Vukčević: Biletaralni odnosi Srbije i Albanije unapređeni, Kurtijev režim se trudi da protera Srbe sa Kosova

Vlada Srbije smatra da su dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje EU, kao i implentacija postojećih sporazuma i obaveza u okviru tog procesa, uključujući i Zajednicu srpskih opština, jedini put ka razrešenju problema između Kosova i Srbije, poručio je ambasador Srbije u Albaniji Slobodan Vukčević. Međutim, istakao je da sa druge strane, kosovski premijer Aljbin Kurti, umesto dogovora, nastoji da u potpunosti oteža život Srbima na Kosovu.

Vukčević je u intrevjuu za „Albanian Daily Njuz“ ukazao da administracija u Prištini na sve načine pokušava da zastraši Srbe i protera ih sa Kosova.

„Vladajuća administracija koristila je različite trikove kako bi otežala život Srbima. Cenu su platile srpske porodice (njih 20 odsto) koje su otišle u poslednjih nekoliko godina zbog teških uslova života, poniženja i drugih nedaća koje je nametnuo Kurtijev režim. Gašenje poštanskih kancelarija, zabrana korišćenja srpskog dinara kao valute, zatvaranje raznih kancelarija uključujući i jednu za socijalnu zaštitu itd. sve to je učinjeno nasilno, u prisustvu teško naoružanih lica. Koliko je daleko otišlo ovo maltretiranje Kurtijevog režima, pokazuju najnoviji razvoji u izbornom procesu. Nezakonito zatvaranje 32 ustanove koje finansira Vlada Srbije dovelo je do toga da je nekoliko hiljada lica ostalo bez posla, dok je 40.000 lica izgubilo socijalna davanja“, naveo je Vukčević.

Nakon neuspelog pokušaja da spreči Srpsku listu, dominantnu stranku Srba, da učestvuje u izbornom procesu, Kurtijev režim je preduzeo mnoge dodatne korake da pogorša atmosferu straha i nesigurnosti, ukazao je srpski diplomata.

Izrazio je nadu da će novi izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine biti objektivan i da će dijalog usmeriti ka ispunjavanju postojećih obaveza.

Šta ste znali o Albaniji pre vašeg angažmana i kakvi su vaši utisci o zemlji?

Na početku, dozvolite mi da vam se zahvalim na prilici da vašim čitaocima izrazim naše stavove u vašim uglednim novinama, koje su moj svakodnevni izvor informacija od prvog dana mog mandata u Tirani.
Moje poznavanje Albanije pre dolaska kao ambasadora u Albaniji bilo je ograničeno na političku i ekonomsku perspektivu vaše zemlje na osnovu izveštaja naše ambasade i vesti iz izvora dostupnih putem interneta. Onog trenutka kada sam ušao u Albaniju, imidž i utisak koji su se oblikovali pre mog dolaska su počeli da se menjaju. Gostoljubivost ljudi, zajedno sa hranom i pejzažom, pozitivno su promenili moj dotadašnji stav. Predubeđenja koja su još uvek deo javnog mnjenja na obe strane, jedna o drugoj, počela su da se gase. Tempo razvoja, posebno glavnog grada Albanije, je impresivan. Izgradnja novih puteva širom zemlje je pohvalna i neophodna kao jedno od rešenja stalnih saobraćajnih gužvi.

Vaš komentar o dualnosti Berlinskog procesa i Otvorenog Balkana – dobro poznatih inicijativa koje uključuju i Albaniju i Srbiju – sa fokusom na regionalnu saradnju i evropsku integraciju, koje su imale različite rezultat?

