Analitičari: Uklanjanje tabli na albanskom na ulazu u Severnu Makedoniju izazvaće podele

Poznavaoci političkih prilika u Severnoj Makedoniji smatraju da je uklanjanje tabli na albanskom jeziku na ulazu u zemlju deo političke agende vladajuće stranke VMRO-DPMNE, koja je, kako ističu, i došla na vlast promovišući nacionalističke ideje i antialbansko raspoloženje. Kako upozoravaju takvo delovanje najviše šteti građanima koji od vlasti očekuju poboljšanje životnog standarada, vraćanje vere u institucije i ekonomski razvoj, a ne podele i etničke sukobe.

Pod novom vladom koju predvode najveća partija u Severnoj Makedoniji VMRO-DPMNE i albanska koalicija VLEN, odlučeno je da se albanski jezik ukloni sa putokaza na auto-putu Blace-Skoplje.

Po sadašnjem zakonu je obavezno da na ovim tablama budu natpisi i na albanskom jeziku, ali to nije sprečilo uklanjanje starih i postavljanje novih na kojima se pojavljuju makedonski, engleski i francuski jezik.

Table na albanskom jeziku uklonilo je JP "Državni putevi" sa svih puteva kojima upravlja to preduzeće.

Politički analitičar Sefer Seljimi izjavio je za Kosovo onlajn da nije bilo neočekivano od VMRO-DPMNE da pokrene inicijativu za uklanjanje tabli na albanskom jeziku.

Podseća da je cela njihova kampanja vođena pod sloganom "Makedonija opet tvoja" sa idejom da se "vrati" makedonsko dostojanstvo imajući u vdu da su Albanci preuzeli preveliku vlast.

"Ovo je na neki način bio test kako će reagovati na ovakve naredne korake ili šta će morati da usledi od ove vlade i testiranje partnera u koaliciji tj. koalicije VREDI, koje na neki način predstavljaju Albance. Nakon žestoke reakcije u javnosti, naravno, nažalost, ta tabla nije institucionalno povučena, već se pretpostavlja da je to urađeno u privatnom svojstvu nekih fizičkih lica. Ista još nije vraćena u Blace, već  neka slika table koja je prethodno postavljena u Tabanovce i koja je u skladu sa zakonima i ustavom Republike Makedonije", rekao je Seljimi.

Analitičar smatra da se takvi potezi očekuju i u budućnost.

Pojašnjava da VMRO-DPMNE nastoji da promovišući antialbanske ideje pridobije pristalice na narednim lokalnim izborima.

"VMRO-DPMNE za sada ima veliku i veoma stabilnu većinu, koja se odnosi na većinu za upravljanje, a njihov glavni cilj nije centralna vlast, već ovim potezima određuju buduću kampanju za lokalne izbore koji predstoje sledeće godine", ukazuje.

VMRO-DPMNE, ističe, takvim delovanjem nastoji i da pošalje poruku svojim koalicionim partnerima u Vladi Severne Makedonije da ih ne uvažava i da ne učestvuju u donošenju odluka.

"Znamo da sa druge strane, od drugog vladinog partnera, sve vreme stiže poruka, iz stranke ZNAM, partija Maksima Dimitrievskog, da je ZNAM u koaliciji da garantuje da makedonske stranke nikada više neće biti potcenjene, kako oni kažu, za neke etničke zahteve. Mislim da je ovo prva poruka koja se šalje njihovim koalicionim partnerima, a druga politička poruka se šalje Albancima u celini u Republici Makedoniji da sad postoji novi šef u državi i da će ovaj šef sada pokušati da stvori državu koja pripada Makedoncima", ocenjuje analitičar.

Upozorava da ta politika VMRO-DPMNE neće proći bez reakcije Albanaca, naglašavajući da je jako teško oduzeti albanskoj zajednici stečena prava.

