Bocan-Harčenko: Na pitanju Grenlanda vidimo dvostruke standarde Evrope

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da „slučaj Grenland“ neće dovesti do preispitivanja stavova evropskih zemalja o pitanju Kosova, na čemu se upravo i vide njihovi dvostruki standardi, jer bi želele da se međunarodni poredak bazira na pravilima koje niko ne zna, nisu napisana nigde i izmišljaju se od slučaja do slučaja. Ne veruje da je Ujedinjenim nacijama „odzvonilo“, iako organizacija preživljava težak period, te ističe da je važno da se u Savetu bezbednosti nastavlja praksa rasprave o situaciji na Kosovu i Rezoluciji 1244.

U intervjuu za Novosti, na pitanje da li bi „slučaj Grenland“, u kojem evropske zemlje brane princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta koje su grubo pogazile u slučaju Srbije, mogao da dovede do preispitivanja njihovog stava u vezi sa nezavisnošću Kosova, Bocan-Harčenko je rekao da ne zna da li ima bilo koga ko veruje da je to moguće.

„Pogotovo ako se prisetimo razgovora o statusu Kosova, u kojima sam i sam učestvovao. I tada je u Evropi bilo brojnih teritorijalnih pitanja, ima ih i danas, ali su kada je reč o Kosovu uporno insistirali da je to unikatan slučaj. To je, naravno, velika neistina i prevara. Oni bi hteli da se međunarodni poredak bazira na pravilima koje niko ne zna, nisu napisana nigde i izmišljaju se od slučaja. Taj dupli standard vidimo i kada je u pitanju Grenland“, ukazao je ruski ambasador.

Govoreći o Odboru za mir, inicijativi predsednika SAD Donalda Trampa, rekao je da se ona odnosi na situaciju na Bliskom istoku, ali da razume da se posmatra i u širem kontekstu.

„Predsednik Putin je dobio lični poziv da se priključi i rekao je da Rusija ceni i podržava svaki multilateralni napor i slične formate saradnje za rešavanje određenih pitanja, to je u skladu sa našom diplomatskom tradicijom i praksom. Uzgred budi rečeno, uskoro, 10. februara, u Rusiji se obeležava Dan diplomatskog radnika. Dakle, trenutno se razmatra pitanje učešća Rusije u Odboru za mir, a predsednik Putin je rekao da već sada postoji spremnost da se za rad ove inicijative, koja pre svega ima humanitarni karakter kada je reč o Gazi i palestinskom pitanju, pošalje milijarda dolara ruskog novca zamrznutog u Americi“, naveo je Bocan-Harčenko.

Nije saglasan da je Ujedinjenim nacijama „odzvonilo“, ali primećuje da UN, kao i svet u celini i svaka institucija, preživljavaju težak period.

„Puno je izazova, stvara se novi međunarodni poredak, Zapad ne želi da odustane od dominacije koju je imao u prethodnom periodu, iako je umnogome već izgubio taj položaj, pre svih Evropa, čemu su u velikoj meri doprinele i njihove odluke u vezi sa Rusijom i sankcijama. Ujedinjene nacije, Povelja UN daje osnov i mogućnost za multipolarnu saradnju još bolje nego ranije. Ali, neophodno je da se opet vratimo na potpuno razumevanje, a ne da jedna ili nekoliko država, koje smatraju da su prve, najvažnije i najdominantnije u svetu, naređuju i diktiraju. UN ima rezultate, koji možda ne donose preokrete odmah, ali su važni. Recimo, u slučaju Srbije, veoma važno je da se u Savetu bezbednosti nastavlja praksa rasprave o situaciji na Kosovu i Metohiji i Rezoluciji 1244. Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti ima i imaće smisla, za razliku od nekih organizacija koje su u jako lošem stanju zbog Zapada i želje da ih iskoristi za svoje interese, poput Oebsa“, rekao je Bocan-Harčenko.

