Albanijan post: Da li se sećate fabrike kečapa – Kurtijeve formule koja će spasiti privredu Kosova?

Kosovo i dalje ima slabu ekonomiju i malu proizvodnju za izvoz, a Aljbin Kurti, još pre nego što je postao premijer, verovao je da ima formulu za razvoj uspeha, konstatuje Albanijan post.

Tu formulu otkrio je američki naučnik Džejms Mis, kada je 1812. godine u Filadelfiji, u Sjedinjenim Američkim Državama, prvi put objavio recept za kečap od paradajiza.

Albanijan post podseća da je Kurti o kečapu kao spasu za kosovsku privredu govorio tokom predizborne kampanje, ističući da proizvodnja kečaša može doneti preokret ekonomiji Kosova.

Tako je tvrdio da bi fabrike kečapa pokrenula lanac u koji bi uzgajivači paradajza do prodavaca bili uključeni u proizvodnju kečapa „mejd in Kosovo“.

„Pretpostavimo da želimo da ohrabrimo poljoprivrednike da zasade, na primer, paradajz. Možemo li da podstaknemo poljoprivrednike da to urade tako što ćemo vam samo reći da sade paradajz? Ne. Znate li kako se može tražiti da sade paradajz? Ako se napravi fabrika Kečapa. Onda će svi saditi paradajz", objasnio je Kurti.

Iako je kečap širom sveta veoma prodavan, Kurtijeva fabrika nikada nije otvorena, i nakon dve godine vlade od njegovim rukovodstvom to je ostala samo ideja, konstatuje Albanijan post.

Poljoprivrednici se navode da gaje različite kulture, među njima je i paradajz, ali isto kao što su radile ranije vlade - subvencijama.

„Ako je proizvodnja jedne zemlje uništena i njena omladina odlazi i tako se pretvara u zemlju zavisnu od uvoza, budućnost je veoma sumorna“, upozorava bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju.

Upitan za verovatnoću otvaranja fabrike kečapa, Grdžaliju kaže da da se „u predizbornoj kampanji mnogo obećava, ali je realizacija tih obećanja dijametralno suprotna“.

Prema njegovim rečima glavni imenitelj svih problema na Kosovu je politička stabilnost.

"Dok ne bude političke stabilnosti, razgovaraćemo o različitim strategijama i snovima, ali će oni biti teško ostvarivi. Za ekonomske projekte moramo uzeti u obzir ljudski faktor. Mladi odlaze, Kosovo se prazni. Pretvorili smo se u zavisnu državu. Tako je 2022. godina bila rekordna godina rasta uvoza“, naglasio je Grdžaliju.

Bivši ministar finansija Haki Šatri smatra da ideja premijera Kurtija ne bi doprinela razvoju privrede u celini, ali, dodaje, kao ideja je „u redu“.

„Uobičajeno, stimuliše se i proizvodnja individualnih proizvođača, ali ako Vlada ne stvori povoljne uslove za ulaganje, onda biznismen teško može da pokuša da uradi tako nešto, jer privatni kapital ide tamo gde je veći profit“, objasnio je Šatri.

Šatri dodaje da je pogrešio ako je Kurti dao takvu ideju misleći da fabriku treba napraviti državnim ulaganjem.

"Kada neko govori o makroekonomskom pristupu, prvo mora da poznaje ekonomski sistem Kosova. Kosovo je opredeljeno za slobodnu tržišnu ekonomiju, za slobodnu konkurenciju. Aljbin Kurti govori o ekonomskom sistemu kojim se lako može upravljati", dodaje Šatri.

Rekao je da Kurtijevu ideju doživljava kao njegovu utopiju, jer veruje i da je sada shvatio da nema mogućnosti da ulaže u fabrike.

„Mi 20 godina privatizujemo društveni sektor, država ne ulaže, država samo stvara povoljne uslove za privatne investitore u svim oblastima“, poručio je Šatri.

Albanijan post ukazuje da, s obzirom da se fabrika kečapija, iz nepoznatih razloga, ne gradi, vlada Kosova može razmotriti i alternativu, da se fabrika kečapa dovede kao strana investicija.

Savetuje Kurtiju da prilikom neke posete SAD svrati u Picburg u Pansilvaniji, gde se nalazi fabrika kompanije „Hajnc“ koja proizvodi najbolji kečap na svetu.