Vukčević: Srbija i Albanija ne mogu da promene prošlost, ali imaju dužnost da učine sve za budućnost

Slobodan Vukčević, ambasador Republike Srbije u Tirani, kazao je u intervjuu za portal Pamfleti da je Srbija spremna da razvija odnose u svim oblastima od zajedničkog interesa sa Albanijom, bez obzira na dijametralno suprotne stavove po pitanju Kosova. On je naveo da su Srbija i Albanija deo Evrope, geografski, ekonomski, istorijski i ocenio da prošlost ne može da se promeni, ali da je “naša dužnost da učinimo sve da budućnost bude lepša, sigurnija i bogatija za generacije koje dolaze”.

Gospodine ambasadore, dolazite u Tiranu kao visokorangirani karijerni diplomata. Da li ovo imenovanje pokazuje značaj koji Beograd pridaje odnosima sa Tiranom?

Uzimajući u obzir činjenicu da Republika Srbija pridaje veliki značaj bilateralnim odnosima sa susednim zemljama, ne može biti drugačije ni sa Republikom Albanijom. Republika Srbija odnose sa Republikom Albanijom smatra veoma važnim kako za regionalnu stabilnost i bezbednost, tako i za ekonomski prosperitet, na čemu intenzivno radimo.

Beograd je posvećen održavanju dostignutog nivoa odnosa sa Tiranom, kao i njihovom unapređenju u formi i sadržaju koji odgovaraju obostranim interesima obe strane.

Ponuda da predstavljam Republiku Srbiju u Tirani predstavlja pre svega veliku čast, odgovornost, ali i profesionalni izazov koji nisam mogao da propustim. Uveren sam da će to doneti i kvalitativnu promenu u mojoj diplomatskoj karijeri.

Srbija predsednika Vučića i Albanija Edija Rame stvorile su tradiciju intenzivnih odnosa, ali su prošle dve godine otkako je taj intenzitet opao. Šta se dešava između dve zemlje?

Predsednik Aleksandar Vučić, premijer Edi Rama i premijer Zoran Zaev su 2019. godine u Novom Sadu s pravom ocenili da su neophodni kvalitetni međusobni odnosi. U relativno sporom procesu EU integracija, koji za Republiku Srbiju predstavlja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta, naši lideri su ocenili da je regionu potreban ubrzan razvoj, koji ćemo zajedno definisati. Ovaj razvoj je za nas ocenjen kao prioritet, naspram ispunjavanja nekih uslova nametnutih spolja.

Inicijativa 'Mini Šengen', kasnije nazvana 'Otvoreni Balkan', imala je pozitivan uticaj na naš ekonomski razvoj, ali i na političke odnose. Međusobno poštovanje i čvrsto poverenje je komparativna prednost u odnosu na komšije koji su bili sumnjičavi i nažalost nisu pristupili inicijativi, iako su imali otvoren poziv.

Za povezivanje zemalja regiona, rešavanje pitanja kao i bolju saradnju u svim oblastima od zajedničkog interesa bio je neophodan politički poduhvat, kao preduslov za buduće punopravno članstvo u EU, čemu svi težimo.

Inicijativa Otvoreni Balkan predstavlja simulaciju odnosa u EU i odgovarajuću pripremu za budućnost. Kao takav, predstavlja potpuno novu platformu, na kojoj smo gradili odnose međusobnog uvažavanja, poverenja i razvoja ekonomskih odnosa, koji su u prošlosti bili zanemareni.

Na ovaj način nije nevažno napomenuti da su uspostavljeni lični odnosi naših lidera, što je značajno doprinelo postizanju ekonomskih rezultata, ne tako zanemarljivih. Kao rezultat saradnje u okviru Inicijative za otvoreni Balkan, naš region je oblikovan kroz četiri slobode EU: kretanje ljudi, dobara, kapitala i usluga, u meri koja ranije nije zabeležena u novijoj istoriji naših odnosa.

Na kraju, ne slažem se sa vašom ocenom da je intenzitet naših odnosa opao. Rekao bih da radimo na daljem postepenom razvoju, dinamikom koja odgovara pojedinačnim i zajedničkim interesima.

