Beširi: Beograd i Priština se često prepucavaju preko diskriminatornih odluka

Beograd i Priština se često prepucavaju preko diskriminatornih odluka koje targetiraju određenu naciju, kaže Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, dodajući da usvajanje Nacrta zakona o državljanstvu Kosova, a pre svega izmene i dopune Zakona o imovinskim pravima na Kosovu ipak mogu biti i neka vrsta ekonomskog podstreka.

Kosovo je krajem prošle godine usvojilo Nacrt zakona o državljanstvu, za koji je kosovski premijer Aljbin Kurti naveo da "posebno olakšava sticanje dokumenata za lica sa dozvolom stalnog boravka u izuzetnim okolnostima, uključujući i Albance iz Preševa, Medveđe i Bujanovca koji već dugi niz godina žive na Kosovu", a pre nekoliko dana Vlada Kosova je odobrila izmenu i dopunu Zakona o imovinskim pravima stranih državljana na Kosovu, čime je Albancima koji žive u te tri opštine u Srbiji omogućeno da steknu imovinska prava na Kosovu.

"Zakon koji definiše tako okvire da državljanima druge zemlje, određene nacionalnosti, daje određena prava, može se smatrati diskriminatorskim, međutim ovde mi deluje da se vlast u Beogradu i Prištini često prepucavaju upravo preko diskriminatornih odluka koje će targetirati određenu naciju, odnosno onu sa nacionalnim prefiksom koji se toj vladi manje dopada", kazao je Beširi za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, poslednjih godina postojala je pasivizacija prebivališta Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, odnosno više od 16.000 Albanaca koji žive u drugim zemljama sveta, a građani su Srbije. On navodi da ih je Ministarstvo unutrašnjih poslova diskriminisalo diskriminatorno primenjujući zakon kako ne bi mogli da ostvare pravo na izborima.

"To je jedan od načina kako se Vlada Srbije diskriminatorski odnosi prema Albancima koji žive u Srbiji, na šta onda imamo odgovor drugog nacionalizma iz Prištine, gde usvajaju neke zakone koji omogućavaju Albancima određena prava, uz obrazloženje da Albancima iz Srbije želi da se omogući da bolje žive imajući u vidu da im diskriminatorske odluke to onemogućavaju", navodi.

Prema njegovim rečima, ostvarivanje prava imovine građana Srbije albanskog porekla na Kosovu može biti i neka vrsta ekonomskog podstreka imajući u vidu da dobar deo dijaspore koja živi širom sveta šalje znatan novac svojim familijama da prežive ili oni koji imaju nešto više novca, da investiraju.

Ukazuje da je možda poruka Vlade Kosova tim Albancima da taj novac ne ulažu u Srbiju, već na Kosovo. 

"To ima smisla donekle imajući u vidu da Albanci decenijama nisu mogli da se školuju na sopstvenom jeziku u Srbiji, da je fakultet u Bujanovcu osnovan svega pre nekoliko godina, pa se većina ljudi školovala na Kosova. Ta politika mi deluje kao da ova politika Vlade Kosova ide u korak sa prethodnim politikama, kao što je bila prošle godine u junu da se Albancima iz Bujanovca, Preševa i Medveđe omogući da ako su stekli pravnu diplomu, pravosudni ispit polažu na Kosovu i samim tim da praktikuju pravo na Kosovu", dodaje.

S jedne strane, navodi, deluje mu da je ovo nacionalističko prepucavanje između Beograda i Prištine, ali s druge strane zaista može biti uzeto u obzir da su to politike koje mogu da, određenim ljudima, iako zvuče diskriminatorski, omoguće da se onima koji to možda žele, da se nastane na Kosovu i da više ne žive u Srbiji, ako se tako osećaju.

Podseća da Srbija ima zakon koji omogućava da njeni državljani poseduju dvojno državljanstvo i u tom smislu navodi da negde oko pet odsto, odnosno 300.000 građana ima dva državljanstva.

U tom smislu navodi da bi politike Vlade Kosova koje omogućavaju lakše dobijanje državljanstva morale biti potpuno normalna stvar.

"Međutim, kada se ona politizuje u kontekstu gde Vlada Kosova istovremeno traži od Brisela da se pasoši koje izdaje Koordinaciona uprava izuzmu iz vizne liberalizacije, to je nešto što svakako ne doprinosi pomirenju. Nema nikakvog problema da građani Kosova imaju dvojno državljanstvo i pasoš Kosova i Srbije, to bi omogućilo duplo više šansi. Da li će ih oni iskoristiti to je drugo pitanje, ali postoji veća mogućnost da ćete moći da nađete posao, više da putujete i to je svakako u skladu sa onim što se dešava poslednjih nekoliko godina, a to je politika inicijative Otvorenog Balkana", naveo je Beširi.

Kako dodaje, za sada deluje da je to nešto što je dobra inicijativa iako se mnogima ne sviđa što dolazi od predsednika Aleksandra Vučića i premijera Edija Rame.

Ipak, ističe da je Otvoreni Balkan doneo neke konkretne poteze, od ukidanja rominga, odmrzavanja ekonomije, odnosno transporta robe, do toga da će zaista biti potrebno i Srbiji, ali i zemljama u regionu ta migracija radne snage koja je očigledno sve više potrebna imajući u vidu sve veću emigraciju.

Prema njegovim rečima, sa velikim migracijama se suočava i Srbija koju godišnje napusti između 30.000 i 60.000 ljudi.

"Isto tako i Kosovo gde postoji mogućnost da se migracija poveća sa viznom liberalizacijom, ali je jasno da i Beograd i Priština moraju da rade mnogo više kako bi zadržali svoje građane jer su sve indicije ako se ovako nastavi da ćemo nestati. Kosovo je u malo boljoj poziciji jer prirodni priraštaj je nešto veći nego u Srbiji, ali ekonomske prilike, korupcija, organizovani kriminal su neki od kamena spoticanja da tu ostvare svoju sreću", poručio je Beširi.