Analitičari: Šta će biti bolni kompromis koji je Lajčak spomenuo

Ni Evropska unija ni međunarodna zajednica uopšte formalno nisu dali signale, niti je jasno definisano šta se podrazumeva pod "bolnim kompromisom", o kojem govore kada je reč o postizanju sveobuhvatnog sporazuma između Kosova i Srbije, kažu stručnjaci za politička pitanja Naim Rašiti i Donika Emini.

Zvaničnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, ali i zvaničnici Srbije i Kosova više puta su govorili o neophodnosti "bolnog kompromisa" radi postizanja mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije, piše Gazeta Ekspres.

Lajčak: Rešenje između Kosova i Srbije bolan kompromis

Nedavno je specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbija Miroslav Lajčak na Beogradskom bezbednosnom forumu izjavio da bi rešenhe spora "bio bolan kompromis" koji je moguć i koji vredi .

Međutim, šta je taj bolni kompromis, Lajčak nije pojasnio. Tu izjavu nisu razjasnili ni drugi zvaničnici EU.

Izolovane rečenice - bez zvaničnog objašnjenja, nezvanično - jasna izjava

Portparol EU Peter Stano, zadužen za spoljnu politiku, rekao je za Radio Slobodna Evropa da "izolovane rečenice" evropskih zvaničnika koji su govorili na tom događaju nikada ne bi trebalo tumačiti.

"On (Lajčak) je govorio u širem kontekstu i rekao mnogo više od ove rečenice, tako da nije potrebno tumačenje ili objašnjenje", naveo je Stano.

Ipak, zvaničnici EU, pod uslovom anonimnosti, objasnili su da je Lajčak na Beogradskom bezbednosnom forumu "izjavio ono što je jasno" i da je to, po njihovom mišljenju, značilo moguće priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije , ali i formiranje Zajednice srpskih opština.

Evropski zvaničnici podsećaju da je predsednik Srbije, u nekim slučajevima u svojim javnim nastupima ili intervjuima, rekao da Srbija mora biti spremna na bolan kompromis, što znači, kako su oni objasnili, "eventualno prihvatanje i priznanje da Kosovo više neće biti deo Srbije - i zato je potrebna kompenzacija".

Takođe, zvaničnici su rakli da su čak i kosovski političari, u nekim slučajevima, rekli da neophodni kompromis nikada nije lak "i uključuje odricanje iz nekih zahteva".

U tom kontekstu, evropski zvaničnici uključeni u dijalog, smatraju da se sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština "može videti kao bolan kompromis".

"Teške teme su na stolu, gde će se testirati volja za kompromisom, a kompromis će verovatno biti težak za jednu ili drugu stranku, u svetlu njihovih unutrašnjih političkih pritisaka", rekli su evropski zvaničnici, dodajući da ipak vredi raditi na tom kompromisu, s obzirom na to da će krajnji rezultat biti normalizacija i eventualna integracija u EU.

Rašiti: Problem na posredniku

Direktor Balkanske grupe za politiku Naim Rašiti rekao je za Radio Slobodna Evropa da akteri uključeni u dijalog nisu nagovestili kako će izgledati kompromis i da je teško znati.

Prema njegovim rečima, tačno se zna šta žele Kosovo i Srbija. Kako je naveo, Kosovo traži priznanje od Srbije i uklanjanje barijera na putu ka punopravnom međunarodnom članstvu i evropskoj perspektivi.

Na drugoj strani, dodao je, Srbija želi da reši pitanje Kosova dovoljno da ono ne postane prepreka članstvu u EU.

Rašiti je istakao da bi u ovom kompromisu Kosovo ponudilo Ahtisarijev dokument ili, kako ga on naziva, "Ahtisaari plus", Zajednicu srpskih opština da dobije priznanje od Srbije, ali zadržavajući jedinstveni karakter države i njenu funkcionalnost.

Istovremeno, dodao je, Srbiji je potreban kompromis, bilo teritorijalni, bilo znatno prošireni status kosovskih Srba i Srpske pravoslavne crkve, kao i druga prava Srba na Kosovu, radi moguće pune normalizacije odnosa.

Ali, prema njegovim rečima, Srbija je vrlo nevoljna da izričito prizna Kosovo.

"Sada je problem u posredniku. On je opisao proces kao 'bolan kompromis' za zatvaranje svih otvorenih pitanja i uklanjanje svih prepreka napretku Kosova ka EU, ali nije nazvao problem pravim imenom. Države članice EU, posebno Nemačka, već izričito govore o uzajamnom priznavanju, koja pre nego što se udovolji nazivom sporazuma, traži međusobno priznavanje između dve zemlje. Polazeći od priznanja između dve zemlje, mora se naći kompromis o tome kako će se ove dve zemlje prilagoditi ovom političkom procesu", naglasio je Rašiti.

Izvršna direktorka platforme CiviKos Donika Emini rekla je za Radio Slobodna Evropa da su tokom čitavog kosovsko-srpskog dijaloga, kada su se stranke vratile, bilo iz Brisela ili iz Vašingtona, trijumfalnim izjavama stvorile percepciju protiv po kojoj svaka se predstavila da je pobedila suprotnu stranu ili da su korak ispred druge strane.

U međuvremenu, prema njenim rečima, strane su tražile kompromis i to su naglasili zvaničnici EU.

