Kosovski analitičari: Izgradnja novih mostova rezultat političkih pritisaka uoči lokalnih izbora

Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti postavio je 1. jula kamen temeljac za izgradnju dva nova mosta preko reke Ibar. Ipak, politički analitičari smatraju takvu odluku nerazumnom, dok ekonomski stručnjaci ne očekuju da to donese jasnu razvojnu strategiju. Analitičar Afrim Kasoli navodi da bi, ukoliko je izgradnja zaista bila potrebna, mostovi bili uključeni u budžet, dok ekonomski analitičar Adem Ćoroli kaže da se mostovi grade samo kada postoji jasna strateška osnova, prenosi Albanijan post.

Izgradnja dva mosta u Mitrovici — jednog za motorna vozila i drugog pešačkog — procenjena je na oko tri miliona evra. Međutim, procene su da novi mostovi neće biti mostovi povezivanja i razvoja, već potencijalnog sukoba. Uz to, njihova izgradnja nije predviđena u državnom budžetu za 2025. godinu, pa ostaje nejasno zašto se ovaj poduhvat smatrao neophodnim.

Politički analitičar Afrim Kasoli naglašava da ni sam premijer Kurti nije ranije predviđao ovakav projekat.

„Najpre treba istaći da ni sam Kurti nije smatrao izgradnju ova dva mosta neophodnom. Jer, da je imao takav stav, njihov plan bi bio uključen u budžet za ovu godinu. Zakon o budžetu za ovu godinu nije nasledio od prethodnika, već ga je on sam projektovao i usvojio kao predsednik Vlade. Ako bi ova investicija zaista služila povezivanju i zbližavanju građana Mitrovice, kako to da se jedan tako veliki projekat izostavi iz osnovnog finansijskog dokumenta države?”, pita se Kasoli. 

Prema njegovim rečima, ovaj infrastrukturni projekat više je rezultat trenutnih političkih pritisaka uoči lokalnih izbora na jesen, nego promišljenog planiranja.

On ne isključuje ni mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora, ukoliko ne dođe do političkog rešenja za blokadu u Skupštini Kosova.

Kasoli zato smatra da se ovim projektom pokušava opravdati i neuspeh otvaranja glavnog mosta preko Ibra za saobraćaj tokom 2024. godine.

„Očigledno je da ova investicija dolazi kao pokušaj da se nadomesti neuspeh vlasti u otvaranju glavnog mosta preko reke Ibar za motorna vozila“, kaže Kasoli.

Ekonomski analitičar Adem Ćoroli kaže da, u konkretnom slučaju, nedostaje sveobuhvatan plan koji bi nepristrasno procenio dugoročnu isplativost ovih mostova. On navodi i nekoliko razloga zašto ovi mostovi mogu imati negativan uticaj na lokalnu i regionalnu ekonomiju.

„Postoji rizik od narušavanja konkurentske ravnoteže, ako infrastruktura koristi samo određenim zajednicama koje funkcionišu van institucionalne kontrole. Takođe, tu je i opasnost od neujednačenog ekonomskog razvoja, gde jedan deo zemlje napreduje bez institucionalnog nadzora, dok su drugi zapostavljeni. Stvara se paralelni ekonomski prostor koji može ugroziti normalno funkcionisanje države i podržati faktičku teritorijalnu podelu. Uz to, međunarodna percepcija stabilnosti Kosova može biti ozbiljno narušena, ako se ovi mostovi protumače kao potezi koji dovode u pitanje suverenitet, međuetnički suživot i evroatlantsku orijentaciju“, ističe Ćoroli.

Prema njegovim rečima, i strani investitori — koje smatra „izuzetno osetljivim na političke rizike“ — mere stabilnost jedne države na osnovu takvih poteza.

„U ovakvoj formi i pod ovakvim okolnostima, ovi mostovi nisu mostovi razvoja, već prete da postanu mostovi sukoba, sa direktnim posledicama ne samo za ekonomiju, već i za nacionalnu bezbednost. I svakako, i premijer Kosova i premijer Srbije mogu ih koristiti za političke poene i mobilizaciju birača, ali ne i za unapređenje ekonomije, zdravstva ili drugih razvojnih oblasti“, zaključuje Ćoroli.

Tokom postavljanja kamena temeljca, upitan da li je izgradnja mostova koordinisana sa Evropskom unijom, Kurti je rekao da je sve što rade u skladu sa planovima i za dobrobit građana.

„Oni koji imaju dileme, mogu nas slobodno kontaktirati i mi ćemo im sve precizno objasniti. Mi se zalažemo i za otvaranje glavnog mosta preko reke Ibar. Nikada se nećemo odreći otvaranja tog mosta“, rekao je Kurti pre par dana.