Antonijević: I međunarodni predstavnici upali u zamku, održivo rešenje za ZSO nije u regionu

Pravnik Milan Antonijević ocenio je da je pogrešno tražiti u regionu modele za Zajednicu srpskih opština, ali da su i međunarodni predstavnici upali u takvu zamku ne rukovodeći se prinicipom da su u interesu saradnje na Zapadnom Balkanu jaka srpska zajednica na severu Kosova i "održiv suživot koji vremenom treba da preraste u život".

"Treba tražiti održive modele koji funkcionišu i gde imate i povratak i suživot i, u kranjoj liniji, nadam se da će taj suživot u jednom trenutku preći u život. Tek tada ćemo imati zaista jaku srpsku zajednicu. Mislim da su u interesu saradnje na Zapadnom Balkanu, jaka srpska zajednica na severu Kosova, u enklavama zaštita kulturne baštine, Srpske pravoslavne crkve i saradnja, koja mora postojati”, rekao je Antonijević za Kosovo onlajn.

On je ocenio da su predstavnici međunarodne zajednice upali u zamku da pozitivna rešenja za ZSO traže u regionu.

"Mislim da to nije nešto što treba da nas vodi. Mi ovde govorimo o međunarodnom sporazumu, govorimo o tome da su u ovaj dogovor uključene sve eropske zemlje, SAD, Srbija, prištinske vlasti. Znači, oni sede za stolom. Tražiti neko rešenje na 100 ili 200 ili 300 kilometara od severa Kosova nije uputno”, kazao je Antonijević.

Komentarišući tvrdnju ambsadora Švedske u Prištini Jonasa Vesterlunda da bi hrvatski model bio dobar i za Srbe na Kosovu, Antonijević kaže da nije dobro pravljenje pararela ni sa BiH, ni sa Hrvatskom, zato što ne uvažava konkretne potrebe srpske zajednice na Kosovu.

"Govorimo pre svega o bezbednosti, potom i o kulturi, obrazovanju, zdravstvu i nekim drugim oblastima koje su u Hrvatskoj neupitne. Znači, ako vi govorite o bezbednosti, a to je pitanje koje se u Hrvatskoj u ovom trenutku ne postavlja - tamo imate sistem u kome incidenata nema, na njih se reaguje ili na neki drugi način oni dobijaju svoj epilog. Kada govorimo o Zajednici srpskih opština, govorimo o jednoj maloj teritoriji. Neuporedivo je to sa bilo kakvom Republikom Srpskom po teritoriji s jedne strane, a ako govorimo o pravima, ne vidim zašto bi bilo kome bilo štetno da određeni nivo prava prenese na srpsku zajednicu”, naglasio je Antonijević.

On je istakao da bi zbog činjenice da su Srbi ranije živeli na Kosovu u mnogo većem broju, rešenje trebalo da bude sveobuhvatno i da pokrije sve one "problematične oblasti" za opstanak srpske zajednice na Kosovu.

On je podsetio na modele koji su analizirani i izrađeni u period od 2000. do 2003. godine, a da je jedan od njih bio predlog koji bi se zasnivao na formuli koja je primenjena na Olandskim ostrvima.

"Vratio bih se na neke modele koje smo analizirali početkom 2000. Izradili smo za potrebe vlade, čini mi se 2003. godine dok je Neboša Čović bio u Kancelari za Kosovo i Metohiji, predlog na osnovu Olandskih ostrva. Radili smo i druge analize tih autonomija unutar pojedinih teritorija, gde smo zaista dali rešenja i mislim da se na to treba vraćati. To su održiva rešenja koje traju 50 ili više godina, gde nemate politikanctvo ili neku zlopotrebu ovlašćenja ili paralisanje institucija, već želju da ta zajednica u tim evropskim zemljama opstane”, zaključio je Antonijević.