Bjeloš: Stalne krize na Kosovu i BiH pretnja, ali veće prisutvo Natoa na Balkanu ima širi geopolitički kontekst

Maja Bjeloš
Izvor: Kosovo Online

Viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Maja Bjeloš ocenjuje da najavu povećanog prisustva Natoa na prostoru Zapadnog Balkana ne treba posmatrati isključivo kroz prizmu stalnih tenzija, posebno na Kosovu ili Bosni i Hercegovini, već i u širem geopolitičkom kontekstu osnaživanja Alijanse u suprotstavljanju Rusiji, Iranu i Kini.

Bjeloš za Kosovo onlajn objašnjava da razloge za povećanje Nato trupa na prostoru Zapadnog Balkana treba tražiti u nedavnoj izjavi zapovednika savezničkih snaga Natoa za Evrope Kristofera Kavolija koji je rekao da se u Evropi događaju neke stvari koje nisu dobre za američke interese.

“Tim povodom Nato je preduzeo dve stvari. Jedna od njih je uvećanje trupa i ono što su nazvali da moraju biti i ‘hevijer’, u smislu naoružanja i nabavke naoružanju. Nato je trenutno u postupku nabavke tog naoružanja i opreme od savezničkih država. Druga stvar jeste povezivanje ili uvezivanje Eufor misije Altea u BiH i Kfora kroz dvostruku ulogu zamenika Kavolija, francuskog generala Uberta Kortoa, zamenika načelnikaa Nato štaba u Monsu koji je rekao da na osnovu obaveštajnih podataka imaju saznanja da je moguća destabilizacija na Balkanu”, kaže Bjeloš.

Ističe da uvećanje snaga Natoa ipak treba sagledavati u širem kontekstu i pokušaju da ova Alijansa uveća i osnaži svoje postojeće baze u Evropi, ali i Bliskom istoku i Indo-Pacifiku kako bi se suprostavili zemljama koje apostrofiraju kao glavnu pretnju po svoju bezbednost: Rusiju, Iran i Kinu.

“Već je najavljeno da će Nato baza u Rumuniji biti najveća u Evropi i da će zameniti onu koja je u Nemačkoj. Takođe vidimo da SAD pokušavaju da uvećaju svoje prisustvo na Bliskom istoku, ali i Indo-Pacifiku kroz ojačavanje kapaciteta, skladišta i snaga u Australiji. Kada sagledamo taj širi kontekst onda možemo da kažemo da pretnje koje su usmerene ka Natou i SAD jesu Rusija, Iran i potencijalno Kina i da se Nato, ali i države članice, pripremaju za širu eskalaciju nasilja sa Rusijom, Iranom i Kinom”, kaže Bjeloš.

Na pitanje da li to znači da bi eskalacija sukoba najviše odgovarala zvaničnoj Mojskvi, istaživač BCBP kaže da je to samo delimično tačno.

“Rusija se vidi kao destruktivna snaga, odnosno neko ko bi mogao da potencijalno da izazove sukob, ali ako razmišljamo o sukobima, a imali smo iskustva ratova na prostoru bivše Jugoslavije, da ratovi uglavnom odgovaraju ratnim profiterima čija lica vidimo i danas. I ko god da su oni, da li su političari, pojedinci, pojedini tajkuni ili određene države - uglavnom ratovi odgovaraju manjini. Većina gubi. Gubi živote, gubi ekonomski standard, gubi vreme, odlazi sa prostora ne samo ove zemlje već svih bivših republika. Videli smo da nam ratovi donose izolaciju i da smo sve dalje od nekog cilja boljeg, kvalitetnijeg života i života u okviru Evropske unije”, naglašava Bjeloš.

Podseća da se o mogućnosti novih sukoba na Zapadnom Balkanu intenzivno govori od 2021. godine i da je tu “lavinu” pokrenula institucionalna kriza u BiH i tadašnji pokušaji stvaranja trećeg entiteta osim Federacije BiH i Republike Srpske.

“Tada je bilo više govora da će biti rata na Balkanu. Međutim, nije se desilo. Nakon napada Rusije na Ukrajinu mnogi su označili Rusiju kao faktor destabilizacije na Balkanu i da će Rusija pokušati da taj sukob izveze, odnosno da će se sukob iz Ukrajine preliti na Zapadni Balkan. Međutim, ni to se nije desilo. Ali, postoji zabrinutost za bezbednosnu situaciju na Balkanu, posebno ukoliko imamo u vidu stalne krize koje se dešavaju na Kosovu i nedostatak dijaloga koji je evidentan. Od 2018. naovamo mi smo svedoci konstantnih kriza koje zabrinjavaju i same stanovnike Kosova, ali i međunarodnu zajednicu”, naglašava Bjeloš.

Ističe da ma koliko da se priča o mogućnosti novih konflikta, stanovništvo zemalja bivše Jugoslavije ipak ne želi nove ratove.

“Na prostoru bivše Jugoslavije već dugo svedočimo o nekoj vrsti krize konflikta niskog intenziteta zato što se stalno dešavaju neki incidenti, posebno na prostoru Kosova za koje mnogi smatraju da su kontrolisani od elita koje ih izazivaju. Međutim, videli smo situacije da se pojedini incidenti mogu otrgnuti kontroli i da to može prevazići svoje okvire”, smatra Bjeloš.

Tu činjenicu objašnjava pojačanom nacionalističkom retorikom koja je ujedno i opcija koja u regionu pobeđuje na izborima.

“Građani veoma dobro uočavaju da žive u svetu u kome se stalno vodi informacioni rat u kome se podstiče konstantno mržnja, podele. Nacionalizam je ne samo prisutan u našim državama već je dovoljno jak i politička je opcija za kogu građani danas glasaju. I to ne samo u Srbiji, već i na Kosovu, Albaniji, Hrvatskoj, ali i u BiH. Ukoliko je to opcija, onda možemo očekivati da se takva vrsta tenzija na Balkanu održi”, zaključuje Bjeloš.