Ima li model Severne Irske elemente primenjive u rešavanju kosovskog pitanja?

Model Severne Irske kao rešenje za kosovsko pitanje u javnosti se sporadično razmatra još od 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Sporazum na Veliki petak iz 1998. godine, koji je okončao tri decenije nasilja i spor između katolika i protestanata oko statusa Severne Irske, nedavno je u fokus vratio izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič, navodeći ga kao dobar primer za dijalog Beograda i Prištine.

Pič, naime, nije precizirao, da li bi ovaj sporazum čija je suština zajednički suverenitet nad delom teritorije, bio dobar primer u okolnostima u kojima bi se podrazumevalo da je Kosovo nezavisno i da to čak priznaje i Srbija, što nije slučaj, ili u okolnostima kakve jesu, odnosno da Srbija ne priznaje Kosovo.    

Ono što svakako model Severne Irske može da ponudi bilo kojoj sličnoj kriznoj situaciji u svetu, i na šta ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, je mogućnost da strane koje su bile u konfliktu zbog teritorije mogu da dođu do kompromisa koji donosi mir, ali preslikavanje na kosovsko pitanje, saglasni su, nije moguće.  

Tako profesor Centra za geopolitiku pri Univerzitetu Kembridž Timoti Les kaže za Kosovo onlajn da Sporazum na Veliki petak kojim je dogovoreno kojoj državi Severna Irska treba da pripada, ne može da se direktno primeni na slučaj Kosova.

"Slučaj Severne Irske ukazuje na rešenje po kom bi sever Kosova mogao da postane autonoman region unutar Kosova, zadržavajući snažne veze i otvorenu granicu sa Srbijom. Ali mislim da je važno reći da su okolnosti severnog Kosova i Severne Irske različite", kaže Les.

Razlike između situacije sa Kosovom i slučajem Severne Irske

Kao ključne razlike između situacije sa Kosovom i slučajem Severne Irske Les ističe, da je Britanija uvek priznavala nezavisnost Republike Irske, dok za razliku od toga Srbija ne priznaje Kosovo, "stranu sa kojom treba da pregovara o statusu severa Kosova" i što bi komplikovalo bilo kakav sporazum zasnovan na ideji zajedničkog suvereniteta.

Kao drugu razliku navodi status sporne teritorije. Severna Irska je, kaže, deo Ujedinjenog Kraljevstva, kao matične države, dok je severno Kosovo "deo države Kosovo koja se otcepila a ne matične države Srbije". 

"Postoji i treća razlika, koja je možda i najvažnija, a tiče se demografije severnog Kosova. U Severnoj Irskoj su u pitanju bile dve grupe približno iste veličine koje dele isti prostor ali nisu mogle da se dogovore oko toga koje države će biti deo, za šta je nađen odgovor u zajedničkom suverenitetu i autonomiji, ili drugim rečima da u isto vreme žive u Ujedinjenom Kraljevstvu i u Irskoj. Ali to nije problem na severnom Kosovu, koje ima homogenu populaciju Srba koja želi da severno Kosovo bude deo Srbije. To znači da ideja o zajedničkoj vlasti koja se primenjuje u Severnoj Irskoj ovde nije relevantna i da kada bi bio primenjen neki aranžman zajedničke vlasti između Srba i Albanaca to bi sigurno pre komplikovalo stvari nego što bi ih rešilo. Zato mislim da kada se uzmu obzir ove razlike, Sporazum na Veliki petak nudi samo ograničene lekcije za Kosovo", kaže Les.

On je mišljenja da je za status severnog Kosova relevantnije drugo, ranije, rešenje za Severnu Irsku, s početka 20. veka, koje je uključivalo odvajanje Severne Irske od Republike. Les, međutim, sumnja da će pitanje Kosova, odnosno, status severnog Kosova na kraju tako biti rešeno.

"To rešenje je bilo odgovor na zahtev Dablina za nezavisnošću, što je posle perioda borbe London na kraju prihvatio. Tome se suprotstavilo pretežno protestantsko stanovništvo na severu koje je želelo da ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva i rešenje Londona u to vreme je bila podela irskog ostrva. Prema toj analogiji ako bi se ovaj pristup primenio na Kosovo, onda bi i Kosovo bilo podeljeno tako što bi sever ostao deo Srbije dok bi Srbija zauzvrat priznala dominantno albanski jug. To je bilo rešenje koje je gurala Trampova administracija u periodu 2017-2020. i koje su lideri Srbije i Kosova očigledno prihvatili u to vreme, ali sumnjam da britanske diplomate ovo imaju na umu kada govore o Severnoj Irskoj kao rešenju za pitanje Kosova jer su dosledno odbijali ideju podele. Umesto toga oni guraju drugi pokušaj rešavanja pitanja Severne Irske, odnosno Sporazum na Veliki petak", zaključuje Les. 

Kakav status ima Severna Irska 

Inače, prema Sporazumu na Veliki petak, ukazuje ovaj profesor, Severna Irska je danas formalno region unutar Ujedinjenog Kraljevstva, koji je u velikoj meri samoupravni region, kao Škotska i Vels, a vlast u njemu dele katolici i protestanti, nekada zaraćene strane. 

