Albanijan post: Dijalog Kosova i Srbije pod senkom „zagonetnog“ stava SAD prema Zapadnom Balkanu

Kada je nova administracija u Vašingtonu preuzela dužnost u januaru ove godine, mnogi su se nadali obnovi angažmana Sjedinjenih Američkih Država u pregovorima između Kosova i Srbije. Ipak, do sada se čini da je administracija američkog predsednika Donalda Trampa smanjila svoje učešće u ovom procesu, konstatuje Albanijan post. Za posmatrače političkih dešavanja u regionu, Trampova administracija je pokazala malo interesa za proces normalizacije odnosa Prištine i Beograda, dajući dvosmislen oblik svom kursu ka procesu dijaloga i Zapadnom Balkanu.

Takođe, analitičari ocenjuju da je dijalog između Kosova i Srbije već izgubio na efikasnosti, bez obzira na prisustvo ili odsustvo SAD u procesu. Prema njihovim rečima, lopta je sada na strani Evropske unije, koja mora da pripremi „plan B“.

Zamenik direktora Evropske inicijative za stabilnost Kristof Bender smatra da je spoljna politika SAD doživela „radikalne promene“ pod Trampovom administracijom, zbog čega ni Kosovo ni EU ne mogu računati na podršku SAD.

„Trampova administracija više ne tretira EU kao saveznicu. Svedočimo masivnom povlačenju podrške, vojne i političke. Šta tačno ovo znači za Kosovo još uvek nije potpuno jasno, ali vremena, kada je Kosovo moglo da računa na podršku SAD, su prošla. Svedoci smo radikalnih promena u spoljnoj politici SAD prema njenim susedima – Kanadi i Meksiku – ali i prema Rusiji i Evropi. Ne možemo isključiti mogućnost da ljudi iz Trampove administracije stanu uz predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ili da povuku većinu trupa sa Kosova“, kaže ovaj austrijski analitičar za Albanijan Post.

Bender tvrdi da bi EU trebalo da razvije „hitni plan“ u slučaju da SAD povuku svoje trupe sa Kosova. U okviru ovog plana, on naglašava da EU treba da saopšti posledice destabilizujućim akterima u regionu i da obezbedi verodostojnu viziju za članstvo šest zemalja Zapadnog Balkana u EU.

„Pošto neki članovi EU nisu za prijem novih članova, Unija treba da ponudi članstvo u Zajedničkom tržištu za sve one koji ispunjavaju kriterijume. Ovo bi bio privlačan korak ka punom članstvu. A postoji hitna potreba da se region održi stabilnim i miroljubivim“, naglašava Bender.

Viši analitičar Saveta za politiku demokratizacije Kurt Basuener ističe da je još uvek teško precizno razumeti politiku SAD prema regionu Zapadnog Balkana. Međutim, ono što je očigledno, prema njegovim rečima, jeste da do opšte „rekalibracije“ politike, kojoj su se mnogi regionalni akteri nadali, još nije došlo.

„Mislim da je najvažnija stvar do sada ono što se nije desilo. Uprkos svim 'ikoničnim' promenama u američkoj poziciji prema svetu, politika prema Zapadnom Balkanu ostala je na autopilotu... Možemo samo da spekulišemo šta se dešava ili zašto se to dešava“, izjavio je Basuener.

Ono što situaciju čini još enigmatičnijom je činjenica da proces dijaloga, za razliku od prethodnih godina, nije pomenut u telegramima koje je predsednik Tramp poslao liderima Kosova i Srbije povodom njihovih dana državnosti.

Takođe, zvaničnici EU nisu direktno odgovorili na pitanja novinara o trenutnom nivou saradnje između Brisela i Vašingtona u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine i opštom situacijom na Zapadnom Balkanu.

Planirani sastanak između visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Kaje Kalas i američkog sekretara Marka Rubija, koji je trebalo da se održi krajem februara u Vašingtonu, otkazan je u poslednjem trenutku, dodatno produbljujući nesigurnost u vezi sa nivoom saradnje između EU i SAD.

„Sumnjam da je to zbog nezainteresovanosti i udaljavanja od Evrope koje je pokazala Trampova administracija... S obzirom na nemogućnost Kaje Kalas da se sastane sa Rubiom prošlog meseca – možda je koordinacija za ovo pitanje, ako se može smatrati takvom, na niskom nivou“, sugeriše Basuener.