Na konstataciju da se od Srbije često traži da bira stranu, te na pitanje da li je za Moskvu dovoljno da Srbija ne uvede sankcije Rusiji ili se od nje očekuje i da se pozicionira u odnosu na različite struje unutar samog zapadnog političkog bloka, odgovorio je da Rusija želi da sarađuje još više i bolje i da su očekivanja samo u tom kontekstu.

„Naš ’uzor’ nije EU koja odavno traži da izaberete ili njih ili Rusiju“, dodao je ambasador.

Na pojedine poruke iz Vašingtona da Srbija treba da sledi američki, umesto evropskog puta, kaže da takav odnos i ponašanje, u običnom, ljudskom smislu, ne pokazuje snagu i samopouzdanje.

„Ako je čovek snažan, veruje u sebe, on ne traži - budi prijatelj samo sa mnom, izbegavaj neka druga društva. Odnosi između država su slični tome. Da se vratim na odnose Rusije i Srbije, naša saradnja odvija se i na međunarodnom planu, u brojnim organizacijama i institucijama, gde se međusobno podržavamo“, podvukao je Bocan-Harčenko.

Naveo je i da je dosadašnja saradnja dve zemlje uzor produktivnih, pametnih, veoma prijateljskih odnosa.

„I nema nikakvog razloga da počinjemo od nule. Naravno, međunarodna situacija se menja, sada je teško pretpostaviti šta nas čeka u budućnosti, ali to ne znači da treba da sedimo skrštenih ruku. Moramo da radimo na razvoju i političkih, ali i ekonomskih odnosa, da sarađujemo u humanitarnim aspektima. Naša saradnja treba da još više doprinosi stvaranju multipolarnog sveta, uključujući mogućnost saradnje Srbije sa novim i veoma efikasnim institucijama, koje imaju budućnost, kao što je Briks“, rekao je ambasador.

Kada je reč o NIS-u, Bocan-Harčenko je rekao da iako pregovori još nisu završeni do kraja, ima pomaka i ceo proces ide u pravcu koji svima odgovara, što potvrđuju i izjave srpskih zvaničnika.

„Rekao bih da se trenutni rezultati razgovora u potpunosti uklapaju u prijateljski odnos Rusije i Srbije. I ono što je najvažnije, daju mogućnost za nastavak saradnje i na polju energetike i u svakoj drugoj sferi“, rekao je on na pitanje zašto ruska strana nije bila spremna da prihvati ponudu Beograda da otkupi udeo u NIS-u.

„Kada je reč o detaljima pregovora, to je pitanje za onog ko prodaje, kompaniju ’Gasprom njeft’, kao i za kupce i akcionare koji su neposredno uključeni u sve faze razgovora. Za mene je najvažnije da smo blizu ključnog konačnog rezultata“, dodao je Bocan-Harčenko.

Naveo je da je pitanje NIS-a veoma komplikovano.

„Tu je i OFAK i ne možemo isključiti nijednu pretpostavku. Takav je svet u kojem živimo. Odluka OFAK-a o produženju licence je dosta značajna, pre svega zbog održavanja funkcionalnosti NIS i Rafinerije Pančevo, jer je to industrijski resurs važan za energetsku bezbednost Srbije u širem smislu. Drugim rečima, imamo zračak nade“, kazao je ruski ambasador.

Povodom tvrdnji da neizvesnost oko dugoročnog snabdevanja ruskim gasom predstavlja potencijalnu polugu političkog pritiska Moskve na Beograd, posebno u kontekstu zahteva da Srbija uvede sankcije Rusiji, rekao da je ne koriste bilo šta, kao što je, recimo, energetika, za bilo kakav pritisak.

„Srbija nije pristala da nam uvede  sankcije i to se poštuje i visoko ceni u Rusiji. Ali, to što se niste pridružili tim merama pre svega odgovara ekonomskim interesima Srbije“, rekao je Bocan-Harčenko.