"Severna Irska podleže 'zajedničkom suverenitetu', što znači da je formalno deo Ujedinjenog Kraljevstva ali da Republika Irska ima glas u unutrašnjim poslovima Severne Irske. Postoji i otvorena granica između Severne Irske i Republike koja omogućava slobodan protok ljudi i roba između Republike i Severne Irske", navodi Les.

Protestanti su, kaže Les, bili zadovoljni sporazumom iz 1998. jer Severna Irska nije ujedinjena sa Republikom, a katolici po sporazumu mogu da žive efektivno kao građani Republike Irske dok su fizički nastanjeni u Severnoj Irskoj.

Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović kaže da neki pozitivni elementi Sporazuma na Veliki petak sasvim sigurno mogu da se primene kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ali i da je sasvim izvesno i da taj model ne može da bude adekvatan u celini. Takođe navodi da je sporazumom došlo do okončanja sukoba ali da ni do danas nije došlo do suštinskog pomirenja i da je nove momente doneo Bregzit. 

Joksimović objašnjava za Kosovo onlajn da je suštinski viševekovni sukob kulminaciju doživeo tridesetogodišnjim periodom nemira i sukobima oružanih snaga iz Belfasta i snaga IRA koje su sprovodile veliki broj terorističkih akcija, i da je saldo ovih sukoba bio 3.500 mrtvih i 50.000 ranjenih. 

“Taj sukob je okončan Sporazumom na Veliki petak iz 1998. godine. Uspeh u pregovorima je pripisan britanskom premijeru Toniju Bleru koji je tada bio na početku svog mandata, a i ovde je u pregovore bio uključen međunarodni faktor jer je Amerika intezivno radila na tome da do sporazuma dođe. Sporazumom je došlo do okončanja sukoba ali ni do danas nije došlo do suštinskog pomirenja. I dan danas ćete videti u Belfastu sve one zidove koju su postojali u doba sukoba. Zapravo, postoji jedna tenzija u društvu koja je primirena kroz zajedničku vladu jer postoji proporcionalni izborni sistem i proporcionalno učšeće stranaka u vlasti”, kaže Joksimović.

Izazovi pred Severnom Irskom danas

Joksimović ukazuje da je nove tenzije doneo je Bregzit. 

“Najveći problem koji se stvorio u Severnoj Irskoj je izlazak Ujedinjenog Kraljevstava iz EU jer je EU bila lepak koji je omogućio da se granica između Severne Irske i Irske relativizuje, odnosno oni koji su želeli u Severnoj Irskoj mogli su da se osećaju i kao pripadnici Irske. To zatvaranje granice zbog Bregzita je izazvalo nove tenzije u društvu, koje su pretile da prerastu ponovo u jednu novu vrstu sukoba”, kaže bivša ambasadorka u Londonu.

Kako dodaje, od 1998. do danas najveći broj glasova i mogućnost da daju prvog čoveka vlade uvek su imale unionističke stranke, odnosno protestantske stranke koje inkliniraju Londonu, ali se pre dve godine prvi put desilo da je većinu osvojila stranka Šin Fejn, koja je zapravo naslednica IRE i koja zagovara ujedinjenje sa Irskom.

“Tada se prvi put desilo da nije mogla da se formira vlada zato što unionističke stranke to nisu prihvatale. Došlo je do velikih intrevencija, to je regulisano i u ovom trenutku postoji vlada kojom rukovodi Šin Fejn, stranka koji zagovara ujedinjenje Irske. Pri čemu, u Ustavu Irske postoji mogućnost da se Severna Irska referendumom opredeli, a značajno je i to da vremenom procenat katoličkog stanovništva u odnosu na protestantsko raste, što omogućava jednog dana da se na nekom potencijalnom referendumu izglasa možda drugačiji status Severne Irske nego što je on danas”, ukazuje Joksimović.

Naša sagovornica ukazuje da su pojedini elementi Sporazuma na Veliki petak inkorporirani u druge mirovne pregovore kao što su Dejtonski ili Erdutski sporazum. 

“Međutim, čini mi se da oni koji danas govore o Severnoj Irskoj, koji daju šansu da to može biti nekakav model, imaju razilčite poglede na uloge koje se dodeljuju u ovim odnosima različitim učesnicima u dijalozima. Ako, recimo, gledamo Dablin, Belfast i London, neki posmatraju Belfast kao Severnu Mitrovicu, a neki je posmatraju kao Prištinu. Šta je onda tu Beograd, da li je Dablin ili je pozicioniran kao London? U odnosu na to kako posmatramo različite uloge u tom trouglu Dablin-Belfast-London dobijamo različite zaključke o primeni ovog sporazuma, odnosno modela na aktuelnu situaciju u dijalogu Beograda i Prištine”, zaključuje Joksimović.

Za bilo koju diskusiju o primeni Sporazuma iz Belfasta i modela Severne Irske kao principu za uspostavljanje rešenja na Kosovu, prema oceni višeg naučnog saradnika u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušana Prorokovića predusov mora da bude da se definiše da li se polazi od toga da je Kosovo nezavisno. Kako ukazuje, Sporazum na Veliki petak je sporazum između Londona i katoličke manjine u Severnoj Irskoj koji je garantovao Dablin, zbog čega i on potencira da je važno reći ko bi u slučaju Kosova bio Dablin, ko London, a ko Belfast.

