Bećković: Pesma nikoga ne ugrožava, zar je provokacija poziv na radost Srba?

Pesma „Veseli se srpski rode“ za kratko vreme postala je jedna od himni srpskog naroda, kaže za Kosovo onlajn, filmski reditelj i scenarista Danilo Bećković. Ono što provocira, dodaje Bećković, proizilazi iz samog naslova, a to je poziv na radost i veselje.

Ni pesma, ni stihovi nisu sporni, kaže Bećković. Ipak, ko hoće da pronađe povod za kritiku, naći će ga. Mnogi već u naslovu.

„Mislim da je to veselje, taj poziv na radost nešto što provocira, jer mi smo naučili poslednjih 20 godina da mi nemamo pravo na radost. Da mi imamo pravo na izvinjavanje, da imamo pravo na krivicu, na neku vrstu posipanja pepelom. Ali, pravo na ponos i radost, ja mislim da je to ono što provocira. S druge strane, to je pesma koja kaže: Nek se srpski barjak vije. A onda nabraja gradove i mesta na kojima se taj barjak vije svaki put kada ti sportisti naprave neki uspeh. Zapravo ništa nisu slagali, ništa nisu krivo rekli time. Zaista, od Prizrena do Rumije vije se srpski barjak uz svaku pobedu Novaka Đokovića, košarkaša, bilo kog našeg sportiste“, kaže Bećković. 

Pripadnici drugih naroda u pesmi se i ne pominju. Slave se, s druge strane, istorijske ličnosti i dinastije značajne za srpski narod. To, očigledno, mnoge nervira, ali, smatra Bećković, nikoga ne ugrožava. 

„Ona govori isključivo o srpskom narodu, o srpskim zemljama, i govori na kraju krajeva o nekim istorijskim ličnostima - Obilićima, Petrovićima, Nemanjićima. Ne vidim da je bilo koja od tih dinastija, bilo koje prezime sporno na bilo koji način i da može biti sporno za bilo koga“, objašnjava naš sagovornik.

Nema pesme koja bi više priličila događajima na kojima se „Veseli se srpski rode" proslavila, jer najveću radost donose nam upravo sportisti, smatra on.

„Ne postoji nijedna pesma koja njima više priliči. Ona je jedna od himni srpskog naroda. Postala je to za jedno veoma kratko vreme, a to je himna koja upravo odgovara onome što naši sportisti donose“, zaključuje Danilo Bećković.