Analitičari: Kurti koristi "sukob sa Srbijom" da prikrije stvarne probleme

Od kada je preuzeo vlast, pre skoro četiri godine, Aljbin Kurti je pred svojim narodom identifikovao glavnog neprijatelja - Srbiju, čime je potpuno ignorisao stvarne probleme sa kojima se kosovsko društvo suočava, piše Albanijan post.

Za istoričara i filozofa Juvala Noa Hararija, istorijski najlakši način da se ljudi podstaknu na zajednički cilj bio je stvaranje narativa zasnovanog na fikciji.

"Kada bi političar rekao narodu celu istinu o svojoj naciji, verovatnoća da dobije izbore bila bi minimalna. Dakle, državnik sa ciljem da privuče pažnju ljudi i uvuče ih u određeni narativ u većini slučajeva koristi sedište straha. Primena straha kao metode datira još iz kamenog doba", kaže Harari.

Metod mobilisanja društva protiv spoljnog neprijatelja, prema mišljenju političkog komentatora Afrima Kasoljija, stvara dosta unutrašnjih usluga aktuelnoj Vladi na Kosovu.

Kasolji ocenjuje da je ovom metodom Kurti potpuno paralisao opozicione kritike.

"Potonji su uglavnom imali reaktivnu reakciju. U međuvremenu, održavajući živom temu uspeha za koje tvrdi da je imala na severu, od zabrane dinara, zatvaranja srpskih pošta, nelegalnih opština do otimanja vila Milana Radojičića, vladajuća stranka je u tome uspela. To je način da se eksponira kao drugačija od opozicionih partija koje su bile na vlasti“, kaže Kasolji.

Prema Kasoljiju, kritike da je zemlju stavio pod mere sankcija i u izolaciju koristeći Srbiju kao marionetu nisu narušile Kurtijev ugled u javnosti.

"Naprotiv, oni počinju da se posmatraju kao neophodno zlo u funkciji većeg dobra kao što je ’oslobođenje Severa‘. A o mnogim drugim promašajima u društvenoj i ekonomskoj sferi ove vlasti, koji su gotovo potpuno marginalizovani iz javnih rasprava, da i ne govorimo“, dodaje on.

Ovaj paradoks, kaže Kasolji, može se videti u jednostavnoj činjenici, gde su u mnogim istraživanjima, iako su građani Kosova kao svoje glavne probleme naveli siromaštvo, nezaposlenost, inflaciju, ipak zadovoljni učinkom vlade.

S druge strane, za Petrita Zogajna, populistički pokreti kao što je Samoopredeljenje, kada dođu na vlast, imaju problem da daju rezultate u konkretnim javnim politikama.

Stoga, oni, u ovom slučaju i Pokret Samoopredeljenje, prema njegovoj oceni, biraju različite narative: poput lošeg upravljanja u prošlosti ili prepreka koje dolaze iz onoga što se zove "duboka država“.

"Neke zemlje biraju imigraciju kao temu (SAD), druge suverenitet (Velika Britanija sa Bregzitom), treće sa stranim imperijalizmom (Venecuela, Iran itd.). Kosovo nije izuzetak u stvaranju ovih narativa. Pokret Samoopredeljenje je u suštini bio i ostao populistička politička formacija, a vlada ne može biti drugačija“, objašnjava politički komentator.

Previše se fokusirajući na pojednostavljene populističke formulacije, ova politička formacija, prema Zogaju, nije izgradila nikakvu političku strukturu u sebi, da bi se po dolasku na vlast mogla baviti javnim politikama na način da rezultati ne izostanu.

"Dakle, nemajući politički program o javnim politikama, u izrazitom nedostatku ljudskih resursa za sprovođenje određenih politika, Samoopredeljenje je izabralo da vodi Vladu ove četiri godine pomoću prepreka koje se Kosovu prave spolja. Srbija je bila najlakši i najefikasniji način da prikrijete svoje neuspehe, u privredi, prosveti, zdravstvu itd.“, dodaje on.

Srbija i "prepreke“ koje iz nje dolaze, stranka na vlasti, smatra Zogaj, potrudiće se da ih umnoži, uveliča i ponovi u javnosti, da se manje priča o ekonomiji, manje o platama rudara ili PISA testu.

Sukob sa Srbijom, prema mišljenju političkog komentatora Skadrana Ramadanija, oblikovao je ne samo nacionalni identitet Kosova, već i socijalnu i kolektivnu psihologiju.

Sever Kosova je, prema njegovoj oceni, kritična tačka u ovom sukobu.

"Svaki razvoj događaja na ovim prostorima je praćen snažnim emocionalnim reakcijama, a ponekad i nasiljem. To se dešava zato što je sukob sa Srbijom jedan od glavnih faktora koji su doprineli oblikovanju nacionalnog identiteta Kosova i njegovog društvenog senzibiliteta. Zbog toga je sukob sa Srbijom jaka referentna tačka za svakog kosovskog političara“, kaže on.Ramdani ocenjuje da je premijer Kurti veliki eksploatator ovog sukoba.

"On je iskoristio sukob sa Srbijom da unapredi svoju političku agendu, posebno u trenucima kada je podbacio u drugim oblastima vlasti. Kurti je instrumentalizovao sever Kosova i sukob sa Srbijom da zadrži svoju političku podršku, iako je na kraju pristao da kosovskim Srbima da političku autonomiju koja prevazilazi ono što garantuju sporazumi iz 2013. i 2015.“, kaže Ramadani.

U zaključku, Ramadani smatra tragičnim to što Pokret Samoopredeljenje i dalje uspeva da održi funkcionalnu propagandu za sever Kosova.