Analize ACDC-a: Korupcija i nepoverenje građana izazovi za institucije na severu Kosova

Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) predstavio je danas u Severnoj Mitrovici tri analize koje se bave transparentnošću, odgovornošću i korupcijom u opštinama na severu Kosova, kao i poverenjem građana u Kosovsku policiju i problemom ekološke korupcije.

Politikolog Ognjen Gogić predstavio je analize „Transparentnost, odgovornost i rizici od korupcije u opštinama na severu Kosova“ i „Integritet, odgovornost i poverenje u Kosovsku policiju na severu Kosova“, dok je istraživač Ljubiša Mijačić predstavio analizu „Prevencija ekološke korupcije na severu Kosova“.

Analize su zasnovane na anketama sprovedenim među građanima, a tokom diskusije bilo je reči o korupciji kao jednom od problema koji građani prepoznaju u radu lokalnih institucija, zaštiti životne sredine, kao i radu Kosovske policije.

Posebna pažnja posvećena je poverenju građana u institucije. Kako je navedeno tokom diskusije, rezultati anketa ukazuju na visok stepen nepoverenja, ali i na probleme sa transparentnošću rada institucija i informisanjem građana.

U diskusiji je bilo reči i o funkcionisanju lokalnih institucija na severu Kosova u periodu nakon dolaska albanskih gradonačelnika, kao i o izazovima sa kojima se građani suočavaju u oblastima obuhvaćenim analizama.

Predstavljanju analiza prisustvovali su građani, predstavnici Euleksa i Kosovske policije, zamenik ombudsmana Srđan Sentić, članovi ACDC-a i drugi predstavnici civilnog društva.

Kako je istaknuto, cilj analiza nije da budu kritika institucija, već da posluže kao osnova za preporuke i unapređenje njihovog rada, uz veći nivo transparentnosti i odgovornosti prema građanima.

Menadžer ovog projekta ACDC-ja Slobodan Stošić kazao je da je ovaj projekat realizovan uz pomoć BIRN-a.

„Ovaj projekat se bavio uticajem korupcije u lokalnim samoupravama, u Kosovskoj policiji i zaštiti životne sredine. Projekat je fokusiran na sever Kosova, odnosno na četiri opštine na severu Kosova, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan i Severnu Mitrovicu. Tokom ovog projekta angažovali smo eksperte koji su odradili istraživanje i odradili analizu. Mislim da su došli do nekih zanimljivih preporuka i zaključaka“, rekao je Stošić.

Ekspert za pitanja resursa životne sredine Ljubiša Mijačić istakao je da je cilj njegove analize bio da zabeleži percepciju građana, u kakvom je stanju životna sredina, ali i gde je odgovornost i koje su nadležnosti za rešavanje tih problema.

„Na osnovu svega toga ja sam dao jedan predlog integrisanog upravljanja ili integrisanog mehanizma za prevenciju ne samo korupcije, nego i bavljenja temama, razmene informacija kako bi se sprečio kriminal u životnoj sredini, koje bi mogle da budu integrisane u sistem, nešto što sutra može da bude ZSO. To bi bio integrisani mehanizam u kome bi se razmenili kadrovski i tehnički kapaciteti četiri opštine sa severa Kosova. U mehanizmu koji bi bio transparentan, sa otvorenim podacima i sa razmenom kadrovskih kapaciteta da se rešavaju ovi problemi“, rekao je Mijačić.

Kako je dalje dodao, nisu sve opštine kadrovski jednake, ali bi se na taj način stvorio mehanizam, poput međusobne saradnje srpskih opština.

Gogić je, govoreći o istraživanjima, rekao da su pokrivene dve teme, da se jedna ticala transparentnosti, integriteta i rizika od korupcije u lokalnim samoupravama, a druga integriteta, odgovornosti i transparentnosti u radu policije.

