Bljakaj: Tokom popisa ratne štete nisu traženi dokazi, moglo je da se uračuna i nešto čega nije bilo

Nemoguće je da se iznos ratne štete i objekti koji su srušeni tokom rata na Kosovu pouzdano registruju tokom procesa registracije stanovništva, pa su tokom popisa ljudi verovatno mogli da prijave i nešto čega nije bilo, kaže za Kosovo onlajn Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo, komenatrišući rezultate popisa na Kosovu koji su pokazali da su domaćinstva prijavila ratnu štetu veću od pet milijardi evra.

Bljakaj ukazuje da su Albanci živeli u velikim porodicama koje su se posle rata podelile i da je vrlo moguće da je više članova jedne porodice prijavilo isti objekat kao ratnu štetu, zbog čega postoji mogućnost da su neki prijavljeni iznosi  duplirani.  

„Takođe, ljudi mogu nešto proizvoljno da prijave ako im se ne traži neka potvrda, bilo kakav dokazni dokument, a koliko znam to u ovom procesu nije traženo, pa su, verovatno ljudi mogli da prijave nešto čega i nije bilo. Zbog toga bi ovakvu štetu trebalo da registruje posebna komisija koja bi bila dobro obučena i koja bi bila nadležna da traži dokumentaciju na osnovu koje bi se onda okvirno utvrdila ratna šteta“, kaže Bljakaj.

Imajući u vidu da je od sukoba prošlo 25 godina naš sagovornik kaže da svakako nije moguće obezbediti dokaze o pričinjenoj šteti za svaki uništen objekat. 

Na pitanje treba li očekivati da se podaci dobijeni popisom oko ratne štete koriste kao pritisak na Beograd, Bljakaj kaže da to ostaje da se vidi.

„Ali najverovatnje će se političari pozivati na podatke koje je objavila Agencija za statistiku nakon registracije stanovništva“, smatra on.