Analitičari: Narativ Samoopredeljenja o hibridnom ratu pokušaj da se naruši poverenje u javnosti

Uoči parlamentarnih izbora na Kosovu, zvaničnici vladajuće stranke pooštrili su "jezik" prema medijima, optužujući većinu njih da se svrstavaju sa spoljnim akterima u hibridnom ratu protiv Kosova. Međutim, analitičari smatraju da je taj narativ pokušaj da se naruši poverenje u javnosti, prenosi Albanijan post.

Analitičari ocenjuju da kosovska vlada predvođena Pokretom Samoopredeljenje tumači izveštaje novinara kao "organizovane napade" na njih, koji ceo medijski korpus stavljaju u dugu liniju kosovskih neprijatelja. A to, po mišljenju posmatrača, odražava opasan mentalitet u demokratiji.

Direktor Instituta za socijalnu politiku "Musine Kokalari" u Prištini Visar Imeri ocenjuje da je upotreba termina "hibridni rat" potpuno neprikladna u kontekstu Kosova. On ističe da je reč o terminu, koji je postao popularan nakon ruske agresije u Ukrajini, a vlada Kosova ga koristi da seje nepoverenje prema kosovskim medijima.

"Imamo veliki problem: vlada kategorički odbija da prihvati činjenice i račune. Ovo je veoma opasno kršenje principa demokratije, sistema u kome su transparentnost i odgovornost suštinski", navodi Imeri dok optužbe vlasti na račun medija naziva paradoksalnim.

Zvaničnici Vlade Kosova nisu pokazali na šta konkretno misle kada koriste ovaj termin, koji nema preciznu definiciju, dok analitičari podvlače da nejasna upotreba termina "hibridni rat" može poslužiti za manipulaciju javnim mnjenjem i stigmatizaciju onih koji kritikuju vlast, u ovom slučaju novinare.

Imeri postavlja pitanje: "Kako neko može da opiše ovu aktivnost kao hibridni rat, a da ne preduzima ništa protiv toga?".

"Ova situacija je paradoksalna – kao da vas je napao neprijatelj, ali da napad proglasite samo deklarativno, bez preduzimanja ikakvih odbrambenih mera", kazao je.

Za političkog analitičara Afrima Kasolija, lideri vladajuće stranke imaju za cilj da održe podršku javnosti, dovodeći u pitanje poverenje građana u medije. On dodaje da je bitka u okviru "hibridnog unutrašnjeg rata" to što se "činjenicama ne veruje, relativizuje i anatemira" dok se one ne isključe.

Citirajući čuvenu maksimu "ništa nije istina i sve je moguće" britanskog producenta Pitera Pomeranceva, koja ilustruje tehniku kojom su se služili diktatori 21. veka, Kasoli ističe da je cilj Pokreta Samoopredeljenje stvaranje "kolektivne stvarnosti" na Kosovu kroz diskreditaciju medija.

"Moć pokreta Samoopredeljenje nema za cilj da se bori i ispravlja patologije koje održava, već da stvori kolektivnu realnost zasnovanu na lažnim tvrdnjama, gde se sve smatra mogućim, a ništa nije istinito", podvlači Kasoli navodeći da aktuelna vlada po modelu "brutalne varijante" zauzimanja države.

Kosovo se, prema nekim ocenama raznih međunarodnih organizacija, već nalazi u grupi sa problematičnom situacijom slobode štampe, dok su izveštaji medija sa aktuelnom vladom Kosova skoro na poslednjem rangu zbog neprijateljskog, uvredljivog i pogrdnog jezika vlasti na račun kosovskih novinara.

U poslednje dve godine povećani su fizički i verbalni napadi na novinare, uključujući napade na digitalne platforme, napade vlasti da otežaju svakodnevni rad novinara, što je pojava koja je rezultirala drastičnim padom Kosova na rang listi Reportera bez granica za 2024. godinu.