„Kada je reč o istraživanju o opštinama, dakle, tu se pokazalo da građani ne percipiraju da su ove opštine na severu Kosova u dovoljnoj meri transparentne, da imaju pristup dokumentaciji koja se odnosi na rad opštine i takođe imaju malo poverenje u to da mogu sami da utiču na donošenje odluka u okviru svojih opština i zbog toga se i nedovoljno uključuju u javne konsultacije i druge oblike direktnog učešća građana u odlučivanju. Pokazalo je istraživanje, naravno, i to da postoji problem diskontinuiteta, zato što je reč o ipak lokalnim samoupravama koje su faktički uspostavljene pre 12 i više godina, ali su zapravo u tom periodu prošle kroz te institucionalne prekide, dakle dolazilo je do napuštanja institucija, onda do izbora gradonačelnika koji nisu imali legitimitet, pa onda povratka Srba na vlast u četiri severne opštine i to se odrazilo na funkcionisanje tih opština, prosto rečeno“, rekao je Gogić.

Opštine na severu se, prema njegovim rečima, sada nalaze u fazi konsolidacije ili pokušavaju da obnove i uspostave opštinske funkcije, ali dodaje da to traži vreme i resurse.

„Vidljivo je da sada ove četiri opštine pokušavaju da u većoj meri objavljuju informacije na svojim stranicama, na novim internet stranicama. Tu se razlikuje praksa, dakle neke opštine, kao što je Severna Mitrovica, imaju veću dostupnost informacija na svom zvaničnom sajtu, dok, recimo, opština Leposavić ima sajt koji nije u dovoljnoj meri funkcionalan i ažuran na srpskom jeziku. Tako da ima još dosta posla da se sve informacije od značaja za rad opštine učine dostupnim i putem internet pretrage i na tome se radi“, naveo je on.

Istraživanje je pokazalo i da opštine imaju problem sa ljudskim resursima i da ne mogu u dovoljnoj meri da odgovore na sve zahteve, a Gogić ističe da bi preporuka bila da lokalne samouprave počnu da razmišljaju o povezivanju kapaciteta ove četiri opštine.

„One bi možda mogle da uspostave međuopštinsku saradnju i da jedna drugu podržavaju u tim poslovima. Ukoliko nema dovoljno obučenih profila za određene poslove, za neke stvari kao što su, recimo, tenderi i javne nabavke, da zapravo one mogu da se oslone na zajedničke resurse, da objedine resurse i da onda probaju zajednički da unaprede te funkcije“, rekao je on.

Kada je reč o policiji, Gogić ističe da je fokus bio na tome da se utvrdi kakva je percepcija i poverenje stanovništva u policiju u svetlu navoda o neprofesionalnom postupanju policijskih službenika.

„Tu će se, naravno, videti da postoji veliki jaz, dakle da postoji veliko nepoverenje u policiju, da se ona ne doživljava kao profesionalna, ne doživljava kao nepristrasna. S druge strane, sama policija razvila je mehanizme unutrašnje i spoljne kontrole i nadzora i preko unutrašnje disciplinske kontrole, ali preko Policijskog inspektorata Kosova, ali ti mehanizmi su i dalje građanima previše apstraktni. Dakle, i dalje građani nemaju dovoljno poverenja ni znanja kako mogu da pozovu na odgovornost pojedine policijske službenike kada postoji za tim potreba. Međutim, nešto drugo se pokazalo, a to je da postoji jedan veliki jaz koji se ne može rešiti ni tim individualnim i pojedinačnim postupcima“, rekao je Gogić i dodao da i dalje ne postoji poverenje u policiju, nakon izlaska Srba iz te institucije.

Kao dodatni problem navodi da nije izabran regionalni komandir policije i da ta pozicija nije popunjena, a zamenik zapravo vodi te poslove.

„U međuvremenu, centralna vlast se oslonila na centralne specijalizovane policijske jedinice, izgrađena je nova policijska infrastruktura, ali to se kod građana sa takvom percepcijom da policija nije lokalna, dakle da nije njihova, nego da je strana. I onda je to taj jedan ogroman jaz koji postoji i nepoverenje koje se ne može premostiti tim pojedinačnim postupcima u slučaju povrede nekih prava“, zaključuje Gogić.

Potrebno je raditi ne samo na regrutovanju novih pripadnika iz ovih sredina i povećanju lokalne zastupljenosti, poručuje on, već i da se komanda i uprava nad policijom vrate u lokalne ruke kako bi se stvorilo poverenje građana.