Kao što znate, Kosovo je usred teškog odnosa između dve zemlje gde svaka već ima svoje stavove. Da li je moguće da pored ove nekompatibilnosti postoji prostor za nastavak veze koja neće biti u stagnaciji?

Republika Srbija ne želi i nema interes da nameće svoje stavove suverenim državama, kao ni da se meša u njihove unutrašnje političke odnose.

Od svojih suseda, prijateljskih i partnerskih zemalja, Srbija zahteva međusobno uvažavanje i poštovanje, poštovanje teritorijalnog integriteta. To se zasniva na našim odnosima sa drugim suverenim zemljama od kojih zauzvrat očekujemo jednak tretman. Naš stav, kada je reč o Kosovu i Metohiji, dijametralno je suprotan stavu Albanije.

Smatramo da to ne treba da opterećuje naše odnose. Vi znate da Republika Srbija ne prihvata jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije. Sadašnji status naše južne pokrajine regulisan je međunarodnim dokumentima, pre svega Rezolucijom 1244 SB UN.

Beograd je u procesu pregovora uz posredovanje predstavnika EU, sa političkim predstavnicima kosovskih Albanaca, za naše buduće odnose. Pregovori su teški i po našoj proceni i ne samo našoj, sa sadašnjim predstavnicima Prištine, koji nisu spremni ni na kakav kompromis, osim na bezuslovno priznanje sa naše strane. Takav stav za našu stranu nije prihvatljiv. Da bi se pomerili sa mrtvih tačaka, na kojima se nalazimo već duže vreme, politički predstavnici kosovskih Albanaca moraju da počnu da ispunjavaju svoje obaveze, a ono što se pre svega traži - da se formira Zajednica srpskih opština.

Po vašem mišljenju, gospodine ambasadore, koje su oblasti efektivnog odnosa Srbije i Albanije?

Ima mnogo prostora za razvoj odnosa Srbije i Albanije. Počeli smo sa razvojem privrede, gde Srbija ima viškove u robnoj razmeni sa Albanijom i što je novo u odnosu na period kada je tadašnja SFRJ uvozila energente iz Albanije i u robnoj razmeni beležila deficit. Naš interes je da međusobna razmena dobara bude uravnotežena.

Srbija, Albanija, Severna Makedonija zajedno će u Beogradu u novembru 2024. godine organizovati najveći sajam vina i rakije u ovom regionu Evrope "Wine Vision by Open Balkan", koji će po treći put okupiti velike kupce iz Evrope i sveta. .

Takođe smo zainteresovani da proširimo ekonomsko prisustvo u Albaniji ulaganjem u profitabilan rad. Srbija je spremna da razvija odnose u svim oblastima od zajedničkog interesa, uključujući razmenu iskustava i korišćenje novih tehnologija u poljoprivredi i drugim proizvodnim delatnostima.

Srpska privreda čini oko 60 odsto privrede regiona Zapadnog Balkana i privukla je direktne strane investicije. Informacione tehnologije, izgradnja infrastrukture, putevi i brze železnice se ubrzano razvijaju.

U Beogradu će 2027. godine biti održan specijalizovani Ekspo, što je dobra prilika za ceo region Zapadnog Balkana, za ubrzani ekonomski razvoj.     

Albanci Preševske doline su zajednica koja sve više zahteva veća prava unutar Republike Srbije, uglavnom u oblasti obrazovanja na maternjem jeziku, pa čak i ekonomske integracije. Koliko još Srbija može da učini da se ova zajednica oseća ravnopravno sa ostalim građanima u zemlji?

Albanska manjina koja živi u Republici Srbiji uživa sva prava kao i svaka od više od 20 priznatih nacionalnih manjina. Oni ne prave razliku, bez obzira na broj njenih članova. Pravo nacionalnih manjina definisano je relevantnim zakonima i podzakonskim aktima, koji prema svim ocenama i izveštajima međunarodnih institucija predstavljaju visok stepen zaštite.

