Plaka: Jasna poruka za Zapadni Balkan, EU ima pozitivan stav ali i konkretne zahteve

Armand Plaka, predavač na Univerzitetu „Epoka“ u Tirani, politički analitičar, novinar i stručnjak za nemačku politiku i kulturu, ocenio je da poruke sa samita u Skoplju imaju višestruko značenje i jasno pokazuju stav Evropske unije prema zemljama Zapadnog Balkana.

„Naravno, poruke su različitih vrsta i sa različitim značenjima. Pre svega, poruka je za zemlju organizatora, ali s druge strane i za sve susedne zemlje. Privukao me je način na koji su govori raspoređeni, kako bi se dao pravi značaj od premijera Rame drugim regionalnim liderima, kako bi se izrazili prioriteti koje Evropska Unija ima za ovaj region koji je stalno bio ‘Gordijev čvor’ za sve prethodne administracije, ali i za sadašnju administraciju Evropske Unije”, naveo je Plaka.

On je ukazao na promenu evropskog pristupa prema Balkanu, posebno nakon rata u Ukrajini.

„Naravno, tokom svih ovih godina, posebno sa dešavanjima u poslednje dve ili tri godine sa ratom u Ukrajini, imamo neku vrstu redimenzionisanja evropske politike prema regionu Zapadnog Balkana. To se, naravno, odnosi i na prioritete. To je kontinuirano bio slučaj, iako nije bilo baš vidljivo, ali je sada postalo eksplicitnije ovim samitom u Skoplju, gde je ponovo istaknuta perspektiva ‘otvorenih vrata’ ili ‘pružene ruke’ Evropske unije za naš region, ali nesumnjivo dajući poruku da ništa neće biti poklon, neće biti nešto sigurno“, istakao je.

Plaka dodaje da su dosadašnja mišljenja o evropskoj perspektivi regiona bila pogrešna – i ona previše optimistična i ona potpuno pesimistična. EU, kako ističe, ima pozitivan stav, ali uz konkretne zahteve.

„Evropska Unija ima pozitivnu tendenciju i to je više puta jasno stavila do znanja. Međutim, EU je insistirala na sprovođenju programa mera, strukturnih reformi kako bi se promenili oni problemi koji se doživljavaju kao ‘gangrena’ za region. U našem regionu postoje neki problemi koje možemo nazvati ‘endemskim bolestima’ kao što je visok nivo korupcije, protiv koje se može boriti i eliminisati je samo dubokim reformama, koje su u toku godinama i koje preduzimaju sve zemlje u regionu“, rekao je on.

Govoreći o napretku, Plaka kaže da budućnost izgleda pozitivno.

„Vidim samo jedan slučaj u vezi sa kompatibilnošću politika zemalja regiona sa spoljnom politikom Evropske Unije. To je nešto što se lako može zamisliti i što se videlo tokom ovih godina. To ima veze sa Srbijom, koja ne ispunjava ono što se naziva obavezom prema EU, naravno zbog snažnog pritiska Kremlja“, poručio je Plaka.

Za razliku od Srbije, Plaka ističe jasan kurs Albanije, „jer je uvek bila kompatibilna sa spoljnom politikom Brisela i bila je prva koja je digla ruku da kaže ‘da’ bilo kojoj inicijativi Brisela koja je bila povezana, na primer, sa sankcijama protiv Ruske Federacije, ili čak sa drugim koracima, za koje je bilo protivljenja čak i od dugogodišnjih članica EU“.

On upozorava da su reforme neophodne i kada je reč o demokratskim standardima.

„Moramo se više boriti za druge ciljeve kao što su nivo demokratije, sloboda govora, sloboda medija. Uveren sam da će se oni prevazići korak po korak i u okviru očekivanih rokova za članstvo“, istakao je.

Komentarišući regionalne inicijative, Plaka navodi da je koncept „Otvorenog Balkana“ izgubio na značaju.

„Postojala je neka vrsta dvosmislenosti u vezi sa regionalnom saradnjom jer je donedavno bila na snazi inicijativa koju su ‘blagoslovila’ dva lidera, Vučić i Rama, ali za koju možemo reći da je propala. Naravno, ova inicijativa (Otvoreni Balkan) bila je kompatibilna sa planovima zvaničnog Brisela, pa čak i Berlina za ekonomske inicijative zajedničkog tržišta, i za jaču ekonomsku saradnju zemalja regiona. U ovom trenutku, verujem da imamo redimenzionisanje ove ideje od strane novih lidera Brisela, što je istaknuto i na poslednjem samitu u Skoplju“, zaključio je on.