Beširi očekuje pojačan pritisak na Beograd i Prištinu, Mihajlović nije optimista

Zajednička poseta Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara pokazuje da EU i SAD imaju sličan stav, pa će njihov pritisak na Beograd i Prištinu biti jači, smatra Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove, dok novinar Milivoje Mihajlović nije optimista da će 2022. godine doći do rezultata u dijalogu, prenosi N1.

“Potpuno jasno je da nikakvog ozbiljnog pomaka u dijalogu neće biti dok se ne završe izbori u Srbiji, to znači praktično jesen”, kaže Beširi.

Dodaje da američki izaslanik ima priliku da politički ozbiljno pritisne i Beograd i Prištinu, podsećajući da je kosovski premijer Aljbin Кurti, posle razgovora sa dvojicom izaslanika, rekao da se on “ne boji Zajednice srpskih opština”, koju Кosovo treba da formira.

“Takođe, Eskobar će možda iskoristiti podatke o mogućim malverzacijama kao način na koji će pritisnuti predsednika Srbije Aleksandra Vučića”, smatra Beširi.

Mihajlović kaže da će se pritisak verovatno odnositi i na pojedince iz Srpske liste koji su se našli pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.

On kaže da političari obe strane igraju igru odugovlačenja.

“Godine prolaze, ljudi na Кosovu – Srbi i Albanci – nemaju nikakvu korist od toga”, kaže on i dodaje da političke elite koriste briselski dijalog da bi ostale na vlasti, a ne da bi došle do rešenja.

Beširi kaže da je duboko uveren da Vučić i Кurti ne žele da se pitanje reši.

“Predsednik Vučić nema nikakav razlog da pitanje Кosova reši. Da li će mu to pomoći u političkom smislu – ne, može samo da nestane sa političke scene. Da li će od toga nešto zaraditi – defitivno neće. Da li on lično ima osećaj za neko javno dobro – ne baš”, kaže Beširi.

Naglašava da se u poslednjih 10 godina govori o modalitetima po kojima će Srbija priznati Кosovo, dok Mihajlović ističe da je onaj ko prizna Кosovo “politički mrtav” u Srbiji.

On ne smatra da problem u odnosima Srba i Albanca može da se reši odlučivanjem o statusu, već pre svega približavanjem Srba i Albanaca, formiranjem ZSO, punom slobodom kretanja, što uključuje viznu liberalizaciju za Кosovo.

“Кad biste rešili pitanje Кosova postavila bi se druga pitanja – kakvo je zdravstvo, kakva je prosveta, kako ljudi žive. Pitanje Кosova se vrlo često koristi da maskira druge teme”, rekao je on.

Mihajlović ističe i da podzemlju ne pogoduje rešenje pitanja Кosova jer im treba “šuplja administrativna linija” za šverc.

“Кad god se približimo nekom rešenju imamo podizanje tenzija od strane podzemlja”, rekao je on.