Analitičari: Kosovo treba da popravi odnose sa saveznicima i izvuče pouke

Nedostatak podrške međunarodnih partnera u procesu pristupanja Savetu Evrope najnoviji je primer poteškoća i neizvesnosti koji se tiču konsolidacije pozicije Kosova u međunarodnoj zajednici, kao i odnosa Prištine sa saveznicima, ocenjuju analitičari za Glas Amerike.

Profesor Univerziteta Džons Hopkins Edvard Džozef rekao je za Glas Amerike da kosovske institucije treba da poprave odnose sa zapadnim saveznicima ispunjavanjem zahteva koji su im postavljeni, dok docent Univerziteta u Utrehtu Kuštrim Istrefi ukazuje da glavni saveznici Kosova sada zadržavaju neutralniju poziciju u pogledu njegove međunarodne konsolidacije i potpuno su fokusirani na proces dijaloga sa Srbijom.

Poznavaoci dešavanja na Kosovu rekli su za Glas Amerike da bi Kosovo i njegovi saveznici trebalo da preispitaju sadašnju strategiju, koja se fokusira na dijalog i sporazume koji iz nje proizilaze.

Džozef kaže da kosovski lideri treba da odustanu od politike podele sa međunarodnom, ali i srpskom zajednicom na Kosovu.

"Vlada Kosova treba da se fokusira na zaštitu strateških interesa Kosova, na njihovo unapređenje, a ne na neke političke interese koji dele i polarizuju društvo i stvaraju populističku klimu, pogoršavaju odnose sa kosovskim Srbima i povećavaju tenzije sa njima. To je potpuno pogrešan pristup. Pitanje dinara je bila ogromna greška. Potpuni fijasko", kazao je Džozef.

Smatra da su odnosi Kosova i SAD na najnižoj tački i da nije u interesu Kosova da se nemarno odnosi prema odnosima sa svojim glavnim saveznicima.

"Odnosi SAD i Kosova nisu samo tehnički politički odnosi, oni su duboka veza koja nastavlja da ima političke posledice. Putin i Si Đinping i dalje pričaju o 1999. i Nato intervenciji, nisu zaboravili. Bio je to veliki korak koji su Sjedinjene Države preduzele da intervenišu", kazao je.

Džozef kaže da članstvo u Nato treba da bude glavni cilj Kosova i da da bi ublažilo stavove Grčke, Slovačke, Španije i Rumunije, četiri zemlje članice Natoa koje ne priznaju njegovu nezavisnost, trebalo da ispunjava svoje obaveze.

Prema njegovim rečima, Kosovu je potrebno da nekim akcijama oko Zajednice srpskih opština stvori kontekst, platformu kako bi SAD mogle da lobiraju kod zemalja koje ne priznaju Kosovo.

"Zemlje poput Grčke žele pozitivnu atmosferu unutar Kosova u odnosu na Srbe na Kosovu kako bi krenule ka priznanju", dodaje.

Kao trajno rešenje za tenzije sa Srbijom, Džozef kaže da bi Kosovo i njegovi saveznici trebalo da traže na stvaranju puta za članstvo Kosova u Nato.

"Rusija i Kina više ne bi mogle da utiču na Srbiju i ne bi bilo blokade. Potpuno bi se promenila dinamika, promenila bi se situacija unutar Srbije, jer ne bi mogla da koristi Kosovo za destabilizaciju regiona", rekao je Džozef.

Upitan o odbijanju kosovske vlade da preduzme konkretne korake u procesu stvaranja Zajednice opština sa srpskom većinom, sve dok Beograd ne sprovodi obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o normalizaciji postignutog u Ohridu, Džozef kaže da postoji nedostatak jednakih jer su pozicije obe zemlje različite, Srbije kao konsolidovane države i Kosova koje još uvek pokušava da dobije priznanje od evropskih zemalja.

"Hajde da budemo konkretni. Vlada Kosova mora da pošalje Ustavnom sudu nacrt statuta koji su izradile Sjedinjene Američke Države i uz podršku EU i zemalja Kvinte. To ne znači da on to mora da sprovodi ili da se slaže sa tim. To je jednostavno proces kroz koji ostvaruje suverenitet tako što prepušta Ustavnom sudu da ispita, a ne vladi", kazao je Džozef.

Docent Kuštrim Istrefi, koji je nedavno na dobrovoljnoj bazi pomogao Vladi Kosova u njenim naporima da se pridruži Savetu Evrope, kaže za Glas Amerike da institucije Kosova treba da budu svesne lekcija izvučenih iz ovog procesa.

Navodi da zemlje Kvinte više nisu jedinstvene u pristupu Kosovu i da veliki akcenat stavljaju na dijalog sa Srbijom, postajući, kako kaže, "neutralna strana u procesima podrške Kosovu".

"Za ovo je potrebno šire razmišljanje, jer mislim da je podrška Kvinte svedena na podršku dijalogu, a ne na njegovu širu misiju, jačanje međunarodnog subjektiviteta Kosova", kazao je.

Kosovo bi, kako kaže Istrefi, pod ovim okolnostima, trebalo da traži snažne garancije u zamenu za kompromis.

Ne smatra da bi Kosovo trebalo da sprovodi svoj deo sporazuma bez ikakvih garancija da će to dovesti do priznanja od strane Srbije, bilo u stvarnom obliku, bilo u bilo kom drugom procesu brzog članstva u Natou ili u priznavanju od strane značajnog broja zemalja.

"Bez takve garancije, vratili bismo se u prošlost, gde Kosovo čini bolne akcije, ali nema dovoljno koristi", kaže Istrefi.

Smatra da je "ustavni filter", kako ga naziva, pozitivan deo sporazuma u ​​odnosu na korake oko stvaranja Zajednice, ali ostaje skeptičan u pogledu sadržaja.

"Mislim da je građanima Kosova u ovom trenutku potrebna transparentnost. Dakle, mora se otvoreno reći da je to veliki kompromis, ali da je za veću cenu priznanja, makar stvarne iz Srbije, zahtev, pritisak, da se to ostvari", kazao je Istrefi.