Analitičari: Da bi došli do kompromisa o Кosovu, ne možemo da ćutimo

Srpski šef diplomatije Ivica Dačić kaže da uvek pita predsednika Srbije da li ostaje dogovor da se radi na povlačenju priznanja Kosova, kako ne bi napravili neku štetu i da diplomatija ne bi radila na tome da to nije državna politika, piše Politika.

List podseća da je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer, početkom meseca u Prištini rekao da „Srbija mora da promeni svoju strategiju” jer se „ponašala agresivno u svojim nastojanjima da delegitimizuje Кosovo”. Takođe je bio izričit da „kampanje za stimulisanje država da povuku priznanje Кosova i blokiranje članstva Кosova u međunarodnim organizacijama moraju biti obustavljene”.

Polovinom avgusta slično upozorenje Beogradu je stiglo od svih članica Кvinte. Uprkos tome, Beograd je nastavio s istom politikom, a ima i pomoć još nekih država. Sam Dačić je nedavno otkrio da je među njima i Indija.

Da Srbija nikako ne bi smela da prestane s lobiranjem za povlačenje kosovske nezavisnosti bez obzira na posledice, saglasni su analitičar Dragomir Anđelković i bivši šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović.

 „Za Srbiju je od prvorazrednog značaja to što uspeva da izboksuje povlačenje priznanja. Da bi sutra došli do kompromisa o Кosovu, ne možemo da ćutimo. Moramo negde da pokažemo snagu. Ako je ne pokažemo, ni Priština, ni njeni zapadni mentori s nama neće pregovarati. Povlačenja su važan korak”, ocenjuje Anđelković za „Politiku”.

Ističe da ova akcija ima i negativne strane zbog pritisaka Zapada.

„Ali ako smo suverena država, moramo da se zapitamo da li smemo tako da razmišljamo. Naše je da se borimo za svoje nacionalne interese, ništa ne uzimamo tuđe, branimo svoje, a ako to ima i izvesne negativne posledice, neka ih ima. Veća bi negativna posledica bila da mi kleknemo i pomirimo se sa sudbinom i da se još izvinjavamo onima koji su na nas izvršili agresiju. Tada bi samo prizivali nove nesreće, ohrabrivali ih da nam traže i Vojvodinu i Sandžak”, ocenjuje Anđelković.

Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže da to nikako ne bi formulisao kao moguću štetu već pre kao mogući povratak na naš bazični stav koji je morao stalno da bude isti, a to je odbrana našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

 „Ovo je nešto što ide u pravcu osvežavanja naših bazičnih pozicija. Mi ne treba da čekamo trenutak kada će sponzori nezavisnosti biti još agresivniji prema nama i da traže od nas da odmah dignemo belu zastavu. Srbija ima argumente koji su na neki način ostavljeni po strani i koje će druge zemlje koje nisu priznale, i one koje jesu, posebno da uvaže”, ističe Jovanović.

Prema njegovim rečima, trebalo bi češće da pominjemo Rezoluciju 1244, a onda bi trebalo sve te zemlje da podsetimo da smo mi zajedno sa Crnom Gorom krajem 2000. primljeni u UN u našim republičkim granicama i da su republičke granice proglašene novim međunarodnim granicama od strane Međunarodne mirovne konferencije u Hagu, čije zaključke je Savet bezbednosti usvojio kao svoje. Separatizam jedne nacionalne manjine uz pomoć bespravne upotrebe sile od strane zapadnih zajednica i NATO-a je, nešto što ne može da prođe kroz tu međunarodnopravnu proveru” ističe Jovanović i naglašava “da ne bi bilo dobro da se sada mi sami zaustavljamo na zahtev ili zbog očekivanja sponzora kosovske nezavisnosti”.