Inicijativa Otvoreni Balkan, ranije Mini Šengen, bila je inicijativa koju su pokrenuli naši lideri, predsednik Vučić i premijeri Rama i Zaev u Novom Sadu 2019. godine, inicijativa skrojena za potrebe našeg regiona. Bila je to jedina inicijativa koja je nastala u samom regionu sa ciljem da se promovišu četiri evropske slobode; sloboda kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala. Ideja je bila da bolje povežemo naše zemlje kao da smo članice zajedničkog tržišta EU, kako bismo podstakli trgovinsku, putnu, kulturnu i svaki drugi aspekt međusobne saradnje. Ideja je bila da se simulira jedinstveno evropsko tržište kako bi se što bolje pripremili za buduće punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Otvoreni Balkan i Berlinski proces nisu konkurentske inicijative, kako su tvrdili neki lokalni političari, već su kompatibilne, koje idu ruku pod ruku i sa istim ciljem. Koliko je Open Balkan bio produktivan, dokazuje broj potpisanih dokumenata, počev od 2019. do 2022. godine; posebno tri zajedničke deklaracije, osam trilateralnih sporazuma, tri bilateralna sporazuma, osam memoranduma i tri protokola.

Jedan od najistaknutijih rezultata inicijative Open Balkan je „Vinska vizija Otvorenog Blakana“, iako je do sada samo tri izdanja. Vinska vizija je 2024. godine bila uspešna priča sa više od 640 izlagača iz brojnih vinarija, destilerija i gastronomskih kompanija iz 38 zemalja, uključujući Albaniju. Istovremeno, paralelno sa sajmom vina, organizovana je i „Fud Vižn by Open Balkan“ u saradnji sa Junior Čif Klub-om.

Kosovo je nesumnjivo pitanje oko kojeg se Albanija i Srbija „slažu da se ne slažu“. S obzirom da se proces dijaloga naizgled ponovo pokreće i da EU imenuje novog specijalnog predstavnika, šta bi Srbija smatrala pozitivnim ishodom ovog dijaloga? 

Da, potpuno ste u pravu za razliku u našoj perspektivi u odnosu na Kosovo i Metohiju. Moja vlada smatra da je samo dijalog između našeg pregovaračkog tima, predstavnika prištinskih vlasti, uz pomoć predstavnika EU, pravi način za rešavanje ovog problema. Konkretno, ispunjenje Briselskog sporazuma (2013) kojim je predviđena obaveza Prištine da osnuje Zajednicu srpskih opština, što se od tada izbegava. To je „conditio sine qua non“ za izlazak iz slepe ulice, gde nas je dovela Kurtijeva politika jednostranih odluka koje su dovele do zastoja. Vladajuća administracija koristila je različite trikove kako bi otežala život Srbima. Cenu su platile srpske porodice (njih 20 odsto) koje su otišle u poslednjih nekoliko godina zbog teških uslova života, poniženja i drugih nedaća koje je nametnuo Kurtijev režim. Gašenje poštanskih kancelarija, zabrana korišćenja srpskog dinara kao valute, zatvaranje raznih kancelarija uključujući i jednu za socijalnu zaštitu itd. sve to je učinjeno nasilno, u prisustvu teško naoružanih lica.

Koliko je daleko otišlo ovo maltretiranje Kurtijevog režima, pokazuju najnoviji razvoji u izbornom procesu. Nezakonito zatvaranje 32 ustanove koje finansira Vlada Srbije dovelo je do toga da je nekoliko hiljada lica ostalo bez posla, dok je 40.000 lica izgubilo socijalna davanja. Nije bilo izolovanih akata već sistematskog narušavanja kolektivnih prava i identiteta srpskog stanovništva sa ciljem da se pošalje jasna poruka da nisu dobrodošli i da nemaju pravo da postoje na Kosovu i Metohiji.Nakon neuspelog pokušaja da spreči Srpsku listu, dominantnu stranku Srba na Kosovu i Metohiji, da učestvuje u izbornom procesu, Kurtijev režim je preduzeo mnoge dodatne korake da pogorša atmosferu straha i nesigurnosti. Nametanje ovakvih represivnih mera nije u skladu ni sa zalogom konstruktivnog ponašanja u procesu dijaloga, niti sa osnovnim vrednostima i principima EU. Očekujemo od novog specijalnog predstavnika EU da poštuje pravno obavezujuće dokumente i da bude nepristrasan u svom radu.

