Arsić: Dokazi ukazuju na neprofesionalno ponašanje Kosovske policije, naša krivica što smo Srbi

Jedan od privedenih Srba na Gazimestanu na Vidovdan advokat Predrag Arsić iz Raniluga izjavio je da kosovski ombudsman, koji je pokrenuo istragu o zlostavljanju uhapšenih, ima priliku da donese odluku na osnovu dokaza koji ukazuju da je tada došlo do grubog kršenja osnovnih ljudskih prava, navodeći da nije bilo nikakve krivice uhapšenih, osim toga što su Srbi.

„Video sam da je ombudsman pokrenuo istragu. On sada ima odrešene ruke da, na osnovu svojih ovlašćenja, sagleda sve dokaze i da na osnovu njih donese oduku. S obzirom da dokazi koje posedujemo ukazuju da je došlo do grubog kršenja osnovnih ljudskih prava koja su zagarantovana i samim takozvanim Ustavom Kosova, mislim da ovoj instituciji nije težak zadatak da utvrdi nečasno i neprofesionalno ponašanje policijskih službenika“, rekao je Arsić za RTS.

On je kazao da apsolutno nikakve krivice uhapšenih nije bilo.

„Nema kvalifikacije krivičnog dela ne samo za ono za šta žele da nas optuže, a tako ni za prekršaje za koje su nas osudili, a to je uznemiravanje javnog reda i mira. Naša jedina krivica je bila što smo Srbi“, naglasio je Arsić.

On je istakao da u Prištini postoji politička odluka da prava i zakona uopšte nema, i da se, i ako postoje, ne poštuju.

Prema njegovim rečima, radilo se o represivnoj meri kako bi se ljudima koji su došli na Gazimestan, a bilo ih je mnogo iz Crne Gore, Republike Srpske i centralne Srbije, utera strah da „odustanu od Kosova i Metohije“.

„Nadam se da do toga neće doći i da će nas biti još u većem broju. Ovim što su uradili samo poazuju slabost sistema“, rekao je Arsić.

Milica Radovanović iz Nove društvene inicijative rekla je da će se tek videti čime će rezultirati istraga ombudsmana, a da pritužbi građana ima dovoljno.

Pojasnila je da se grupa nevladinih organizacija ombudsmanu požalila na nezakonito postupanje Kosovske policije u nizu slučajeva, jer se već duže vreme primećuje obrazac ponašanja po kojem policija preuzima ovlašćenja koja joj po zakonu ne pripadaju.

Ukazala je da je uloga Kosovske policije jasno definisana, a to je održavanje javnog reda i mira, ali da su organizacije dokumentovale da se u nizu slučajeva ponaša istovremeno kao upravni, izvršni, pa i kao sudski organ.

„Policija donosi odluke koje bi trebalo da donose administrativni organi, sprovodi mere bez postojanja izvršnog naloga i ograničava prava građana bez pisanog dokumenta i mogućnosti da se uloži pravni lek. I tu ne govorimo o pojedinačnim slučajevima ili izolovanom incidentu, već o sistematskom obrazcu postupanja Kosovske policije koji prvenstveno pogađa srpsku zajednicu“, istakla je Radovanović.

Politikolog Ognjen Gogić ukazao je da je ombudsman jedna od retkih institucija u Prištini koja profesionalno radi svoj posao, ima dobre odnose sa srpskom zajednicom i u koju Srbi imaju poverenja, ali da su njeni dometi ograničeni, odnosno može da sprovede istragu i utvrdi činjenice, a zatim da sačini izveštaj i uputi preporuke institucijama, koje uglavnom nisu obavezujuće.

„Verski događaj, komemorativni skup na Gazimestanu, Kosovska policija tretira kao događaj visokog bezbednosnog rizika. Sprovode se stroge mere, postavljena je ograda, građani su pretresani, ulazili u mali prostor kao u geto, dok vas policija prati šta pevate i onda vas procesuira. Usledio je ubrzan sudski postupak za 36 uhapšenih i oštre kazne. To je čitav niz povreda ljudskih prava“, napomenuo je Gogić.

Zato kaže da ombudsman može da preporuči nečiju smenu, ali neće rešiti sistemski problem, jer se krši niz ljudskih prava Srba pod izgovorom da se tako sprečava izazivanje međunacionalne mržnje.

Komentarišuću odsustvo oštrije reakcije međunarodne zajednice, Gogić je rekao da se ona distancirala od ovih zbivanja nemuštim saopštenjima i pozivima na poštovanje slobode izražavanja i srazmerno ponašanje policije, ali da nije osudila i zauzela stav da su takvi postupci neprihvaljtivi.

„Oni se uvek ograđuju od toga i prepuštaju odgovornost nadležnim lokalnim institucijama prenebregavajući da upravo te institucije krše ljudska prava“, podvukao je Gogić.

Kada je reč o odnosima Srba i Albanaca, on je naveo da istraživanje koje je sproveo pokazuju sve veći jaz, distancu i nepoverenje između Srba i Albanaca, ali ne iz njihovog neposrednog kontakta.

„Najvećem broju Albanaca ne smeta obeležavanje Vidovdana, niti znaju da se to dešava. Jaz unose postupci insitucija, kada se ovako nešto desi. One predstavljaju Vidovdan kao nešto što ugrožava Albance i to pravi veliki jaz među ljudima. Politika svađa ljude. Među građanima postoji podnošljiv odnos, ali institucije uporno stvaraju razdor na Kosovu i Metohiji“, rekao je Gogić.