"Prvo, Lajčakova izjava da će (kompromis) biti bolan, ali osoba koju ću potpisati biće na ispravnoj strani istorije, bila je pomalo apsurdna. To pokazuje da možda ni EU nije jasno šta je taj 'bolni kompromis'. To vidim kao strategiju da se obe strane bar pripreme za sporazum, koji neće biti samo dobitnik-dobitnik, već i gubitnik-gubitnik. Međutim, EU nikada nije bila jasna u slanju takvih poruka", naglasila je Emini.

Pacoli: Kosovo više nema šta da ponudi Srbiji

Radio Slobodna Evropa navodi da od zvaničnika kosovske vlade nisu uspeli da dobiju komentar o tome šta za njih znači "bolan kompromis".

Iz opozicione stranke Pokreta Samoopredeljenje poslanica Fitore Pacoli rekla je za Radio Slobodna Evropa da je Kosovo napravilo mnogo kompromisa kada je u pitanju dijalog sa Srbijom i da sada ne bi trebalo da prihvati bolne kompromise, koji će doneti samo štetu.

"Sada smo u situaciji da Kosovo nije u stanju da napravi kompromise, jer će oni ugroziti državu, osporiti naše pravo na budućnost", rekla je Pacoli i dodala da Kosovo nema više šta da ponudi Srbiji.

Prema njenim rečima, Kosovu je onemogućen razvoj kao države upravo zbog intervencija Srbije koja "ni u jednom trenutku nije priznala krivicu za zločine koje je počinila".

Pacoli je mišljenja da bi najbolje rešenje bilo da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

"Sada je vreme da Srbija prizna krivicu, izvini se za zločine počinjene na Kosovu, vrati tela nestalih, plati ratnu odštetu i zatim prizna Kosovo kao nezavisnu državu, jer je Srbija nanela toliko štete na Kosovu da više nema pravo da od Kosova zahteva bilo šta", navela je Pacoli.

Dodala je da bi Kosovo i Srbija trebalo da idu u EU kao dve nezavisne države, zajedno sa drugim zemljama u regionu.

Reči bez težine međunarodnog faktora i crvene linije strana

Rašiti je istakao takođe da je teško detaljno definisati kompromis koji Kosovo i Srbija zahtevaju da okončaju međusobni spor.

Prema njegovim rečima, ostaje činjenica da uprkos dva pisma koja je američki predsednik Donald Tramp uputio visokim zvaničnicima na Kosovu i u Srbiji, gde se govori o eksplicitnom uzajamnom priznavanju, obe strane malo veruju da je to moguće u tom procesu.

Takođe, dodao je, uprkos činjenici da su Nemačka i kancelarka Angela Merkel više puta govorile da Srbija treba da prizna Kosovo, Srbija je postigla mali ili nikakav napredak u tom pogledu, dok Kosovo veruje malo ili nimalo da može dobiti priznanje od Srbije.

"Reč Međunarodnog faktora izgubio je na svoju težinu kada je reč o kompromisu i okvirnom rešenju. Više nije pitanje šta je kompromis i njegova formulacija, posebno iz perspektive Kosova, već kako će se ovaj proces završiti. Međunarodni faktor ga godinama odlaže 'ako ne ove godine onda nareedne godine'. Sad se opet govori isto. Nismo formulisali kraj ovog procesa. Naravno, nisu samo oni krivi, već i strane koje odstupaju", istakao je Rašiti.

Naglasio je da je nebulozni kontinuitet oko konačne vremenske definicije procesa dijaloga doveo do toga da sve više opada poverenje politike i građana u taj proces.

Međutim, Emini je ocenila da su političke elite na Kosovu i u Srbiji potpuno nespremne za bilo kakav epilog dijaloga. Kako je navela, Kosovo nema predstavu kako će izgledati pobeda i kako bi izgledao kompromis.

Prema njenim rečima, srpska strana u internom narativu insistira na tome da neće priznati Kosovo i to čini putem medija koji pod vladinom kontrolom.

"To znači da oni stalno imaju narativ, koji za javnost u Srbiji podrazumeva poruku da su ove dve zemlje na ivici rata. Na Kosovu, s druge strane, vlada ima izjave samo za javnu potrošnju, ali kojima ni sama više ne veruje. Ovo se posebno odnosi sa onim što je potpisano u Vašingtonu, gde je premijer ranije govorio da je minišengen crvena linija koju neće preći, međutim je on potpisao upravo tako nešto", istakla je Emini.

Kako je navela, trenutno kosovski premijer Avdulah Hoti tvrdi da postoje crvene linije za diskusije oko Zajednice sprskih opština.

"Međutim, vidi se jasan trend koji će nas vratiti na ovo pitanje. Crvene linije na Kosovu nisu bile tako jasne kao u Srbiji. Ove crvene linije su vrlo fleksibilne, jer su pomerene i prekršene i više njima ne veruje, niti sam premijer, niti javno mnjenje", naglasila je Emini.

Dodala je da ta situacija čini Kosovo slabijim u pregovorima, ali i nepredvidljivijim u tom dijalogu.

Emini je navela i da su Sjedinjene Američke Države posredovale između Kosova i Srbije u postizanju sporazuma u ekonomskom smislu, ali u političkom smislu, nisu odgonetnule taj sporazum.

Dijalog između Kosova i Srbije započeo je 2011. godine uz posredovanje Evropske unije. Cilj tog dijaloga je puna normalizacija odnosa.

Nedavno su Sjedinjene Američke Države pojačale napore na približavanju strana u normalizaciji odnosa i u tom kontekstu su 4. septembra u Beloj kući u Vašingtonu Kosovo i Srbija potpisale sporazum o ekonomskoj normalizaciji.