Sledeće pitanje se odnosi na Albance u „preševskoj dolini“. Tamošnji albanski predstavnici optužuju Srbiju za pasiviziranje obraćanja stanovnika „doline“, što je zabrinutost na koju je Ministarstvo spoljnih poslova u Tirani reagovalo saopštenjem prošlog novembra. Kakav je vaš stav po ovom pitanju?

U Pčinjskom okrugu, koji ima administrativni centar u gradu Vranju (tzv. „preševska dolina“), postoje dve opštine, Bujanovac i Preševo, u kojima su etnički Albanci kao većinsko stanovništvo. Ukupno, prema popisu stanovništva iz 2022. godine, u Republici Srbiji živi 61.687 građana albanskog porekla, od čega 56.834 u Pčinjskom okrugu. Najviše ih živi u opštinama Preševo (31.340) i Bujanovac (25.465). Nažalost, popis stanovništva 2011. bojkotovala je albanska manjina, tako da nema uporedivih statistika između njih (2011. i 2022.). Pasivizacija adresa je administrativni postupak koji vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova koji pokreće ovlašćeno lice sa pravnim/zakonitim javnim ili privatnim interesom. Svestan sam činjenice da je u opštinama Preševo i Bujanovac postojao veliki broj slučajeva adresne pasivizacije koji su uključivali etničke Albance. S jedne strane, ne posedujem nikakve zvanične informacije, osim brojnih novinskih izveštaja i izjava lokalnih albanskih političara koji su navodno optuživali da država zloupotrebljava svoje prerogative na štetu albanske manjine. S druge strane, upoznat sam sa činjenicom da je značajan broj građana sa prebivalištem u navedenim opštinama emigrirao u zapadne zemlje i eventualno bio van domašaja ovdašnjih policajaca prilikom pretresa iz meni nepoznatih razloga. Što se tiče saopštenja Ministarstva za Evropu i spoljne poslove o albanskoj manjini u Srbiji, mogu da vas obavestim da je uredno primljeno na znanje.

Kako biste definisali trenutno stanje albansko-srpskih odnosa i na državnom i na ljudskom nivou? 

Bilateralni odnosi Srbije i Albanije su značajno unapređeni kao rezultat promene vlasti Srbije 2014. godine. Odnosi sa susednim zemljama dobili su novi zalet i novu perspektivu sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem koji je odlično primenio promociju Srbije, kao lider dobrih odnosa sa našim susednim zemljama među kojima je i Republika Albanija. Razlike iz prošlosti su ostavljene i izabran je novi put za dobrobit naroda Srbije i Albanije, kao i regiona Zapadnog Balkana u celini. Bilateralna poseta premijera Rame Beogradu označila je novi početak, posle 68 godina pauze, pragmatičnih odnosa usmerenih na naše političke i ekonomske odnose. Premijer Vučić je na konferenciji za novinare izjavio: „Znam da je u Srbiji i Albaniji lako rasplamsati etničke tenzije jer se time dobijaju politički poeni. Ali nisam izabran da donosim lake odluke, već da brinem o budućnosti Srbije“.Kao posledica toga, svedoci smo porasta robne razmene između Srbije i Albanije koja je iznosila oko 370 miliona evra u 2024. Broj turista iz Srbije koji posećuju vaša primorska mesta i gradove je eksponencijalno porastao u odnosu na pre deceniju. Želeli bismo da ugostimo više albanskih turista u našim atraktivnim turističkim mestima i planinama zajedno sa gradskim odmorima koji su dominantni u Beogradu i Novom Sadu. Muzički festival Egzit u Novom Sadu je bio magnet za mlade iz cele Evrope, a znam da je bilo i albanskih posetilaca koji su uživali u dobroj muzici i atmosferi na tvrđavi iznad Dunava.

