Bivši ministar Hoti: Članstvo Kosova u NATO i EU nikada bliže

Bivši zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Besnik Hoti rekao je da u svetlu dramatičnih dešavanja u Ukrajini, Kosovo treba da intenzivira sastanke i akcije sa partnerima i aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama. Sa druge strane, politikolog Fljorent Harizi smatra da je Kosovo daleko od NATO, prenosi Albanijan post.

Hoti je diplomatiji Kosova poručio da je vreme za akciju i da treba zatražiti viznu liberalizaciju.

"Diplomatska, ekonomska i vojna izolovanost Rusije od Zapada, s jedne strane, i dvosmislen stav Srbije, s druge, daju snažan adut kosovskoj diplomatiji da preduzme konkretne korake po pitanju članstva u međunarodnim organizacijama. Naša diplomatija mora odlučno i istrajno da traži da se u narednim mesecima donese odluka o viznoj liberalizaciji, pošto je ovaj proces ispunio sve tražene kriterijume. Ovo je minimum koji Evropska unija može da uradi u ovom trenutku za Kosovo", rekao je on.

Hoti je rekao da članstvo u Savetu Evrope, nakon izbacivanja Ruske Federacije, nikada nije bilo bliže.

"Potrebna nam je posvećenost i konkretan rad naše diplomatije sa državama članicama ove organizacije. Od danas su brojke sigurne i Kosovo može da postane punopravni član jedne od najstarijih organizacija na evropskom kontinentu", kazao je on.

Bivši zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova rekao je da je Rusija odavno uspostavila svoj "strateški džep" na Balkanu.

"Rusija je naoružala Srbiju različitim vrstama naoružanja. Rusija je pre izvesnog vremena otvorila kancelariju Ministarstva odbrane u Beogradu, ali je preduzela i mnoge druge radnje. Upozorenja nekih lidera SAD i EU da bi region Balkana mogao biti umešan u sukob NATO treba da čita kao crvenu uzbunu“, rekao je on.

Članstvo Kosova u NATO-u bi, prema Hotiju, ugasilo "apetit" Rusije i obezbedilo regionalnu bezbednost i stabilnost.

"Kosovo je spremno da postane deo NATO-a, jer je to težnja naroda Kosova. Narod Kosova oličen je u evroatlantskim vrednostima", kaže Hoti i dodaje da NATO ima pravila i procedure na putu koje treba da sledi država koja želi da se pridruži.

Glavna prepreka za Kosovo ostaju četiri države članice NATO-a koje još nisu priznale nezavisnost Kosova.

"Ruska agresija u Ukrajini i rizik od prelaska na region Balkana treba da budu zvono za uzbunu za ove četiri zemlje da makar glasaju za članstvo Kosova u NATO. Sve članice NATO-a imaju mogućnost da istražuju i odlučuju o formatu članstva Kosova, u svetlu geopolitičkih i geostrateških promena koje se dešavaju u svetu", rekao je Hoti.

Politikolog Florent Hajrizi sa druge strane, smatra da je Kosovo daleko od mogućnosti članstva u NATO i ističe da je problem nedemarkacija granične linije sa Srbijom.

"Zato što i dalje imamo otvorenih problema sa našim severnim susedom i ovo je još uvek veliki problem. Neka od ograničenja koja Kosovo ima za brzo članstvo kako je proklamovano u NATO-u je činjenica da još uvek nismo demarkirali granicu sa Srbijom. Imamo nedostatak kontrole nad čitavom teritorijom naše zemlje", izjavio je Hajrizi.