Beriša: Albanci nisu samo u Preševu, rade i koriste svoja prava, Kamberi može da pomogne

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša rekao je za Kosovo Onlajn da se status albanske zajednice u Srbiji ne može posmatrati isključivo u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.

"Pratio sam sva dosadašnja izlaganja u Skupštini Srbije poslanika Šaipa Kamberija, a koja se odnose na kritike o odnosu države prema albanskoj manjini. Kamberi je u poziciji da, kroz konstruktivan rad i menjanjem retorike u Skupštini Srbije, doprinese da sva ona prava koja ne koriste Albanci u Srbiji da to čine, i samim tim doprinese pomirenju, a ne razdoru između dva naroda. Problemi postoje i oni se rešavaju kroz dijalog i delovanje u državnim institucijama, koje su na raspolaganju i albanskoj zajednici i ta prava treba koristiti“, poručuje Beriša.

Glavni problem ekonomija

On smatra da je greška što se deo teritorije, odnosno tri opštine na jugu Srbije, izdvajaju posebno od ostalih regiona Srbije.

"Automatskim izdvajanjem stvara se problem. Albanci u Preševu čine apsolutnu većinu sa preko 90 odsto, u Bujanovcu odnos je nešto oko 60 prema 40 odsto za Albance, a u samoj Medveđi ovaj procenat je oko 90 odsto u korist Srba i drugih, a albanska zajednica je potpuna manjina. Većina problema za prve dve opštine se odnosi na slabu ekonomsku razvijenosti, u zastupljenosti albanske zajednice u poslovima državne administracije i samoj volji Albanaca da se uključe u sve društvene tokove države Srbije“, naveo je Beriša.

U tom kontekstu, kako je naveo, izuzetno je zastupljena zloupotreba albanske zajednice unazad više od 20 godina od strane političkih struktura, od strane partija koje su funkcionisale i funkcionišu na tom prostoru, političkih partija sa Kosova i iz same Albanije.

"Poznato je da u 147 opština i gradova u Srbiji žive, školuju se i rade Albanci, koji su dobri radnici i privrednici. Samoproglašenjem nezavisnosti Kosova ključni je problem nastao kod kretanja, boravka, nastanjenja, školovanja određenog broja Albanaca. Posebno zbog nemogućnosti izdavanja i posedovaanja ličnih dokumenta ličnih karata, pasoša i nepriznavanja školskih diploma i dokumenata koje izdaje KPS u centralnoj Srbiji sto je odmah dovelo do stvaranja nezadovoljstva“, naveo je Beriša.

On je ukazao da, sa druge strane, postoji ogroman broj Albanaca koji živi van teritorije ove tri opštine, koji su uključeni u sve društvene i privredne tokove i koji svoja prava konzumiaju u skladu sa pozitivnim propisima drzave Srbije i nemaju problema vezanih za ljudska i druga zagarantovana prava.

Ti Albanci se, navodi Beriša, uspešno školuju, zapošljavaju i rade, poseduju svoja preduzeća, zapošljavaju radnike većinom iz drugih zajednica.

"U Vojvodini imamo više od 403 mala i srednja preduzeća koja zapošljavaju od tri do 76 radnika, koji redovno i kao svi drugi plaćaju svoje obaveze kroz porez i konzumiraju svoja prava“, rekao je Beriša.

Politička zloupotreba Albanaca na jugu

On, međutim, ukazuje da Albance na jugu Srbije godinama politički zloupotrebljavaju, od toga da ne izađu na popis stanovništva pa na dalje.

"Treba naći rešenje koje će kroz praktične primere stvariti mogućnosti. Kroz privredno ulaganje i školstvo da se stvore uslovi za radna mesta i da se ljudi uključe u život Republike Srbije, a ne da se zloupotrebljavaju kroz izazivanje krize i toga da će doći do finalnog sporazuma gde bi ove tri opštine bile pripojene Kosovu, a sever Kosova Srbiji. To nije prirodna opcija“, rekao je Beriša.

On je podsetio da je Nacionalni Savet Albanaca sa sedištem u Bujanovcu zapravo institucija drzave Srbije koji treba da kao svi ostali nacionalni saveti u Republici Srbiji obavlja one poslove i zadatke koji su zakonom predviđeni, a odnose se na očuvanju obrazovanja na maternjem jeziku, očuvanju pisma, kulture, jezika, običaja, kroz otvaranja medija na jeziku albanske zajednice, a prevashodno kroz uključenje naroda u sve društvene tokove.

"Poznat je niz pozitivih primera koji funkconišu u Srbiji kao što je najstarija katedra albanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, koja postoji od 1906. godine. Vraćene vesti na RTS na albanskom jeziku, mesto koje zauzima albanska zajednica sa svojom emisijom koju uređuje Matica Albanaca na RTV u trajanju od 30 minuta nedeljno, više časopisa i medija koji se štampaju i elektronski objavljuju na jugu Srbije. Jednom rečju, prava Albanaca kao i drugih naroda i zajednica, koliko se konzumiraju zavise od samih Albanaca“, zaključio je Beriša.

Ceo intervju sa Demom Berišom objavićemo sutra.