Koje oblasti, po Vašem mišljenju, još uvek imaju neiskorišćene potencijale za dalji razvoj bilateralnih odnosa?

Zahvaljujem se na ovom pitanju. Jedan od glavnih zadataka ambasadora je da razvija i unapređuje bilateralne odnose sa zemljom akreditacije. Teoretski, uvek ima prostora za napredak, samo je bitna politička volja i cilj da se to uradi. Moje mišljenje je da postoji volja i način da se to uradi. Konkretno, vidim prostor u saradnji u oblasti poljoprivrede, i našem znanju da koristimo IT kako bismo smanjili troškove i povećali kvantitet i kvalitet useva. Saradnja u sajber bezbednosti i bezbednosti uopšte, a posebno kontrola ilegalne imigracije je stalna potreba između balkanskih zemalja. Možemo naći mnogo primera da kriminalne organizacije odlično sarađuju kada imaju podudarni interes. Ovaj primer bi trebalo da bude razlog zašto bi naša policija i bezbednosne službe trebalo da bliže sarađuju.

Da podsetim vas i vaše čitaoce da smo mi (Fudbalski savez Srbije i Albanije) zajednički aplicirali za organizaciju UEFA prvenstva 2027. godine, što će biti jasan primer naše odlične saradnje u sportu. Izbor zemlje domaćina 2027. zakazana je za februar 2025. godine.

Konačno, u maju 2027. Srbija će biti domaćin Beogradskog sajma pod nazivom „Sport i muzika za sve“. Šta ovaj događaj znači za Srbiju i da li biste mogli da nam kažete nešto više o njemu?

Domaćinstvo Specijalizovanog Ekspo 2027 u Beogradu bila je teška borba između pet prijavljenih (Beograd-Srbija, Minesota-SAD, Puket-Tajland, Malaga-Španija i San Karlos de Bariloče-Argentina) koji su se borili za ovu prestižnu izložbu. Beograd je pobedio posle četiri kruga glasanja. Ovo će biti prvi Ekspo ikada organizovan u regionu Zapadnog Balkana (da napomenem da je poslednji specijalizovani Ekspo organizovan na Balkanu bio u Plovdivu, 1991. godine u Bugarskoj). Domaćinstvo Ekspoa, koji će početi 15. maja i trajaće do 15. avgusta, omogućiće Srbiji da ovom regionu Zapadnog Balkana skrene zasluženu pozitivnu pažnju sveta. Ekspo 2027 Beograd će i zemlju domaćina i širi region učiniti vidljivijim na mapi sveta, donoseći brojne prednosti zemljama i privredama u okruženju.

Ekspo 2027 Beograd je prilika da svet vidi pravi potencijal našeg regiona. Pokazaće da Srbija zajedno sa drugim zemljama u regionu ZB ne samo da prati najnovije svetske trendove u infrastrukturi, turizmu, nauci, tehnologiji, veštačkoj inteligenciji itd., već i da ima kapacitet da bude lider u nekim od ovih domena.
Ekspo lokacija, koja se gradi od nule, trebalo bi da bude inovativan i moderan izložbeni kompleks koji će tokom tri meseca 2027. godine ugostiti više od 4 miliona posetilaca i verovatno preko 120 zemalja učesnica, uključujući Albaniju. Pored angažovanja u glavnim aktivnostima Ekspoa, međunarodni učesnici će organizovati i kulturne programe i događaje, koji će svakodnevno biti dostupni desetinama hiljada ljudi. Predviđamo preko 10.000 događaja tokom 92-dnevnog programa, koji obuhvataju širok spektar aktivnosti. U ovim globalno izazovnim vremenima, Srbija se nada da će Ekspo 2027 u Beogradu započeti jedno svetlo novo poglavlje istorije za ceo region Zapadnog Balkana obeleženo slogom, prijateljstvom i slavljem.