Albanski analitičari: Poruke Makrona dokaz da je Vučić odneo diplomatsku pobedu nad Kosovom

Poseta predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji, potpisivanje više ekonomskih ugovora uključujući i nabavku borbenih aviona „rafal“, kao i stavovi koje je izneo o Kosovu govore o diplomatskoj pobedi predsednika Srbije Aleksandra Vučića za koju su odgovorni predsednica Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti, i vidljivo je približavanje Francuske Srbiji i udaljavanje od Kosova.

Bivši glavni inspektor Kosovske obaveštajne agencije Škeljzen Sopjani izjavio je za Kosovo onlajn da je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu veoma važna za Srbiju i to u kritičnom trenutku za Prištinu, koja, kaže, mora da bude pažljivija, jer ova poseta znači približavanje Francuske Srbiji, a udaljavanje od Kosova.

“Makronova poseta je veoma važna za Srbiju, a dolazi u kritičnom trenutku za Kosovo, jer, kao što vidimo, Kosovo, odnosno Kosovska vlada se ne doživljava kao veoma pouzdan partner, ni od strane SAD”, rekao je Sopjani.

Navodi da je važan, a “pomalo i zabrinjavajuć” za region, sporazum po kojem će Beograd od Francuske nabaviti 12 “rafala”, jer to, kako kaže, udaljava region od ravnoteže snaga.

“Svi znamo šta se dešavalo u prošlosti, od ’90-ih, i to je malo zabrinjavajuće s obzriom na činjenicu da Srbija ne pokazuje iskreno zalaganje za mir. Upravo suprotno, često vidimo inicijativu za izazivanje novog konflikta u regionu, poput inicijative “srpskog sveta”, ali i svega što se dešava sa Miloradom Dodikom u Republici Srpskoj, kao i sa stalnim neprijateljskim izjavama prema Kosovu, neprijateljskim izjavama prema Hrvatskoj, ali iz Hrvatske prema Srbiji, sa Kosova prema Srbiji… Kada se uzmu u obzir sve okolnosti, lično ne mislim da je to pametno, niti dobrodošlo”, kazao je Sopjani.

Posetu francuskog predsednika, sumirao je rečima:

“Videli smo približavanje Francuske Srbiji, a udaljavanje od Kosova”.

To je, kaže, zabrinjavajuće zbog čega savetuje kosovskoj vladi da bude pažljivija i da uradi mnogo više da bude blizu partnera, a ne da se od njih udaljava.

“Uz to, u poslednje vreme vidimo dosta zabrinutosti naših partnera u vezi sa poverenjem u kosovsku vladu, tako da će ovo imati uticaja posebno u međunarodnoj areni i u vezi sa Kosovom”, dodao je Sopjani.

Bivši diplomata Bljerim Čanaj za Albanijan Post ocenio je da je Vlada Kosova svojim postupcima koji su imali isključivo za cilj unutrašnju izbornu potrošnju pomogla predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Srbiji u pozicioniranju u međunarodnoj areni, a zatim i u dijalogu Beograda i Prištine.

„Srbija je desetinama godina diplomatski radila da bude viđena kao žrtva i sada je to postigla. To je zbog činjenice da je Vlada Kosova – svesno ili nesvesno – pomogla Vučiču da dođe do ove pozicije“, ocenjuje Čanaj za Albanijan post.

On je komentarišući posetu predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji i njegovu izjavu da će zvanični Pariz nastaviti da prati „uslove u kojima živi srpska zajednica na Kosovu“, rekao da bi to trebalo da bude razlog više da se formira ZSO.

Pominjanje kršenja ljudskih prava je, kaže, „stavilo pod mikroskop Vladu Kosova“.

„Primetili smo da poslednjih meseci Vučič uopšte ne pominje Kosovo, to je zato što su Aljbin Kurti i često Vjosa Osmani odradili svoj posao tako što su upali u Vučičevu zamku i sada se vrte u začaranom krugu u potrazi za izlaskom iz ove situacije“, kaže Čanaj.

Pohvale Srbiji od strane francuskog predsednika za bivšeg poslanika Pokreta Samooopredeljenje Afrima Kasoljija govore o zabrnjivajućoj situaciji.

„Situacija postaje zabrinjavajuća kada se uzme u obzir činjenica da je Pariz jedan od dva glavna sponzora francusko-nemačkog plana, iako je Makron izjavio da Francuska stoji iza plana, ali ekonomski interesi rade svoje. A to se vidi i po tome što je Makron bio veoma oštar prema Kosovu baš u sred Beograda“, rekao je Kasolji.

Komentarišući niz bilateralnih i ekonomskih sporazuma uključujući i kupovinu 12 „rafala“, on ocenjuje kao „hrabrost srpskog lidera“ koji ima za cilj da beskrajno odugovlači normalizaciju odnosa sa Kosovom.

Stoga je takav pristup, smatra Kasolji, učinio da proces dijaloga Kosova sa Srbijom bude asimetričniji nego ikada ranije.

„Taj dvostruki pristup se može posmatrati još od dešavanja posle 24. septembra, gde se od Srbije do sada tražilo samo da kazni odgovorne za srpski paravojni napad i nije bilo drugih posledica. A ekonomski odnosi sa ovim zemljama su se samo produbljivali, dok Kosovo i dalje ostaje pod sankcionisanim merama“, tvrdi on.

I za Čanaja, ekonomsko približavanje Srbije Francuskoj u kontekstu ugovora vrednog više milijardi dolara jača poziciju Srbije u međunarodnoj areni.

„Srbiji se daje podrška, a time i zaštita od međunarodne zajednice, jer jednostavno podržavajući i štiteći Srbiju, oni automatski štite svoje investicije u Srbiji, koja sada kada Kosovo ima hladne odnose sa svojim partnerima stvorene za duže vreme jača svoje partnerstvo. sa ovim zemljama već 30 godina. Naravno, partneri će tada zaštititi svoje partnere“, tvrdi Čanaj.

Za eksperta za međunarodne odnose Akrija Čipu, Makronove izjave u Beogradu protiv Kosova mogle bi da budu upozorenje i veći pritisak Francuske i EU na Kurtija, posebno u kontekstu kada Kosovo „nije u stanju da saopšti prirodu akcije koje je preduzela, koje su potpuno legitimne, a sa druge strane razmatraju stavove prijateljskih zemalja”.

„Ono što je ostavilo loš utisak je činjenica da izjave stižu tokom posete predsednika Makrona Beogradu, gde se čini da on upire prstom u Kosovo ne obazirući se na drugu stranu medalje i destruktivnu ulogu same Srbije“, ocenjuje Čipa.

Dodaje da je reč o Makroovom „pragmatičnom stavu“ koji mogu biti vezani za uske interese Francuske.

„Prirodne mogu biti i ocene zemalja regiona za politiku Francuske i zagrljaj Srbije, uzimajući u obzir opasnost koju predstavlja naoružanje Srbije za bezbednost i mir na Balkanu“, rekao je on.

Profesor diplomatije u Francuskoj Valon Murtezaj smatra da posetu Makrona Srbiji treba tumačiti kao približavanje jedne od zemalja Zapadnog Balkana EU.

„Celokupnu posetu predsednika Makrona treba shvatiti kao saradnju u kontekstu približavanja jedne zemlje Zapadnog Balkana, u ovom slučaju Srbije, i vodeće zemlje u Evropskoj uniji, kao što je Francuska“, rekao je Murtezaj.