Azeski: Balkanske probleme može da reši samo inicijativa iznutra

Političke elite su adrese na kojima se stvaraju problemi na Balkanu, a Privredne komore su most kada politički odnosi stanu, kaže u intervjuu za Kosovo onlajn Branko Azeski, predsednik Privredne komore Severne Makedonije, koji je između ostalog govorio i o Otvorenom Balkanu, saradnji u regionu i razlozima zašto treba pustiti privredu da vodi glavnu reč.

Azeski ističe da ne može da se kaže da na Balkanu postoji problem između kompanija i među ljudima, ali da postoji među političkim i verskim elitama. Za rešavanje balkanskih problema, kako smatra, biće uspešna samo ona inicijativa koja dođe iznutra, a ne koje se nameću spolja.

Regionalna saradnja ulazi u novu eru inicijativom “Otvoreni Balkan”. Kako ocenjujete ovu inicijativu, da li će doneti više regionalnog povezivanja i kakve koristi će od nje imati Severna Makedonija, Albanija i Srbija?

Pretenciozno je reći da sam tvorac te inicijative jer sam prvi put na “Kopaonik biznis forumu“, koji se smatra srpskim “Davosom”, najvećem privrednom skupu kod nas, rekao da je CEFTA mrtva i da treba tražiti alternativu. Da bi ljudi lakše razumeli, CEFTA je skup zemalja koje se pripremaju za ulazak u Evropsku uniju. Ovde se na malom tržištu, od pet,šest zemalja isprobavate da li ste u stanju da uđete na tržište od 30 članica kao što je Evropska unija. Imate sve pogodnosti ovde, a vi stvarate negativan bilans. I šta da kažem na to? Rekao sam tada i digla se velika buka. Do sada je neko izbrojao da postoje 72 inicijative za rešavanje balkanskih problema a nijedna nije uspela. Znate zašto? Zato jer dolaze spolja. Jedino inicijativa koja će doći iznutra će uspeti. Tražili smo “Otvoreni Balkan” iznutra, pa se ispolitizovao u odnosu na evropske strukture, a došlo je i do izvesnih razlika u stavovima između Amerike i Evrope po tim pitanjima i sada je proces zakočen - “tri na tri“.

Glavni problem zašto Zapadni Balkan ne može da funkcioniše je taj što zemlje osećaju liderstvo od strane Srbije. Alergični su na rukovodstvo Srbije. Stare rane iz istorije koje nas sprečavaju da idemo napred. Ako se pojavi drugi lider, onda može, nema problema. Ali sad nam se čini da Srbija tu stvar nešto posebno gura, pa se kao vidi pozadina. Šta ima da se vidi? Imate li brojeve? Ja govorim samo u brojevima. Ne govorim ništa drugo i komentarišem samo brojeve. Mi smo jedina institucija koja je naručila studiju od Ljubljanskog instituta nazvanu “Šta će nam se desiti ako uđemo u “Otvoreni Balkan“. Ta studija biće predstavljena 10. marta. Zašto država nije naručila takva istraživanja? Svi tražimo nešto okolo, nešto u pozadini i ne želimo da nazovemo pravim imenom.

Vidite li prve rezultate inicijative “Otvoreni Balkan”?

Vide se rezultati zahvaljujući autoritetu predsednika Vučića, a ne radom administracije. U Skoplju treba da se održi samit “Otvoreni Balkan” 15. i 16. marta, ali nemamo adekvatan odgovor administracije. Do 15. ona će biti aktivna, a onda će se povući i proces će biti opet razvodnjen.

Kakve su vaše prognoze oko mogućnosti da se Kosovo pridruži “Otvorenom Balkanu”?

Ja sam čovek koji radi po legislativi i koji ide i sluša razgovore, a po Rezoluciji SB UN 1244 Kosovo je sastavni deo Srbije. Faktičko stanje je drugačije, ali legislativa je takva. Početna inicijativa je da Komora Kosova i Komora Srbije zajedno razgovaraju u Briselu i ja sam učestvovao na tim sastancima. Među tim ljudima sa kojima sedim i nalazim se na rukovodećim mestima postoji raspoloženje da se razgovara i dođe do rešenja. Lideri u tom procesu stvari treba da prepuste biznisu.

Kakva je perspektiva ekonomske saradnje Severne Makedonije i Kosova?

Nemamo nikakav napredak, osim što su oni bili veliki kupac proizvoda rafinerije u Skoplju. Oni su ljudi poslovnog duha, mobilniji su od nas, sa više inicijative. Tamo se osećam kao kod kuće, a kada oni dođu ovde, ne vidim nikakvu prepreku u institucionalnim okvirima. Pošto živim na putu koji ide direktno ka Kosovu, vidim da je frekventan "od jutra do sutra“, što znači da biznis i ljudi funkcionišu zajedno. To što im pravimo smetnje na granici, to je druga stvar. Ne mogu vam reći da postoji problem između kompanija na Balkanu i među ljudima. Postoji među političkim i verskim elitama. Ako želim da odem u Beograd i uđem u Sabornu crkvu i poštujem njena pravila, niko me neće zaustaviti. Ili u džamiji na Kosovu ili negde u Albaniji. Zaustaviće me, normalno, ako se ne pridržavam pravila koja tamo važe. Ali, zato što sam Makedonac i zato što sam pravoslavac, sigurno ne. Pa ko ima problem?

