Briselski sporazum potpisan na današnji dan - 13 godina bez ZSO

Pre 13 godina na današnji dan u Briselu je potpisan Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, poznatiji kao Briselski sporazum. Njim je prvi put predviđeno da će na Kosovu postojati Zajednica srpskih opština, koju kosovske vlasti do danas nisu osnovale.

U sastavu ZSO, po ovom dogovoru, treba da budu: Leposavić, Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug, Parteš, Klokot i Štrpce. 

Sporazum je postignut dve godine nakon što je započet dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije i šest meseci posle prvog sastanka tadašnjih premijera Srbije i Kosova, Ivice Dačića i Hašima Tačija.

Njih dvojica su parafe na sporazum stavili u prisustvu tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.

Kao i oko mnogih sporazuma koji će biti postignuti kasnije u okviru dijaloga, već tog dana su se čula različita tumačenja dve strane šta donosi ovaj dokument.

Iz Beograda je poručeno da je izvučen maksimum za srpski narod na Kosovu i da će ZSO imati izvršna ovlašćenja, dok su tumačenja Prištine bila da sporazum garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Kosova.

Tačke koje su sadržale obaveze Beograda, tokom vremena su bile ispunjene, dok prvih šest koje se odnose na Zajednicu i koje treba da sprovede prištinska strana i danas stoje samo na papiru.

Da na ovaj sporazum Brisel nije zaboravio potvrđeno je pre tri dana kada je iz Evropske unije poručeno da očekuju da i Kosovo i Srbija u potpunosti poštuju i sprovode sve svoje obaveze iz dijaloga, uključujući i Briselski sporazum iz 2013. godine koji je ratifikovan dvotrećinskom većinom u Skupštini Kosova.

Međutim, do pritiska na Prištinu, koji je Beograd proteklih godina očekivao iz Brisela da bi ZSO bila formirana, prethodnih godina nije dolazilo. 

U međuvremenu, ZSO koja je bila zamišljena kao mehanizam zaštite pojedinačnih i kolektivnih prava Srba na Kosovu, u kosovskoj javnosti je skoro u svakoj prilici predstavljana u najgorem mogućem svetlu, zbog čega nijedna albanska politička opcija nije iskazala volju da sprovede Briselski sporazum.   

U prvoj tački ovog dokumenta se kaže da će u Zajednici biti opštine u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu i da će članstvo biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da su članice saglasne.

Druga tačka predviđa da će ZSO biti formirana na osnovu statuta. 

Inače, nacrt statuta ZSO koji je Evropska unija 2023. godine predočila Beogradu i Prištini i koji su dve strane načelno prihvatile, Vlada Kosova do sada nije poslala na ocenu Ustavnom sudu, a što je previđeni međukorak do njegovog usvajanja.

Treća tačka sporazuma iz 2013. posvećena je strukturi ZSO po kojoj će ona imati predsednika, potpredsednika, skupštinu i savet.

Četvrta se bavi nadležnostima ZSO i u njoj se navodi da će Zajednica vršiti puni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja, dok se u petoj kaže da će obavljati i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu poveriti centralne vlasti.

„Zajednica će imati predstavničku ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju će imati mesto u konsultativnom veću zajednica. Radi ostvarivanja te uloge predviđena je funkcija monitoringa“, glasi šesta tačka.

U sedmoj se navodi da će sva policija na severu Kosova biti integrisana u okvir Kosovske policije. 

Dalje se predviđa da će članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biti ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama.

„Postojaće regionalni komandir policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandir ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice. Sastav KP na severu će odražavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. (Postojaće još jedan regionalni komandir policije za opštine Južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn). Regionalni komandir četiri severne opštine će sarađivati sa drugim regionalnim komandirima“, stoji u tački 9.

U sporazumu se predviđa integracija sudskih vlasti u pravni sistem Kosova, organizacija opštinskih izbora u severnim opštinama 2013. godine u skladu sa kosovskim propisima i međunarodnim standardima, kao i intenziviranje razgovora o energetici i telekomunikacijama. 

„Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju, napredak druge strane na njenom putu ka EU“, takođe se kaže u ovom dokumentu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za Kosovo onlajn juče je rekao da je uveren da Priština neće osnovati Zajednicu srpskih opština.

Naveo je i da je srpska strana Briselski sporazum ispunjavala u dobroj veri, dok su je lagali i Albanci sa Kosova i Metohije i njihova rukovodstva i još više treći potpisnik, Evropska unija.