"Albanski jezik, kao službeni jezik, nije protiv makedonskog jezika. Nije ni protiv građana Makedonije. Niti je protiv bilo koga drugog u ovoj zemlji. To daje pristup samo Albancima kao građanima ove zemlje, sa institucijama koje oni ih plaćaju, da komuniciraju na svom maternjem jeziku. Ne treba zaboraviti da je rezidentno stanovništvo preko 25 odsto, a ukupna populacija Albanaca u Makedoniji je oko 30 odsto. S druge strane, Albanci su većina na polovini teritorije Republike Makedonije. Dakle, ne možete Albance tretirati kao manjinu, već kao deo, prilično važan deo, građana ove zemlje koji naravno imaju svoja prava. To je veoma važno, to razumeju naši sugrađani Makedonci, ali narativ koji nameće vladajuća partija stvara atmosferu da oni nešto štite od Albanaca. I naravno, oni to pakuju u anti-DUI-zam ili anti-SELA narativ, ali se na kraju dana, na neki način, predstavljaju kao da štite Makedoniju od Albanaca", zaključio je Seljimi.

Profesor Pravnom fakultetu Državnog univerziteta u Tetovu Baškim Seljmani kaže da je uklanjanje tabli na albanskom jeziku na makedonskim prelazima dokaz da država ne kontroliše institucije.

Podseća da je albanski narod umnogome doprineo nezavisnosti Severne Makedonije.

"Mislim da smo svi mi ovde krivi, jer ako se analizira istorijski aspekt, albanski narod je uvek pomagao, počev od nezavisnosti Makedonije, pa 2001. godine, tako da možemo analizirati na politički i akademski način. Kao naučnik iz oblasti prava, ne slažem se ni sa zakonom o jezicima, ni sa balanserom, ni sa drugim razlozima vezanim ili dobijenim od Albanaca. Imamo dva ugla analize, unutrašnji i spoljašnji. Spoljni mi nije poznat, a unutrašnji aspekt ima određene probleme koji nisu dovoljno analizirani. Svaka Vlada prvo treba da analizira situaciju i koji su razlozi za takav potez, ne može nekome da pada na pamet da ukloni tablu. Dakle, država ne kontroliše stanje institucija, obrazloženje premijera i drugih predstavnika institucija nije argumentovano. Dakle, neko zloupotrebljava situaciju, bilo iznutra ili spolja, trebalo bi da se sprovede istraga", poručio je Seljmani.

Uklanjanje tabli je, kako kaže, osetljiva poruka upućena svim građanima.

Smatra da institucije u zemlji treba da rade na otklanjanju problema, a ne da šire uznemirenost i strah među građanima.

"Osnovni problem svih građana je javni dug. Videli ste da je ova vlast uspela da dođe na vlast preko nacionalizmom. U Makedoniji je glavni problem javni dug, tu počinju svi problemi, ni ova Vlada ni prethodne ne analiziraju razloge javnog duga. Hoćemo li govoriti makedonski, albanski, nije važno, mi građani plaćamo više za hleb. To je glavni problem koji niko ne analizira", ukazao je profesor.

Dodaju da građani plaćaju cenu političkih razlika.

"Borimo se za makedonski jezik, za albanski jezik, a naša deca završavaju školovanje na stranim jezicima. S druge strane, od nezavisnosti do danas sve političke partije analiziraju svoje interese i nismo uspeli da izgradimo pravnu državu, da razmišljamo samostalno i nezavisno. Nadao sam se da će sadašnja VMRO, moderna postava koja je na vlasti, stvoriti osnovna prava za poboljšanje ekonomskog života građana", rekao je Seljmani.

Ova Vlada, zapaža, izgleda kao mešavina svih dosadašnjih stavova stranke VMRO.

Prema njegovim rečima sve političke stranke su krive za doprinos tekućem javnom dugu. 

Ne slažem se sa stavovima akademskog sveta i vreme je da sednemo i kažemo šta su istine. Sve susedne zemlje napreduju, samo je Makedonija ostala na istoj poziciji", ocenjuje Seljmani.

Govoreći o odnosima između politik Albanaca i Makedonaca, on je ocenio da je albanski blok prema makedonski blok uvek bio korektan.

"Kao Albanci, čekali smo 20 godina da promenite ime. Zašto da budemo kažnjeni, ako Makedonci imaju problema sa istorijom, sa zastavom, sa imenom? Nismo se radovali svemu što je urađeno Makedoniji, ni sa zastavom, ni sa jezikom, jer to plaćamo svi zajedno. Ali da makedonska politika vodi računa protiv jeziku, balanseru i minimalnim pravima, mislim da je pogrešno. Šta se dešava sa Ustavnim sudom? On ima dužnost da štiti ustav, ustavnost i ljudska prava. Gde su ljudska prava trenutno se ne analizira. Moguće se promene člana ili stava, ali ne i ukinuti ceo zakon. Dakle, ne znam šta se dešava, ali mi je žao što je ova Vlada žrtva tuđih postupaka", rekao je profesor.