Mi smo sa Grčkom imali 25 godina teške političke probleme. Drugi trgovinski partner i treći investitor u Severnoj Makedoniji. Hiljade ljudi je otišlo tamo, bez ikakvih incidenata, bez problema. I ko ima problem sa tim? Zato jasno i glasno kažem: problem tražite kod politički elita. Da ne dolaze u Komore da traže probleme. U Komori nema nikakvih problema. Mi smo most kada politički odnosi stanu da premostimo te probleme. Prava adresa za to ko stvara probleme na Balkanu su političke elite i to definitivno svi treba da znaju.

Srbija je izuzetno važan trgovinski partner Severne Makedonije. Kakve su prognoze ekonomske saradnje dve zemlje za 2022. godinu?

Sa Srbijom imamo odličnu saradnju. Kao i sa svim susednim zemljama i zemljama Zapadnog Balkana. To su zemlje moćnije od nas. Mi tražimo tržišta i idemo ka njima i dobro sarađujemo. Međutim, ovde smo fiksirani, u Bugarskoj na 670 miliona evra, sa Srbijom na milijardu evra (robne razmene). Ništa više ne može da se uradi, nemamo infrastrukturu, nemamo zajedničko prisustvo na trećim tržištima, nemamo zajedničke proizvode.

Koje mehanizme bi trebalo da uvede Severna Makedonija kako bi se smanjile štete po njenu privredu, posebno sada kada imamo ukrajinsku krizu? Pandemija je već zatvorila 7.000 firmi.

Šteta je nastala jer neko nije hteo da čuje ono što je trebalo da se čuje na samom početku. To nisu bili moji stavovi, to su bili stavovi najvećih institucija koje se bave procenama situacije. To je realnost, jer je polovina ljudi na početku kovid-19 smatrala nestvarnim, da ne postoji. Druga stvar, je što se mislilo da će država biti jedini izvor sredstava za saniranje problema izazvanih kovidom i treća stvar je teza da će nakon toga država pronaći mehanizme da povrati ta sredstva, kao što je to bilo posle vojnog konflikta 2001. godine. Mislim da smo napravili ogromne troškove i nova zaduživanja. Da li smo postigli efekte? Da. Nije bilo drastičnog poremećaja, ali ovih 7.000 firmi je nestalo, a koliko je onih koji su izgubili privrednu aktivnost, koji nisu ulagali.., to su ogromne štete napravljene našim ponašanjem.

U jednoj prilici izjavili ste da će kriza koju je prouzrokovao kovid imati posledice najmanje u sledećih deset godina. Kako će se kriza ozdraziti na zemlje regiona i kako će uticati na saradnju ovih zemalja?

Formula za strukturu naše privrede je veoma jednostavna ali niko ne želi da je čuje. Naša proizvodnja je namenjena evropskom tržištu, a 80 odsto je namenjeno samo jednoj državi, Saveznoj Republici Nemačkoj. Od tih 80 odsto za Nemačku, 80 odsto izvozi samo jedna kompanija – “Džonson Meti”. Može li državna struktura ovako da izgleda? Gde je disperzija rizika? Gde su ekonomski analitičari i drugi koji bi trebalo da preduzmu korake da se smanji disperzija rizika. Ne radimo na tome. Od tekstila u kojem smo imali zajam pre 20-tak godina, došli smo do toga da danas imamo zajmove svuda, u svim delatnostima. Nema stvaranja dodatne vrednosti, a čim nema stvaranja dodate vrednosti nema vraćanja dugova pa ih prenosite na sledeće generacije.

Nivo inteligencije naroda omogućava da razume šta govorim, a nisu obavezni da to znaju. Praktično, saradnja u okviru CEFTE, u okviru komorskog investicionog foruma, u okviru svih zajedničkih regionalnih institucija, veoma je problematična jer opada, umesto da raste. Ništa se zajedničko ne radi. Na primer, u slučaju Bugarske 20, 30 godina se ništa ne ulaže, ne otvara se nijedan novi granični prelaz, nije završena pruga, nema autoputa, nema avionske veze. I onda se pitamo zašto. U biznisu je stvar u tome da li možete da rizikujete ili ne. Verovatno nismo poslovna nacija sve dok ne možemo da preduzmemo rizične korake i podržimo državu, odnosno nateramo je da ide tim putem, jer je to jedini način da se postigne dodatna vrednost, pa je zato saradnja sa susedima problematična.