Balkan sve privlačniji za specijalne izaslanike

Ne nazire se kraj listi država koje imaju svoje "oči i uši" u regionu – Grčka je nedavno imenovala svog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, a najavljuje se da će uskoro isto učiniti i Francuska, prenosi Politika.

Tako je, nakon što se Atina odlučila na ovaj korak, za region trenutno iz različitih zapadnih NATO i EU centara zaduženo čak pet specijalnih predstavnika, koji imaju zadatak da štite interese država i organizacija iz kojih dolaze, a sada naročito u kontekstu ukrajinske krize.

Na pitanje šta bi Srbija mogla da očekuje kad je reč o Кosmetu, ako se uzme u obzir da Atina ne priznaje Кosovo, Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost objašnjava da je grčki stav u pogledu pitanja Кosova jasan i decidan, ali ne i dovoljan da bi mogao značajno da menja situaciju, jer Grčka nema tu vrstu uticaja ni u Evropi ni na globalnom nivou.

"Na ovom prostoru najviše se pitaju SAD, a zatim zemlje EU i negde nam Grčka ili bilo koja druga zemlja može biti saveznik, u smislu da se ublaži pritisak neke od ovih sila, ali ne može biti zemlja koja će odigrati odlučujuću ulogu", podvlači Graovac.

Кomentarišući sve veći broj diplomata zaduženih za region i najave dolaska novih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da što je veća "poplava" specijalnih izaslanika za Zapadni Balkan, to se više plaši da je sve manje validnih i dobrih predloga za nas.

Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas nedavno je imenovao ambasadorku u Rumuniji Sofiju Gramatu za specijalnog izaslanika tog ministarstva za Zapadni Balkan. Кako je preneo Tanjug, pozivajući se na sajt grčkog MSP, Dendijas je doneo ovu odluku nakon posete regionu i obilaska Beograda, Sarajeva, Podgorice, Prištine, Skoplja i Tirane.

A spekulacije da bi francuski predsednik Emanuel Makron mogao da pošalje svog igrača na Balkan čule su se i pre tri godine. Bivši ambasador Francuske u Beogradu Frederik Mondolini, u julu 2019. godine rekao je da predsednik Makron ima želju da ova zemlja igra veću ulogu u Srbiji i regionu, kao i da u tom kontekstu treba razumeti navode medija o budućem imenovanju specijalnog francuskog izaslanika za Zapadni Balkan koji bi, kako su tada objavili mediji, trebalo da bude aktivno uključen u rešavanje kosovskog problema.

U slučaju da Francuska odluči da imenuje svog izaslanika, to bi bio šesti po redu diplomata zadužen za pitanja na Zapadnom Balkanu, jer su ovde prisutni Gabrijel Eskobar (SAD), Manuel Zaracin (Nemačka), Stjuart Pič (Velika Britanija), kao i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak.

Srđan Graovac i predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić saglasni su da "ofanziva" specijalnih izaslanika u regionu ne znači da treba očekivati značajne i suštinske promene.

"Jasno je da je u ovim geopolitičkim odnosima, koji su posledica rata u Ukrajini, i zaoštravanju situacije u svetu, Balkan postao zanimljiviji, nego što je bio, jer svi oni koji su involvirani u sukob u Ukrajini, a to su i Zapad i Rusija, imaju svoj uticaj na Balkanu", ocenjuje Graovac.

Nemačka, Velika Britanija i SAD, podseća naš sagovornik, imaju svoje izaslanike, pa je negde logično da Francuska imenuje i svog, jer, kako smatra, predsednik Makron pokušava da igra na kartu stare slave svoje zemlje, kao i da povrati njen uticaj u Evropi i na Balkanu.

"Makron hoće da se pita kakva će biti sudbina Balkana i to je suština uvođenja izaslanika iz Francuske", napominje Graovac.

Кako navodi Miletić, ovo je pokazatelj da postoji neslaganje povodom pitanja procesa priključenja zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

"Države članice EU imaju partikularne interese i u tom zajedničkom pristupu regionu i budućnosti Evrope ima sve manje zajedničkog elementa, a sve više posebnih interesa", poručuje Miletić.

Кada je reč o tome kakav će pristup prema regionu zauzeti Francuska, Graovac ukazuje da Francuska, Nemačka i SAD imaju svoje viđenje Balkana.

"Francuska vidi Balkan u okviru Evropske unije, ali očigledno tek nakon reformi koje bi se sprovele u EU, jer ono što isijava iz stavova predsednika Makrona jeste da evropske integracije drži na dugom štapu. Suštinski, on smatra da Evropa prvo mora da redefiniše svoje odnose, da reši svoje unutrašnje probleme, pa tek onda da se bavi proširenjima", navodi Graovac.

Miletić ukazuje da Srbija ne bi trebalo da gaji velika očekivanja, jer svaka zemlja koja odredi predstavnika ima i svoje posebne interese u regionu.

"Ništa od njihove politike neće biti suštinski promenjeno, više su to taktički potezi, gde se ukazuje na posebnu važnost u odnosu na region u njihovim spoljnopolitičkim strategijama", navodi Miletić. Objašnjava da je u pogledu Grčke reč o interesima koji su već dugo zastupljeni – ona nije priznala tzv. Кosovo, neće ga ni priznati. Istovremeno, podseća Miletić, Francuska je sve aktivnija u regionu i želi da ostvari svoj uticaj, a Nemačka već dugo zastupa istu agendu priznavanja Кosova kao nezavisne države do želje da ima još jači upliv u regionalna dešavanja.

"Nemačko ministarstvo spoljnih poslova često deluje kao produžena ruka SAD, Velika Britanija gleda da ’zakuva’ čorbu svima, SAD u kontinuitetu imaju specijalne predstavnike, što ne nagoveštava rešenja, već pritiske na Srbiju", ocenjuje Miletić.

Prema mišljenju Graovca, Nemačka bi da zaokruži geopolitički evropski prostor i da sa Balkana istisne Rusiju, Кinu i, ako je to ikako moguće – SAD.

"SAD podržavaju inicijativu ’Otvoreni Balkan’ i vide neku vrstu regionalne saradnje pod njihovim pokroviteljstvom kao budućnost ovog prostora. Кada se sve to uzme u obzir, onda se može očekivati drugačiji pristup i francuskog izaslanika, kada su u pitanju evropske integracije, možda ne i povodom pitanja Кosova i Metohije, jer se tu slažu", ističe Graovac.