Barns i Vizner: Sastanak u Vašingtonu, pogrešna ideja od početka

Bivši zamenik državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Nikolas Barns i bivši specijalni izaslanik za Kosovo predsednika te zemlje Džordža V. Buša, Frenk Vizner izjavili su da je ideja o sastanku između Kosova i Srbije u Vašingtonu pogrešna od početka, prenosi Koha.

U tekstu objavljenom u prestižnom "Vašington postu”, Brns i Vizner su naveli da sastanak zakazan za 27. jun nije uspeo pre nego što je i počeo, jer je Kancelarija specijalizovanog tužioca u sredu objavila optužnicu protiv predsednika Kosova Hašima Tačija i drugih za ratne zločine.

Međutim, oni su pogrešno procenili ideju ovog sastanka suprotstavljajući se "jednostranom" pristupu administracije predsednika Donalda Trampa.

Naveli su, da je optuživanje Tačija dodatni razlog da SAD ponovo razmotri pregovore i naveli nekoliko razloga za to.

"Prvo, Tramp je preduzeo zasebnu diplomatsku kampanju na Kosovu umesto da sarađuje u tandemu sa Evropskom unijom, uključujući glavne saveznike Nemačku i Francusku. Izbacio je posrednika iz EU, čak i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je predložio održavanje samita. Sjedinjene Države i Evropska unija, prvi put nakon dve decenije, odvojeno su vodile dve pregovaračke kampanje, uzrokujući zbrku...”, što kako su naveli “preti usporavanju, a ne ubrzavanju napretka ka sporazumu".

Kao drugi razlog naveli su da je balkanskim državama potrebna najviše ekonomska pomoć iz Evrope, da “s druge strane, SAD imaju slabije ekonomsko prisustvo u regionu".

Prema njihovim rečima, prezir prema Evropi od strane Trampa podelio je prijatelje regiona i smanjio šanse za postizanje uspešnog sporazuma između Kosova i Srbije.

Dodali su da bi jedan od razloga Trampovog uključivanja u to pitanje mogao biti sukob koji je imao s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Barns i Vizner su istakli da je, treći razlog, glavni motiv Trampa postizanje sporazuma o spoljnoj politici uoči izbora 3. novembra.

"Postoji bojazan da bi Tramp mogao naterati Kosovo na teritorijalne ustupke Srbiji, što bi potencijalno mogla biti eksplozija bez presedana u nestabilnom regionu Balkana", naveli su oni. 

Oba stručnjaka izjavila su za situaciju na Kosovu, da sumnjaju da se „može postići jedan uspešan sporazum s takvim jednostranim pristupom“.

Kako su naveli, predsednici Bil Klinton, Buš i Barak Obama imali su zajedničko polazište za balkanske države, sa naglaskom na Srbiju, Kosovo, BiH, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, kao i Bugarsku, Hrvatsku, Grčku i Sloveniju, da se u postojećim granicama pridruže NATO-u i Evropskoj uniji radi svoje sigurne budućnosti.

Naglasili su da su se SAD uvek protivile teritorijalnoj razmeni zbog straha od izazivanja novog rata i protivile se ideji o „velikoj Albaniji“.

"Crtanje granica opasan je presedan koji bi mogao narušiti odnose između Severne Makedonije i Grčke i narušiti Dejtonski sporazum u Bosni", dodali su Barns i Vizner.

"SAD su bile dobar prijatelj Kosova od kada smo intervenisali sa NATO saveznicima kako bi sprečili masakr kosovskih Albanaca od strane srpske vojske 1999. godine. Završili smo taj rat. Snage NATO-a, uključujući američke kontingente, od tada održavaju mir. Spoljna služba i vojska naporno su radili na tome da pomognu Kosovu da postigne i osigura mir i nezavisnost. Otvoreni pritisak Trampove administracije na kosovske lidere poslednjih meseci i njen primereniji stav prema autoritarnoj vladi u Srbiji nije u skladu sa našim prijateljstvom i oslabili su krhke vladine institucije na Kosovu”, naveli su.

Pretnju Trampove administracije da će ukloniti američke trupe iz misije na Kosovu, nazvali su greškom.

"Na Balkanu nema brzog poboljšanja", saglasni su Barns i Vizner.

Nikolas Barns je profesor na Univerzitetu Harvard i bivši zamenik državnog sekretara i savetnik je Džoa Bajdena, predsedničkog kandidata Demokratske stranke, a Frenk Vizner bio je specijalni izaslanik za Kosovo u administraciji predsednika Džordža Buša.