Bisljimi: Izveštaj o Banjskoj na 48 stranica poslat svakoj državi članici EU i svakoj ambasadi u Briselu

Besnik Bisljimi
Izvor: Kosovo Online

Zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi u svom izveštaju pred Komisijom za evropske integracije naveo je da je cilj Kosova da ove godine dokaže da zaslužuje status kandidata za EU. Na predstavljanju izveštaja on je pozvao EU da ukloni mere protiv Kosova i saopštio da su svakoj državi članici i svakoj ambasadi u Briselu poslali izveštaj o Banjskoj na 48 strana.

Bisljimi je pozvao Evropsku uniju da ukloni kaznene mere sa Kosova zbog nepreduzimanja koraka ka deeskalaciji na severu, jer su, kako kaže, ispunjeni osnovni uslovi i situacija je na terenu mirna.

„O merama protiv Kosova krajem maja odlučila je Evropska komisija i rezultat su eskalacije koja se dogodila 29. maja na severu kada su demonstranti napali Kfor, novinare i građane. U pismu koje nam je upućeno navodi se da su mere privremene, reverzibilne i zasnovane na kredibilnom procesu deeskalacije situacije na severu. Imali smo sastanak sa Lajčakom u Bratislavi o tome šta mere znače i napravili smo dokument koji se odnosi na prisustvo policije u opštinskim objektima, procenu rizične situacije i ispunili smo svoje obaveze iz ovog dokumenta. Verovatno postoji neizvesnost unutar zemalja članica oko mehanizma za ukidanje mera. Ali, postoji frustracija i pritisak čak i unutar zemalja članica, kako je moguće da je Kosovo pod merama samo zato što je poslalo četiri gradonačelnika u njihove kancelarije, a Srbija nema mere ni zbog terorističke agresije koju je počinila”, rekao je on.

Bisljimi je dodao da će 30. januara u Prištinu doći neko iz Brisela i da će i te mere biti tema razgovora.

„Mere EU ograničene su samo na sastanke na visokom nivou. Sastanci se nastavljaju, ovog utorka imaćemo još jednu posetu nekog iz Brisela Prištini”, rekao je on.

On je potom rekao da bi se ukidanjem mera fokus vratio na unapređenje evropskih integracija Kosova.

"Naš cilj za ovu godinu je prihvatanje upitnika od strane Evropske komisije kako bismo dokazali da Kosovo zaslužuje status zemlje kandidata i na taj način možemo da nastavimo sa konkretnim koracima ka članstvu u Evropskoj uniji", rekao je Bisljimi.

EU treba proširiti

Bisljimi se osvrnuo i na slobodu kretanja građana Kosova nakon liberalizacije viza, ističući da vlada pomno prati situaciju na terenu i da se sve odvija u najboljem redu.

Ocenio je i da Paket proširenja EU vraća nadu da se Zapadni Balkan vraća u fokus.

"Plan rasta EU je prava akcija. Evropsku uniju treba proširiti i reformisati", zaključio je Bisljimi.

"U potpunosti podržavamo pristup koji finansiranje EU uslovljava vrednostima. Kosovo dobija 950 miliona evra u roku od četiri godine. Istovremeno, ovo je najveći iznos koji je Kosovo ikada primilo. Za EU je veoma važno da ukloni represivne mere prema Kosovu jer je Kosovo ispunilo osnovne uslove", rekao je on.

Izveštaj o Banjskoj

Zamenik premijera saopštio je da je Kosovo poslalo Evropskoj uniji i svakoj državi članici izveštaj od 48 stranica o napadu u Banjskoj. Ali, prema Bisljimijevim rečima, izveštaj treba da objavi tužilac, a ne Vlada.

Takođe, rekao je da će "svaki put kada Radoičić bude slobodno šetao na severu i svaki put kada Srbija obučava mlade ljude sa Kosova u svojim kampovima", bezbednosni rizik biti trajni.

„Izveštaj o Banjskoj od 48 stranica poslali smo EU, svakoj državi članici i svakoj ambasadi u Briselu. Ali izveštaj za javnost treba da sačini tužilac. Tužilac nije Vlada. Vršimo pritisak javnosti da se izveštaj objavi. Takođe pomažete Tužilaštvu da napravi izveštaj, izda nalog za hapšenje Radoičića i ostalih kriminalaca. Pomozite u ovom pravcu, da Radoičić ne luta slobodno po severu. Svaki put kada izađe na slobodu i Srbija i njeni vojni kampovi pripremaju i obučavaju mlade sa Kosova, bezbednosni rizik će biti trajni, pa pomozite tužilaštvu da reaguje”, rekao je Bisljimi.

Energetski sporazum

Zamenik premijera Kosova je saopštio i da je na severu podeljeno više od 20.000 računa za potrošnju električne energije tokom januara. Međutim, ono što još nije ispunjeno Energetskim sporazumom je pitanje nagomilanih dugova prema KOSST-u.

"Ovde nam je potreban principijelniji stav posrednika kako bi se ovaj problem što pre rešio", naveo je on, dodajući da je još jedan problem koji Energetski sporazum ne realizuje jeste "puštanje interkonektivnih vodova".

Tokom izlaganja, Bislimi je upitan zašto Kosovo traži da se proces dijaloga sa Srbijom odvoji od procesa integracije Kosova u evropski blok.

“Dijalog je vezan za evropske integracije u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Dijalog je glavni deo u poglavljima sporazuma, stoga je napredak vezan za ovo. Ono što smo rekli jeste da tretman veze između napretka u dijalogu i napretka na putu ka EU treba da bude isti i oko Kosova i oko Srbije”.