Analitičari: Kosovo treba odmah da počne sa formiranjem ZSO

Profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Arsim Bajrami izjavio je da sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom, stavlja Kosovo pred međunarodne obaveze, dodajući da treba odmah da se počne sa formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom.

"Kao što je šef evropske diplmatije Đuzep Borelj nekoliko puta rekao, Kosovo treba odmah da započne proces osnivanja Zajednice, preko upravljačkog tima. Mislim da to nije veliki problem, jer postoji zaštita - kao što je presuda Ustavnog suda. Ovu obavezu Kosovo mora da ispuni bez odlaganja i odmah", rekao je Bajrami za Telegrafi.

I izvršni direktor Kosovskog instituta za pravosuđe Ehat Miftaraj kaže da Kosovo treba da učini prvi korak ka primeni sporazuma za normalizaciju odnosa, dodajući da je prioritet pokretanje procesa formiranja Zajednice.

“Na osnovu onoga što je Borelj rekao, ali i na osnovu onoga što vidimo na terenu, Kosovo je ono koje – što je pre moguće, odnosno odmah – treba da počne sa aranžmanima za izradu statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, o čemu će se potom pregovarati u Briselu, između Kosova, Srbije i EU“, kaže Miftaraj za Telegrafi.

Bajrami kaže da bi Vlada Kosova, međutim, trebalo da bude oprezna po pitanju primene člana 7 Sporazuma o normalizaciji, koji govori o samoupravljanju srpske zajednice.

Prema njegovim rečima, Kosovo ne bi trebalo da dozvoli „prošireno tumačenje tog člana”, jer bi to moglo ozbiljno da dovede u pitanje unitarni karakter države, kao i nadležnosti i nadležnosti republičkih organa na celoj teritoriji Kosova.

Zajednice, prema njegovim rečima, ima teritorijalni karakter, jer svoja ovlašćenja ostvaruje na teritorijama opština koje će biti u njegovom sastavu.

Ali, dodaje, član 7 Sporazuma ne govori o teritorijalnom aspektu, već o samoupravljanju na nivou zajednice.

"Mora se voditi računa kada se primenjuje ovaj članak koji se odnosi na Udruženje”, kaže Bajrami.

“Ova tačka 7 neformalno postavlja nivo autonomije za Srbe. Međutim, međunarodna zajednica je izbegavala da pomene termin „autonomija“ ili „Republika Srpska“, zbog rizika da bi pominjanje bilo koje srpske autonomije ili entiteta na Kosovu imalo domino efekat i u drugim balkanskim zemljama. U ovoj fazi, ako bi se ovi izrazi eksplicitno pomenuli, postojala bi implicitna obaveza obe zemlje da promene svoje ustave. Dakle, Kosovo ne bi moglo da ostvari nijedan model teritorijalne autonomije bez promene ustava, jer to direktno utiče na unitarni karakter države“, kaže Bajrami.

Miftaraj kaže da pitanje člana 7 Sporazuma o normalizaciji, koji govori o samoupravljanju srpske zajednice, kao i Sporazuma o pridruživanju, vidi kao odvojeno, ali da će tokom primene oni biti povezani.

Prema njegovim rečima, sporazum otvara mogućnost da se opštinama sa srpskom većinom, na osnovu Ustava Kosova, daju dodatna ovlašćenja u konkretnim oblastima koje se odnose na obrazovanje, zdravstvo i ekonomski razvoj.

„Davanje više nadležnosti na lokalnom nivou opštinama sa srpskom većinom može biti od koristi za Kosovo u smislu da Zajednica ima više koordinacioni karakter, bez izvršnih ovlašćenja, koja onda mogu imati više savetodavnu nego bilo kakvu ulogu, što bi moglo značiti oblik samouprave ovdašnjih Srba“, kaže Miftaraj.