Analitičari: Zapadu se žuri da se Kosovo što pre nađe u Savetu Evrope

Posle odluke da se zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope pomeri za koji dan ranije, više nema dileme da se nekome žuri da se Priština što pre nađe u toj evropskoj organizaciji, piše Blic navodeći da analitičari ocenjuju da Zapad želi da pokrene proces ulaska Kosova u barem jednu međunarodnu instituciju pre evropskih i američkih izbora.

Analitičari su saglasni i u oceni da 18. aprila, za kada je prvobitno bila zakazana rasprava, ne bi bilo dovoljno poslanika koji bi taj predlog podržali.

Iz tog razloga, rasprava će se održati 16. aprila i, ukoliko bude dovoljno glasova, vrata Saveta Evrope će za Kosovo biti potpuno otvorena.

Beograd je formirao tim koji će se boriti protiv te namere, a pojedini mediji prenose i da će Srbija na adrese svih članica SE poslati "non pejper" u kome će se naći argumenti zbog kojih Kosovo ne bi smelo da postane deo te evropske institucije.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ističe za Blic da se Zapadu žuri da Kosovo uđe u Savet Evrope pre evropskih izbora.

"Zapad hoće da pokrene proces za prijem Kosova u bar jednu međunarodnu instituciju, a to mu je najlakše da uradi sa Savetom Evrope. Računaju da će nakon toga po automatizmu Kosovo ulaziti i u druge međunarodne institucije. Međutim, najteže će biti da Kosovo uđe u Ujedinjene nacije jer Rusija i Kina imaju pravo veta na to", navodi Popov.

Kako kaže, čudan je i redosled poteza Zapada u vezi sa ispunjavanjem Briselskog i Ohridskog sporazuma.

"Nije jasno zašto se ide obrnutim redosledom pa se prvo uvodi Kosovo u jednu od međunarodnih institucija, a onda traži od Prištine da osnuje Zajednicu srpskih opština? ZSO je svakako stariji zahtev", ocenjuje Popov.

Da se Zapadu žuri i iz proceduralnih razloga ispričala je stalna predstavnica Srbije u Savetu Evrope Suzana Grubješić.

"Očigledno postoji strah da ne bi bilo dovoljno poslanika u sali 18. aprila koji bi glasali pozitivno jer oni već tada odlaze i napuštaju Strazbur. Dakle 16. aprila će biti predstavljanje izveštaja i rasprava i glasanje o tome", navela je Grubješić.

Kako kaže, u Savetu Evrope "ništa ne prepuštaju slučaju".

"Kvorum za odlučivanje u Parlamentarnoj skupštini je trećina prisutnih poslanika. Pa od te trećine prisutnih se traži dvotrećinska većina, što je lako izvodljivo. Ne sumnjam da bi moglo da bude lako izvodljivo i po kosovskom pitanju, odnosno po pitanju daljeg prosleđivanja mišljenja Parlamentarne skupštine Komitetu ministara koji jedini može da odluči o prijemu Kosova u Savet Evrope", rekla je Grubješić.

S druge strane, mlađi istraživač iz Centra za evropske politike Sava Mitrović podseća da je Priština za članstvo u Savetu Evrope aplicirala još u maju 2022. godine.

"I od tada snaže njeni diplomatski napori da postane članica ove organizacije. Članstvom u Savetu Evrope, Kosovo bi dodatno afirmisalo svoju državnost u nastajanju i, makar u evropskim okvirima, postalo ravnopravan član međunarodne zajednice. U tome se pre svega nalazi značaj eventualnog kosovskog članstva u Savetu Evrope u kojem i sama Priština i promoteri njene nezavisnosti sa Zapada prepoznaju svoj interes. Da li će do ovoga doći pre ili kasnije, teško je predvideti", zaključuje Mitrović.

Novi razlog zbog čega se Zapadu žuri da reši kosovsko pitanje izneo je i predsednika Saveta za stratešku politiku Dragan Šutanovac koji smatra da je jedan od razloga žurbe da se razreši kosovski čvor suđenje Hašimu Tačiju.

"Jedan od razloga užurbane želje da se kosovski 'čvor' razreši je svakako suđenje Tačiju i kompaniji, a kako stvari stoje eventualne, nadam se izvesne, presude će dosta uticati da se javno mnenje zapadnih zemalja zapita šta sve nisu znali", naveo je Šutanovac na društvenoj mreži "X".

Popov, pak, kaže da mnogo toga na međunarodnom planu ne ide onako kako je Zapad očekivao.

"Otpor Ukrajine Rusiji ne ide kako je planirano. Idu američki izbori na kojima Donald Tramp ima barem podjednake šanse da pobedi kao Džo Bajden. Ako pobedi Tramp, opet će doživljavati Evropu kao konkurentni privezak. Prošli put on je poništio maltene sve sporazume od klimatskih pa nadalje", objašnjava Popov.

Direktor Centra za regionalizam smatra da se stvara novi svetski poredak.

"Kako će svet izgledati teško je reći. Kina i Rusija u jednom trenutku su bili zajedno protiv Zapada, a onda je i Kina počela da doživljava Rusiju kao konkurenta. Kina i sa Amerikom ima problema u vezi sa Tajvanom. U međunarodnim odnosima nema emocija nego samo interesa. Ako Tramp pobedi na američkim izborima neće biti isti odnos SAD prema Nato paktu, ni prema Evropi", zaključuje Popov.