Analitičari: Makron igra ulogu lošeg policajca na Balkanu

Predsednik Francuske Emanuel Makron igra ulogu "lošeg policajca" na Balkanu i izjavama deli packe Prištini, Beogradu, a time raspršuje i nade oko ulaska Zapadnog Balkana u krug odabranih do 2030. Tako, Makron preti ukidanjem vizne liberalizacije, ocenjuje da određivanje datuma nema smisla, a nameće se pitanje: zašto jedan od dvojice najvažnijih političara EU tako nastupa i da li je to njegov iskreni gnev ili taktika kojom želi nešto da postigne, piše Blic.

Diplomata Srećko Đukić smatra da se Makron izgleda takmiči za prvo mesto u antologiji "proslavljenih" izjava.

"Kojim se sve izjavama on nije upisao u tu knjigu? Setimo se da je za NATO izjavio da je u stanju šloga, nije bolje prošla ni EU, a tek SAD. Zato ništa ne iznenađuje kada je Makron u pitanju. Uostalom, malo li je takvih lidera danas u svetu?", rekao je za Blic Đukić.

Ipak, upozorava, da moramo biti oprezni jer Pariz ima veliku ulogu u EU.

"Međutim, mi moramo biti oprezni, jer Francuska drži ključeve EU, bez nje se ne može, a ona sve može. Srbija nije u poziciji da ignoriše francuske izjave bilo kako da one 'antologijski' zvuče, niti je članica Unije, niti je država bez golemih problema. Naprotiv. Zato Makrona treba ne samo dobro čitati nego i pratiti šta će uraditi", kaže Đukić.

Nemanja Todorović Štiplija, iz Centra za savremene politike, za "Blic" kaže da Pariz ima interese za takav nastup.

"Francuski predsednik Emanuel Makron je instinktivno skeptičan prema proširenju, jer vidi manju, a dublje integrisanu Evropsku uniju kao najbolje rešenje za francuski nacionalni interes. Zbog rata u Ukrajini je Francuska bila 'primorana' da modifikuje svoje stavove o proširenju i sada je svesna da se nešto mora preduzeti po tom pitanju u doglednoj budućnosti, ali to ne znači da postoji entuzijazam i to se sa vremena na vreme jasno vidi", rekao je Štiplja.

Todorović Štiplija koji je u Tirani prisustvovao Samitu Berlinskog procesa i Makronovoj izjavi, kaže da je izjava francuskog predsednika nespretno preneta.

Dodaje i da je istina da on ne vodi preterano računa za reputaciju koju EU ima na Zapadnom Balkanu, što potiče iz njegovog odsustva entuzijazma prema proširenju.

"U konkretnom slučaju Kosova, stalo mu je da se situacija stabilizuje, kao i celoj EU i SAD. On je u tom govoru pozvao obe strane, i Beograd i Prištinu, da hitno porade na tome, ali time što je uopšte pomenuo vize izazvao je uznemirenost na Kosovu. Prema tome, ne mislim da je u pitanju neka vrsta šire strateške koordinacije, na primer sa Nemačkom, u kojoj Makron igra 'lošeg policajca', već samo njegovi politički instinkti i politički stil", ocenjuje Todorović Štiplija.

Makron je u Tirani pozvao na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i naveo da će i zvaničnici u Beogradu i Prištini biti odgovorni oko sprovođenja izbora na severu.

"Jasno kažem, verovali smo vam za vize, slučaj je obustavila Francuska jer se radi o poštovanju date reči i reč se ne drži. Očekujem da će strane krenuti napred i to je uslov mira na celom prostoru", dodao je.

Kada je visoki zvaničnik EU Šarl Mišel govorio da bi 2030. godina mogla da bude datum proširenja, Makron ga je "poklopio" rekavši da je rizik "misliti da možemo da se proširimo bez reformi", podseća Blic.