važnom.

Vlada Kosova odgovorna za neuspeh

Analitičar Artan Muhadžiri ističe da je to što Kosovo još uvek nije postalo članica Saveta Evrope, odgovornost Vlade Kosova i premijera Aljbina Kurtija, jer su igrali političke igre u važnom trenutku za Kosovo. 

"Vlada Kosova je imala sjajnu priliku za članstvo Kosova u Savetu Evrope, ali zbog njihove naivnosti taj proces nije bio uspešan. To je bila politička mediokratska igra, pokušali su da u poslednjem trenutku pošalju nacrt Statuta Asocijacije koji je izradio "Fridrih Eberd", što nije zvanični nacrt koji im je predao Lajčak", rekao je Muhadžiri.

Kako je istakao, nije moguće da Kosovo postane deo Saveta Evrope, a da nacrt ZSO ne pošalje Ustavnom sudu na razmatranje.

"Sramotno je što je takva prilika propuštena, jer je potrebno da mnogi faktori budu u harmoniji da bi se dobilo članstvo u tako važnoj instituciji. Mislim da će i sledeći put biti isti proces, da će se od Kosova tražiti da pošalje Nacrt Asocijacije Ustavnom sudu. Bez tog koraka neće biti uspeha, biće trošenje energije ako Vlada Kosova želi članstvo, a da ne ispuni obaveze iz dijaloga. Tako da, za birače na Kosovu to su dobre reči, ali u praktičnom smislu, nemoguće je da Kosovo dobije članstvo u SE bez ispunjavanja kriterijuma koje su postavili donosioci odluka", dodao je Muhadžiri.

Odgovornost za takav neuspeh je na kosovskoj vladi i premijeru Aljbinu Kurtiju, naglašava Muhadžiri.

"Odgovornost je apsolutno na Vladi kosova, jer su imali šansu, od njih je zatraženo samo da pošalju Nacrt statuta Ustavnom sudu, ne i da počnu sa formiranjem Zajednice. Oni ni to nisu uradili, pokušali su da igraju političke igre sa međunarodnom zajednicom, i izgubili su. Mislim da je to bila veoma glupa odluka, da igraju takve političke igre u tako važnom trenutku", zaključio je Muhadžiri.

Ništa se nije promenilo

Pravnik Milan Antonijević kazao je da je pitanje članstva Kosova u Savetu Evrope trenutno zamrznuto, jer nije došlo do pomaka u ispunjavanju obaveza u Prištini, što primećuju i zemlje članice Saveta Evrope.

Antonijević ističe da se iz pravnog ugla po pitanju članstva Kosova u SE ništa nije promenilo. Ipak, navodi, očekuje jaku kampanju iz Prištine.

"Ako gledamo iz ugla prava i procesa, ništa se nije promenilo u odnosu na prethodni period. Ne vidim da je bilo koji proces otkočen, da imamo Prištinu čvrsto za pregovaračkim stolom, i sva ona ekonomska pitanja i otežavanje trgovinske razmene između Srbije i Kosova su i dalje na snazi, vidimo da ima nekih novih tehnikalija kojima žele da onemoguće ili uspore proces ekonomske saradnje. Ne vidim šta se fizički promenilo, verujem da će slično i zemlje članice Saveta Evrope rezonovati, kao i da će biti jaka kampanja da se uđe u ovaj proces. Videćemo kakva će biti naša diplomatija", kazao je on.

Kako je istakao, Nemačka pokazuje dobru volju da pruži svoj doprinos onim procesima koje podržava. Takav je i proces članstva Kosova u Savetu Evrope.

"Nemačka pokušava da nađe odgovor na to što Priština nije konstruktivna u dijalogu. Sa jedne strane govori o nekim posledicama, što može nalikovati i sankcijama, ako govorimo o isključivanju iz Cefte. Sa druge strane, pokazuju i dobru volju da one procese koje je Nemačka odvek podržavala, a to je i članstvo Kosova u Savetu Evrope, otkoče", dodaje Antonijević.

