Kasoli: Kosovo može iz jedne krize u drugu, ali je blokirano bez pozitivne ocene EU

Kosovo može da prelazi iz jedne krize u drugu, ali je apsolutno blokirano u evrointegracijama bez dobijanja pozitivne ocene Evropske unije, ukazao je analitičar Afrim Kasoli, dok Arbereša Lodža iz Grupe za pravne i političke studije ukazuje da se očekivalo da će izveštaj Evropskog parlamenta naglasiti neophodnost nastavka dijaloga između Kosova i Srbije, prenosi Dukađini.

Dijalog između Kosova i Srbije ponovo se vratio u centar pažnje Evropske unije, pa u novom izveštaju o proširenju, Evropski parlament ima jasnu poruku - put ka EU i za Srbiju i za Kosovo direktno je povezan sa normalizacijom odnosa, piše Dukađini.

Takođe, u izveštaju usvojenom 11. marta, objavljeno je da je napredak Kosova i Srbije ka EU važan i za stabilnost regiona.

Prema rečima političkog analitičara Afrima Kasolija, politička kriza na Kosovu ne bi trebalo da utiče na sprovođenje sporazuma postignutih sa Srbijom.

„I Srbija i Kosovo su se složili oko osnovnog sporazuma o normalizaciji odnosa između dve zemlje, kao i oko implementacionog aneksa, koji su uslovljeni u smislu agende evrointegracija, sprovođenjem obaveza koje imaju u procesu dijaloga. U tom smislu, jasno je da Kosovo može da se ponaša unutar ovog začaranog kruga u kome se nalazi, može da prelazi iz jedne krize u drugu, da generiše krize zbog unutrašnjih stranačkih efekata koji mogu odgovarati političkim strankama, ali je apsolutno blokirano u agendi evrointegracija, bez dobijanja pozitivne ocene od Evropske unije“, rekao je Kasoli.

Izveštaj nije iznenađenje ni za Arberešu Lodžu iz Grupe za pravne i političke studije.

„Što se tiče izveštaja koji je Evropski parlament juče usvojio, naravno da se očekivalo da će izveštaj naglasiti neophodnost nastavka dijaloga između Kosova i Srbije, a takođe je naglašena neophodnost sprovođenja Ohridskog sporazuma i njegovog aneksa sa posebnim naglaskom i stvarnog stvaranja Zajednice, kao zahtev koji je EU stalno isticala“, rekao je Lodža.

Dodaje da izveštaj sadrži i kritike upućene Srbiji, tražeći od nje da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i da poštuje Ohridski sporazum.

U međuvremenu, Kasoli smatra da je dijalog jedan od glavnih razloga za prekid odnosa između predsednice Vjose Osmani i premijera Aljbina Kurtija.

„Jedan od razloga za trvenje između Vjose Osmani i Aljbina Kurtija je u tome što je Osmani, upravo preuzimajući ulogu sabotiranja Srbije u tom pogledu, zadržala stav manje-više sličan pozivima premijera Albanije Edija Rame, da Kosovo pronađe način da, zajedno sa međunarodnim partnerima, uprkos ponašanju Srbije, sprovede obaveze koje je preuzelo u pregovaračkom procesu u Briselu kako bi se moglo deblokirati u međunarodnom procesu“, rekao je Kasoli.

S druge strane, izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Riho Teras u svom nacrtu izveštaja nazvao je 2025. godinu izgubljenom godinom za Kosovo, a proces dijaloga je gotovo obustavljen.

Razlog je bila i politička kriza na Kosovu i nedostatak vlade sa punim mandatom za pregovore.