Bisljimi: Mediji su jedini koji pominju ZSO

Glavni pregovarač kosovske strane u dijalogu sa Srbijom i zamenik premijera Besnik Bisljimi kazao je da o ZSO u Briselu nikada nije razgovarano sa zvaničnicima EU, okrivivši medije da je zbog njih to postala glavna tema, prenosi Reporteri.

Bisljimi je istakao da je o ZSO sa izaslanikom EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslavom Lajčakom, razgovarao samo na privatnim sastancima.

"U Briselu se za ovih 14 meseci nikada nije razgovaralo o Asocijaciji. Tačka. Udruženje se pominje samo na privatnim sastancima, na sastancima jedan na jedan sa gospodinom Lajčakom. Tamo sam prigovorio da se Brisel vrlo lako izjašnjava u korist Asocijacije i retko se govori o nepoštovanju sporazuma od strane Srbije. Sporazum o pridruživanju potpisan je prvo 2013. godine, zatim 2015. godine. Sporazum o upravljanju granicom potpisan je 2011. godine. Ako u Briselu sporazumi nikada nisu rangirani po važnosti, zašto je onda važna tema Asocijacije, a ne sporazum o granici", rekao je on.

Bisljimi je dodao da je Lajčakov odgovor bio da se mediji na Kosovu bave temom ZSO.

Prema njegovim rečima, oni pokušavaju da predsednika Srbije Aleksandra Vučića predstave manipulatorom.

"Ono što pokušavamo da ubedimo medije na Kosovu jeste da je Vučić manipulator. Zašto pridajete značaj njegovim izjavama? Ne može biti kompromisa za međusobno priznavanje. Pregovaram u Briselu, imamo američku podršku i zahvalni smo. U prvom Boreljovom pismu poslatom 31. jula, u pretposlednjem pasusu, poslednja rečenica glasi: Proveli smo godinu dana baveći se pitanjima iz prošlosti umesto da se bavimo slikom budućnosti. Došlo je vreme da se ne bavimo prošlim pitanjima, već velikim pejzažom i sveobuhvatnim porukama", zaključio je on.

Bisljimi je kazao da je zbog ZSO otputovao i u London gde je razgovarao sa bivšom šeficom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton.

"Otputovao sam u London, gde sam imao sastanak sa Eštonovom, razgovarao sam sa njom šta je ideja Zajednice", rekao je Bisljimi u emisiji "RTK Prime".

Prema rečima Bisljimija, od sastanka sa Eštonovom shvatio je da postoje velike razlike između onoga što se u Briselu razgovaralo o ZSO kao ideji i onoga što Srbija o tome propagira drugim zemljama.

Bisljimi je za RTK govorio i o kašnjenu primene mera reciprociteta istakavši da je Vlada imala međunarodne argumente i da su mere reciprociteta legitimne.

"Jedina briga koja je postojala je - u kojoj meri Ministarstvo unutrašnjih poslova ima dovoljno kapaciteta da u roku od dva meseca primi 9.000 eventualnih zahteva za registraciju vozila", rekao je Bisljimi.

On je rekao da je Vlada imala međunarodne argumente i da je ta mera legitimna, da je u skladu sa sporazumima iz dijaloga i da nema zabrinutosti.

"Ali, nažalost, 31. jula smo dobili zahtev iz Brisela, odnosno gospodina Borelja, da se ta mera odloži. Lično mislim da to nije bio dobronameran zahtev i da nije bio dovoljno argumentovan", rekao je Bisljimi.

Prema njegovim rečima, Boreljova argumentacija bila je da će biti tenzija i da na severu ima mnogo dezinformacija, pa je stoga potrebna nešto duža argumentaciona kampanja.

"Iako je tu možda izražen strah, jer će odlaganje nenužnih stvari pomoći da se izbegne ovaj argument nedostatka informacija. To znači da Brisel zna da tenziju u zemlji ne stvaraju građani, već dolaze iz centra Srbije, što znači da se u stvari odlaganje od 30 dana više koristi za politički veći pritisak na Vučića, a ne za organizuju", rekao je Bisljimi.

Govoreći o najnovijim dešavanjima na severu Kosova i primeni reciprociteta sa Srbijom, Bisljimi je kazao da su te mere trebale da budu sprovedene godinama unazad, ali da nije bilo volje sa kosovske strane, odnosno prethodnih Vlada.

Kazao je da su to odluke koje su potpisane u Briselu, ali koje je jednostrano sprovela samo Srbija.

Kako je rekao, druga odluka se odnosi na preregistraciju ili konverziju nelegalnih registarskih tablica na RKS tablice, prema Briselskim sporazumima, a taj proces je morao da bude završen 15. januara 2018. godine.

"Odluke su posledica nesposobnosti, nespremnosti prethodnih vlada da ih sprovedu, koje su one potpisale u Briselu", kaže Bisljimi.

Dodao je i da su odluke koje je Vlada Kosova donela u septembru 2021. godine, a koje se tiču uspostavljanja reciprociteta sa registarskim tablicama, izazvale zabrinutost Kvinte i da iste nisu u potpunosti usaglašene sa međunarodnom zajednicom.