Prema njegovim rečima, taj proces je u ovom trenutku zamrznut.

"Ne vidim šta u ovom trenutku može da se desi da se on odmrzne i da dobije veću brzinu", naglasio je Antonijević.

Prema njegovim rečima, diplomatska aktivnost Srbije urodila je plodom.

"Srbija je napravila određene pomake u diplomatskoj aktivnosti, ne samo prema članicama Saveta Evrope, već i prema članicama UN, imali smo i posetu novog američkog izaslanika za naš region Kasanofa, i mislim da neka pitanja u periodu do američkih izbora možemo otkočiti, i dobiti nove ustupke Prištine. Oni imaju svoje obaveze i sve diplomatske aktivnosti mogu dati određene rezultate u narednom periodu.

"Pekidž dil"?

Nekadašnji ambasador Srbije pri Oebsu Branka Latinović smatra da po pitanju inicijative Prištine da se članstvo Kosova u Savetu Evrope nađe na dnevnom redu sledećeg sastanka Komiteta ministara nema novosti, s obzirom da nisu promenjeni zahtevi koji su postavljeni Kosovu, ali da postoji mogućnost da se u diplomatskim krugovima razgovara o "pekidž dilu".

Latinović podseća da je Kosovo imalo dva uslova za članstvo u Savetu Evrope. Prvi je vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani, koji je Vlada Kosova ispunila. Drugi se, dodaje ona, odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština. 

"Ne verujem da se nešto suštinski promenilo od onoga što su uslovi postavljeni pred prištinske vlasti vezano za donošenje odgovarajuće odluke na Komitetu ministara. Znamo da su tu dva uslova vezana za vraćanje imovine manastiru Visoki Dečani, što je realizovano i što je bilo glavni podstrek da Parlamentarna skupšena donese one odluke koje je donela. Drugi je u vezi sa usvajanjem Statuta Zajednice srpskih opština, što je očito sinekvanon za regulisanje statusa Kosova u Savetu Evrope", kaže Latinović.

S obzirom da se po pitanju tih uslova ne dešava ništa, odnosno da se još nije krenulo ka formiranju ZSO, Latinović smatra da ne postoji velika mogućnost da se pitanje Kosova nađe na dnevnom redu Komiteta ministara.

"Pošto se tu ništa nije promenilo, nemamo naznaka da se nešto dešava, ne vidim da se tu otvara neka mogućnost da bi se ovo pitanje moglo naći na dnevnom redu sledećeg sastanka Komiteta ministara", dodaje Latinović.

Ipak, imajući u vidu na koji je način Priština "omogućila" protok srpske robe, a na zahtev Nemačke, Latinović ne bi bila iznenađena ako bi Kosovu bio olakšan put do Saveta Evrope.

"Ne bi me iznenadilo da se možda radi na nečemu što se u diplomatiji zove "pekidž dil", šta sve Priština treba dodatno da ispuni a da se zauzvrat to pitanje nađe na dnevnom redu. Ali, ako se nađe na dnevnom redu ne znači da se automatski i rešava", poručila je Latinović.

Prema njenim rečima, Nemačka je preuzela političku dimenziju u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, kao i u pitanju članstva Kosova u SE.

"Očigledno je da je Nemačka ponovo preuzela političku inicijativu i da ima veliki uticaj na vlasti u Prištini, i da tu ima podele između SAD i Nemačke, odnosno da su SAD više usmerene na bezbednosni akspet, a da je Nemačka preuzela političku dimenziju, kako zbog činjenice da je zajedno sa Francuskom preuzela obavezu francusko-nemačog predloga koji je poslužio kao osnova za izradu i usvajanje novog Briselskog sporazuma, tako i za pitanje ponovnog protoka robe iz Srbije. Izjave koje smo čuli iz Nemačke su snažan indikator labavljenja kriterijuma  koje Priština treba da ispuni da bi se to pitanje našlo na dnevnom redu sledećeg sastanka Komiteta ministara, ili u bliskoj budućnosti", zaključila je Latinović.