Beriša: Cena zavisnosti od ad hok pomoći je život u stalnoj neizvesnosti

Socioekonomista Brikena Beriša ukazuje da je zavisnost Kosova od doznaka, socijalne pomoći i brojnih međunarodnih donacija doprinela jačanju kulture kratkoročne finansijske podrške, što građanima donosi stalnu neizvesnost umesto održivog razvoja, prenela je Koha.

Kako je istakla, građani vide institucije uglavnom kao izvor direktne finansijske pomoći, a ne kao mehanizam za dugoročne reforme i sistemske intervencije.

„Kosovo je tokom godina razvilo komplikovan odnos sa politikama finansijske podrške i socijalnim transferima“, navela je Beriša i dodala da je u ratnom i posleratnom periodu ta dinamika dodatno produbljena kroz masovne migracije u zemlje sa razvijenijim društvenim sistemima i višim životnim standardom.

Beriša za Kohu kaže da se očekivanja i zadovoljstvo građana javnim politikama često svode na individualni i mikroekonomski nivo, izostavljajući fundamentalna pitanja kao što su kvalitet života, obrazovanje, životna sredina, energija i hrana ili dugoročna funkcionalnost ekonomskog i društvenog sistema. 

Po njenom mišljenju, građani su stalno primorani da se prilagođavaju postojećem sistemu koji funkcioniše uglavnom kroz privremene intervencije i ad hok odluke.

„Ad hok pomoć ne samo da stvara ekonomsku zavisnost, već proizvodi i važne psihološke i društvene posledice. Kada se finansijska podrška pruža kroz privremene, nepredvidive odluke i bez stabilnih institucionalnih mehanizama, građani se nalaze u stalnom stanju neizvesnosti. Čekaju sledeću intervenciju vlade kako bi pokrili osnovne potrebe“, naglašava Beriša.

Ukazuje da je stvaranje sistema socijalne zaštite složen proces koji zahteva sveobuhvatnost i pažljiv institucionalni dizajn. 

„Prethodne vlasti su izgradile veliki broj šema unutar strukture socijalne zaštite i različitih kategorizacija, od kojih su neke mogle izazvati značajno nezadovoljstvo, dok su druge stvorile prostor za zloupotrebu statusa. Kao rezultat toga, i pokušaji korekcije su takođe doživljeni kao favorizovanje određenih grupa, što je dodatno povećalo nezadovoljstvo javnosti“, dodaje Beriša.

Za razliku od tog pristupa, kako navodi, sadašnja vlada je primenila drugačiji mehanizam, stvarajući sistem paralelnih intervencija. 

„Taj pristup, koji se može smatrati manje komplikovanim i direktnijim, doživljava se kao prihvatljiviji javnosti i smatra se manje konfliktnim, što mu daje snažnu karakteristiku populističkog pristupa“, navela je Beriša.

Istakla je i da značajan deo građana ostaje van tih šema i navela da je neuključivanje nezaposlenih u šeme socijalne pomoći posebno značajno, s obzirom na to da je ovoj kategoriji najpotrebnija direktna podrška. 

Beriša smatra da je socijalni sistem na Kosovu od početka manjkav, jer nema funkcionalnog fonda socijalnog osiguranja.

„Sa političkog stanovišta, ovo je suprotno populizmu. Stoga je znatno lakše distribuirati trenutne finansijska davanja nego da se građanima saopšti potreba za povećanjem poreza u zamenu za dugoročnu sigurnost“, naglašava. 

Kako dodaje, u društvu sa visokom nezaposlenošću i ograničenom pažnjom posvećenom obrazovanju i razvoju ljudskog kapitala, uloga institucija se sve više doživljava kroz logiku trenutnih finansijskih koristi i beneficija. 

„Kao rezultat toga, očekivanja građana se pomeraju sa zahteva za dugoročnim reformama ka brzim monetarnim intervencijama“, navodi Beriša.

Kako kaže, u odsustvu suštinskih reformi i održivih politika zapošljavanja i obrazovanja, ad hok odluke nastavljaju da proizvode socijalnu nesigurnost i zavisnost od kratkoročnih državnih intervencija. 

„Na ovaj način, sistem nije izgrađen da služi ljudima na održiv način, već kao struktura od koje građani zavise i ostaju u stanju očekivanja, fokusirani na ono što sistem donosi u sadašnjem i neposrednom trenutku“, zaključila je Beriša.