Izrazio je uverenje da reakcije na ponašanje vladajuće većine neće izostati.

Podseća da su Albanci vodili rat za ljudska prava, te da je uznemirujuće da se njihova prava danas osporavaju.

"Mi govorimo albanski i govorićemo u budućnosti i sada želimo da institucije govore albanski. Ovde nije problem ni zastava, ni jezik, ni drugi razlozi. Mi smo samo Albanci. Jedino je u Makedoniji smanjena zastava, ne znam koliko. Ali problem Makedonije i Makedonaca nije u Albancima. Videli ste sa Bugarskom i Grčkom, tako da imam primedbe i na politički blok. Kada dođu da traže glasove, sve vreme pričaju o pravima Albanaca. Onog trenutka kada uđu u vladu zaborave te interese. Zato mislim da političke stranke padaju na testu, bez obzira da li je u pitanju Ustavni sud ili drugi sudovi. Zato molim da se mi, akademska zajednica, dogovorimo i ne dozvolimo da nam neko drugi kopa po dvorištu dok mi aplaudiramo. Dakle, naše dvorište je samo naše dvorište. A trenutno je ova vlast žrtva tuđeg kopanja", poručio je Seljmani.

Profesor političkih nauka i programski direktor Instituta za politička istraživanja iz Skoplja Vladimir Božinovski smatra da neke političke stranke u Severnoj Makedoniji žele da profitiraju na političkim temama i koriste svaki trenutak da napadnu svog političkog protivnika.

"Tako da ne mogu da vidim uklanjanje tabli drugačije od onoga što se dešavalo prethodnih godina. Jednostavno, ponekad se stvaraju incidenti, pokušavaju da se naprave incidenti, a sve sa ciljem da se, ako je moguće, nanese šteta političkom protivniku", naveo je Božinovski.

Smatra da institucije treba da donose odluke i da samovoljno postupanje pojedinaca ili političkih stranaka štete kredibilitetu države.

"Ne znam ni da li se šalje neka poruka, jednostavno treba poštovati ono što je predviđeno zakonom, jer je taj zakon doneo parlament, nebitno koja vlada ga donela. Ako nešto treba da se menja, onda je parlament taj koji to treba da promeni. Samovoljno postupanje, bez obzira na čijoj je strani, jednostavno šteti kredibilitetu same države. Jednostavno, imali smo nekoliko slučajeva da je doneta određena pravna norma, a da se uopšte ne poštuje. Nekada nije doneta nijedna pravna norma, a rade se stvari koje nisu u skladu, odnosno za šta ne postoji pravni osnov. Zato kažem, ono što će biti doneto kao zakonska norma u Makedoniji treba da se poštuje, a sve da bi se pokazalo da zakoni u ovoj zemlji važe svuda i da nisu samo građani ti koji treba da ih poštuju, već pre svega same institucije koje treba da ih sprovode", ocenio je Božinovski.

Prema njegovim rečima građani od vlasti očekuju sprovođenje vladavine prava, sprečavanje korupcije, vraćanje poverenja u institucije pravosuđa i ekonomski prosperitet, a ne etničke sukobe.

Nažalost, ističe, u proteklih 30 godina u Severnoj Makedoniji dominiaju "male teme" koje služe da za zaboorave velika i ključna pitanja.

"To ne radi jedna strana koja napada drugu stranu, već političke stranke među etničkim Albancima to rade među sobom, ali to se dešava i sa VMRO DPMNE i SDSM, što smo svedoci u prošlosti. Jednostavno, po mom mišljenju, ovo se u potpunosti defokusira sa onoga što je značajno i što građani očekuju od države, a to je vladavina prava, sprečavanje korupcije, povećanje poverenja u pravosuđe i razvoj privrede. Ovo su teme o kojima treba da razgovaramo. Ali, nažalost, u proteklih 30 godina imamo male teme koje služe kao defokus da se zaborave velike teme. Videćemo da li će tako biti i u ovom slučaju, ali po mom mišljenju to nije tema kojoj treba pridavati značaj. Trebalo bi da se radi kako je propisano zakonom", zaključio je on.