Šta bi se očekivalo od Srbije

“Oko primera Severne Irske nisam čuo ko bi tu igrao čiju ulogu. Ko bi ovde bio Dablin, ko London, a ko Belfast, to ne znam, ali pošto je to došlo od Stjuarta Piča, pretpostavljam da bi tu Beograd trebalo da garantuje nešto vezano za sporazum na KiM kojim bi se Srbima sa severa Kosova garantovala autonomija u okviru tzv. Republike Kosovo. Dakle, kontekst je potpuno drugačiji. Velika Britanija se nije odricala svog suvereniteta, nije menjala granice, a ovde se od Srbije očekuje da se odrekne od svog suvereniteta i da pristane na promenu granica. Tako da ne vidim da ta logika može koristiti Srbiji”, ocenjuje Proroković za Kosovo onlajn.

On upozorava da je Sporazum na Veliki petak došao posle čitavog niza pregovora i integracije terorističkih grupa u politički proces. 

“Ako je postavljeno ovako kako gospodin Pič misli, onda tu Srbi sa severa Kosova i Metohije treba da igraju ulogu terorista i njih potpuno treba integrisati u albansko-kosovski politički sistem. To je uloga koja je i na simboličkom i na psihološkom i na političkom planu neprijatna ili je poruka koja je za nas neprijatna. Takođe, kada govore o autonomiji katoličke manjine u Velikoj Britaniji, odnosno o autonomiji Severne Irske, oni podrazumeju da je Srbija defakto, pa čak i dejure u određenoj meri priznala tzv. Republiku Kosovo. U meri da im se omogući ulazak u sve organizacije osim u Ujedinjene nacije. To je preduslov svega i to je osnovni problem u bilo kakvoj raspravi o primeni Sporazuma iz Belfasta na Kosovu i Metohiji. Ne vidim uopšte prostor da se ta priča nastavi”, kaže Proroković.

Na pitanje ima li rešenja koja su korišćena na drugim mestima u svetu a da su “srodna” sa situacijom na Kosovu i primenjiva, on kaže da je svaka kriza ovakvog karaktera specifična i da paralele sa drugim krizama ne mogu da se prave u stoprocentnoj meri.

“Za ovih 25 godina od kada su prvi pregovori organizovani do danas, na stolu su bili svi mogući modeli, opisi i objašnjenja svih postojećih kriza, i Zapadna Sahara i Hong Kong… Rešenja se mogu pronaći ali je potrebna dobra volja, ali ne vidim da je ima. Ovde je prvo određen cilj, pa su prema njemu usmeravani pregovori, a cilj je da Srbija prizna tzv. Republiku Kosovo. I onda ne možete doći do cilja zato što je svaki dalji ustupak na vašu štetu. To vidim kao ključno ograničenje svega”, kaže Proroković. 

Zbog svega, kako dodaje, mišljenja je da se ova kriza može rešiti promenom pregovaračkog formata jer posrednik u dijalogu nije uspeo. 

“Ono što je opasno je da je konfliktni potencijal u međuvremenu značajno povećan. Evropska unija nije radila u kontekstu deeskalacije krize nego idemo postepeno ka njenoj eskalaciji i zato bi bolje bilo da se ovo prebaci u Ujedinjene nacije. Tu postoji neka ravnoteža snaga, postoji poverenje i srpske i albanske strane jer imamo velike sile koje će donekle štititi naše interese. Tu se može pronaći rešenje, odnosno može se doći do nekog povoljnog ishoda”, smatra Proroković.

Govoreći o modelu Severne Irske, politički analitičar Visar Zani ocenjuje da problemi između Kosova i Srbije nisu verski, kao u slučaju Severne Irske i da bi taj model omogućio Srbiji da na neki način ima vlast tamo gde žive Srbi i gde Srbija ima uticaj.

Modeli poput irskog, ističe Zani za Kosovo onlajn, možda odgovaraju dinamici koju treba da ima dijalog sa ciljem da se donese konačna odluka, odnosno sporazum koji pomiruje strane, a zatim i pravni sporazum koji može da se iskoristi za ulazak u evroatlantske strukture. 

Zani smatra i da međunarodni faktor ne podržava ideju modela Severne Irske jer se ona razlikuje od onoga o čemu se do sada govorilo u okviru dijaloga. Po njemu, najbolja opcija je sporazum iz Brisela. 

“Treba da postoji ozbiljnost kada strane preuzimaju obaveze, da ih i sprovedu, a ne da se daje prostor da strane preuzmu obaveze i da ih naknadno ne sprovode. Dakle, problem će biti rešen kada Kosovo dobije nezavisnost, a sa druge strane da Kosovo da Srbima zadovoljavajuću lokalnu vlast koja ne bi imala uticaj na mogućnost otcepljenja, već vlast napredniju u pogledu lokalnih prava srpske zajednice”, kaže Zani.