Analitičari: Zakon o Vladi se mora korigovati 

Kosovski analitičari saglasni su da bi Zakon o Vladi trebalo korigovati, s obzirom na pravne dileme i razlličita tumačenja u vezi sa mandatom odlazeće vlade, koja proizilaze iz akta usvojenog 2022. godine, prenosi RTK.

Profesor Fljamur Hiseni je ukazao da su pojedine odredbe Zakona o Vladi, koji je usvojen 2022, kontradiktorne, ali i nebitne.

„Kako se od vlade ili nekog njenog člana može tražiti da podnesu ostavku kada završe svoj mandat?“, upitao je Hiseni navodeći član zakona koji propisuje ostavke ministara kada budu izabrani za narodne poslanike, iako je vladi prestao mandat 23. marta. 

Hiseni je rekao da parlament, čim se konstituiše, treba odmah da promeni taj član.

„To je nelogična formulacija jer odmah imate drugi član koji kaže da članu vlade prestaje mandat ako bude izabran za poslanika. Premijer može da kaže da je zainteresovan za ostavku, ali zašto, kada je 23. marta završio svoj redovni mandat. Sam CIK je kasnio sa overom rezultata“, objašnjava Hiseni.

Analitičar Meljazim Koci je istakao da postoji „pravna ambivalentnost“ u zakonu, jer član 26 zahteva ostavku članova vlade, dok član 29 to definiše na opštiji način, dok Ustav ima dvojne formulacije za sertifikaciju i mandat poslanika.

Bujar Dugoli je usvajanje ovog zakona nazvao „nepotrebnom komplikacijom“ i „amaterizmom“. On je naveo da, prema dosadašnjoj praksi, vlada ostaje na funkciji i obavlja samo tehničke stvari do izbora novog kabineta, bez potrebe za daljim ostavkama.

„Takođe, u ustavnoj praksi znamo da onog trenutka kada se raspišu izbori, parlament se raspušta i vlada zapravo ostaje, ali nema ustavna ovlašćenja da donosi zakone ili važne odluke. Ona se samo brine o izvršenju državnog budžeta. Iznenađujuće je kako komplikuju stvari u zakonu, nepotrebno“, rekao je Dugoli.

Dorajet Imeri je ovu situaciju opisao kao ozbiljan izazov za institucionalnu stabilnost Kosova navodeći da država mora da ima kontinuitet, stabilnost i predvidivost i dodajući da je ovaj zakon stvorio velike političke i institucionalne praznine.

„U političkom smislu, to je više od besmislice“, primetio je Imeri.

Prema njegovim rečima, to je povezano sa urušavanjem političkog sistema. 

„Političke stranke, zbog negodovanja i klasifikacija političkih protivnika, žele jedna drugu da identifikuju kao rezignirane, da to sačuvaju kao neku vrstu političkog zakona, ali ne razumeju da je četvorogodišnja vlada Kosova završila svoj mandat. Loša stvar je što nismo uspeli da predvidimo šta dalje treba da radimo“, dodao je Imeri.