Analitičari: Termin "međusobno priznanje" posmatrati kroz prizmu krize u Ukrajini i uvođenja sankcija Rusiji

Činjenicu da evropski zvaničnici umesto termina „normalizacija odnosa” sada zvanično koriste termin „međusobno priznanje” treba posmatrati kroz prizmu ukrajinske krize, neutralne pozicije Srbije i odluke da ne uvede sankcije Rusiji, tvrde analitičari, prenosi Politika.

Kako objašnjava politički analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac presija na Srbiju se pojačava da bi Beograd uveo sankcije Moskvi i to je jedan od pritisaka, pored onemogućavanja uvoza ruske nafte. Neke zemlje koje su članice Evropske unije, ističe Graovac, oslobođene su toga i mogu da uvoze naftu, dok za Srbiju koja nije članica EU, važe drugačija pravila.

„Ovo je u službi uvođenja sankcija Rusiji. Ne treba zanemariti činjenicu da Nemačka i kancelar Šolc imaju viziju zapadnog Balkana koji će se integrisati u EU. Postoji iskrena želja da se to desi. To je jedini način da se ovde potisnu kineski, ruski, kao i američki uticaj i da se ovde ojača evropski uticaj”, ukazuje Graovac.

On dodaje da je veliki problem to što za to treba podrška SAD koje kontrolišu i koje mogu da utiču na veliki broj evropskih zemalja. Cilj je da ubrzaju rešenje pitanja KiM kako bi ovaj region što pre mogao da uđe u EU.

Kako kaže naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević postoji strah da se ukrajinska kriza ne prelije na Balkan.

„Nemačka je shvatila da ova ukrajinska kriza može da se proširi i na Balkan, da je Balkan bure baruta koje može da eksplodira i traži brzi izlaz u priznanju Kosova od Srbije, a kasnije integraciji Srbije u EU, što bi potom stabilizovalo region. Njima je ukrajinska kriza otvorila oči. Da takva jedna kriza može da pogodi i njih u srcu Evrope, na Balkanskom poluostrvu, i da oni iz toga što pre treba da izađu, a da je izlaz u tome da Srbija prizna nezavisnost Kosova”, ukazuje Zečević.

Ističe da iz perspektive SAD, koje priznaju nezavisnost Kosova, očekivano je da pod normalizacijom odnosa podrazumevaju „međusobno priznanje”, dok EU zbog odbijanja pet članica da prihvate jednostrano proglašenu nezavisnost, nema jedinstven zvaničan stav povodom ovog pitanja.

Govoreći o pojmu normalizacije odnosa, Graovac napominje da je ona podrazumevala viziju Zapada, da se reše sva sporna pitanja između Beograda i Prištine i da kao vrhunac toga dođe do međusobnog priznanja.

„Kako bi dali šansu razgovorima, insistirali su samo na tome da se razgovara o normalizaciji odnosa. To se kod njih uvek podrazumevalo: da svaki razgovor između Beograda i Prištine, na kraju, treba da se završi priznanjem. SAD su tu bile direktne, iskrenije, i to su nam jasno stavile do znanja”, ukazuje Graovac.

Komentarišući ono što je rekao kancelar Šolc kada je posetio Srbiju i ono što je o tome kazao predsednik Srbije, Zečević napominje da Srbija na istu stvar gleda onako kako piše, a Nemačka je tumači.

„Cilj pregovora između Beograda i Prištine bio je sveobuhvatna normalizacija odnosa između jedne i druge strane i to tako piše. To je kompromisni termin koji je korišćen pre desetak i više godina da bi se obe strane privolele na pregovore. Srbija nije htela da prizna nezavisnost Kosova, pa je upotrebljen ovaj kompromisni termin i Srbija se toga drži. Nemačka ga tumači na svoj način, kao da na kraju tog procesa dolazi do priznanja nezavisnosti Kosova”, ukazuje Zečević.

Zečević podvlači da Evropski parlament pokušava da ga protumači na taj način i dodaje da to nije zvanični stav EU, jer on nije usaglašen u Savetu ministara EU.

„To je jedan stav Evropskog parlamenta, jedna rezolucija, koja nije obavezujuća. Ali i stav EP, i stav Nemačke, ima svoju težinu i o tome treba voditi računa”, ističe Zečević.