Etnički Albanci, koji žive na teritoriji opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, državljani su Republike Srbije sa svim relevantnim pravima i obavezama. Ravnomerni regionalni razvoj je prioritet Vlade Republike Srbije. Dovođenje stranih investitora na jug Srbije, u manje razvijene opštine, svakodnevni je zadatak svih nadležnih institucija. Vlada Republike Srbije vredno radi u svim oblastima kako bi se svi naši građani, a to je albanska nacionalna manjina, osećali ravnopravno i kao kod kuće. Politička zastupljenost na lokalnom i centralnom nivou je u skladu sa najvišim evropskim standardima.

Srbi i Albanci su dva najveća naroda na Balkanu, koji imaju veliki istorijski sukob, ali i različite geopolitičke orijentacije. Kako vidite budućnost suživota u ovom problematičnom regionu?

Ne slažem se sa vašom tvrdnjom da Srbija i Albanija imaju različite geopolitičke orijentacije. Za Srbiju sam siguran, ali mislim da ne grešim ni za Albaniju, da imamo zajedničku budućnost sa punopravnim članstvom u EU. Mi smo deo Evrope, geografski, ekonomski, istorijski, i ne možemo otići na drugi kontinent. Jedino što još nedostaje našem evropejstvu jeste da postanemo deo evropske administracije, što ćemo, verujem, vrlo brzo, pošto ispunimo neke kriterijume u dogledno vreme.

Srbija je prvi put pozvana u okviru samita Nato u Vašingtonu da učestvuje na marginama sastanka. Beograd kaže da je neutralan, ali ima bliže odnose sa Rusijom i Kinom. Pa nije neutralna kao Titova Jugoslavija...

Moram da vas ispravim. Ovo nije prvi put da visoki zvaničnici Republike Srbije učestvuju na samitu Natoa, ali je svakako jedno od najvažnijih učešća s obzirom na geopolitičke prilike i bezbednosne izazove sa kojima se trenutno suočavamo u Evropi i šire.

Republika Srbija, za razliku od većine zemalja u okruženju, kao deo bivše Federacije (Titova Jugoslavija), ​​iako je osnivanje Jugoslavije koju je Tito nasledio vezano za kralja Aleksandra Karađorđevića, a sada kao nezavisna država, nikada nije bila članica ni jednih ni drugih, ni istočnog, ni zapadnog vojnog bloka.

Postojala je Kraljevina Srbija 1912. godine, članica Balkanskog saveta (Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka), ali to je za današnje stanje daleka prošlost.

Održavamo odnose sa Na altoijansom u formi koja odgovara našim interesima i to kroz Partnerstvo za mir. Vojna neutralnost je proglašena u Narodnoj skupštini Srbije u decembru 2007. godine i mi ćemo to ljubomorno čuvati, razvijajući našu industriju i vojne kapacitete, koji su usmereni na sprečavanje i odbranu od mogućih napada.

Naš cilj je da živimo u miru sa komšijama i da ne dozvolimo ponavljanje događaja s kraja 90-ih godina prošlog veka.

Republika Srbija vekovima vodi računa o dugogodišnjim prijateljskim odnosima sa Ruskom Federacijom kao i o čeličnom prijateljstvu sa Narodnom Republikom Kinom, koji su po sadržaju i formi od obostranog interesa.

Kako se vi i vaša porodica nalazite u Tirani i kakvi su vaši utisci o Albaniji? Šta možete učiniti da približite ili ublažite ovaj problematičan odnos između Albanaca i Srba?

Moja porodica ne živi stalno u Tirani, ali me redovno posećuju. Utisci o Albaniji su veoma pozitivni. U kratkom periodu, od mog dolaska u septembru 2021. godine pa do danas, vidljive su promene na bolje, pre svega u razvoju infrastrukture kao i funkcionisanju grada uopšte. Albanci su veoma gostoljubivi i imamo samo pozitivne emocije od svakodnevnih susreta.

Odnose Albanije i Srbije ne bih nazvao problematičnim. Zajednički život vekovima na ovom delu evropskog kontinenta imao je posledice, što mislim pre svega zbog geopolitičkih odnosa na koje ne možemo da utičemo, pristupa i distance u našim odnosima. Pošto prošlost ne možemo da promenimo, naša dužnost je da učinimo sve što je u našoj moći da budućnost bude lepša, sigurnija i bogatija za generacije koje dolaze posle nas. Relativno govoreći, sve dok sam u Albaniji, učiniću sve da tome doprinesem.